Пеко Лаличић
ЂУРЂЕВДАНСКА
У Гусињу сам
под ивом
крај Грнчара
из твога длана
видео
да задужбину
чардак
у срцу градиш
а ја
одувек
у воденицу да се
босоноге девојке
настаним
и гледам
кад на омаху
уз кикот
и песму ђурђевданску
долазе
на воде
и здравцем
ките
набрекле груди
хтео сам
да им шарене бокале
из помахниталог потока
пуним
и косе јоргованом китим
босоного детињство
често ми навраћа
воденични камен
злато меље
песму девојачку
за нове љубави
гусињски јоргован
мирише
_________________________________
(Из збирке ,,Мирис сенки свуда”, 1995.)
