Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

27. Avgusta 2021.

Poezija Bakire Mavrić

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,
ZAMISLITE
.
Zamislite sada deco život bez mame,
to vam liči poput dna duboke jame,
a ničeg nema sem vas i tame,
tu se misli vaše negde osame.
.
Zamislite da nema očeva,
onda ne bi bilo ni ratova ni mačeva,
zajedno da gledate noću,
kako lebdi nebom tamnim tajna mesečeva,
mi se ne bojimo novih brojeva.
.
Zamislite da u životu vašem nema sestre,
onda ne biste imali da gledate
oči nečije bistre,
da dobijate za greške vaše kritike oštre,
a kad se naljuti jako,
bude poput ljute vatre.
.
Zamislite da nemate brata,
to znači da nema nikog
ko bi vam pridržao vrata,
a ako ipak dođe do rata,
seti se samo, to je veliki moj bata.
.
Zamislite da nemate nanu,
koja da bi vam jabuku ubrala,
popne se na najvišu granu,
na mene pazi od prvog trena,
celog zivota unuka sam njena.
.
Zamislite onda da nemate deda,
dok igrate se vi da vas brižno gleda,
kako ljubav ta samo divno izgleda,
moje oči svake noći gleda.
.
A zamislite da nemate tetku,
ko bi vam kupio omiljenu vašu lutku,
da vodi vas svake olujne večeri,
sijaju se u očima njenim biseri.
.
Pa zamišljaj samo,
kako bi svet tvoj izgledao,
sve počinje sa jednim kako zamišljam,
bacam te tamo, bacam te amo,
kako bi ti na priču ovu gledao.
.
Istina je da nije uvek radost,
u našim srcima je,
zamišljaj sa mnom dok pokreće ludost,
doživite i vi stari ponovo mladost,
ako zamišljate,
mašta nemoguće od sebe daje.
.
DETE
.
Dete nije samo dete,
da vas prati dokle vi idete
i nije igračka za komšinice i tete,
reč njima u pesmi ne smete da kradete.
.
Dete je dete,
u problemima da ga razumete,
da ga najviše na svetu volite,
suze i tugu možete da prebolite.
.
A molim vas, verujte mi,
pa deca smo i mi bili,
ono što nas u sećanja davna mami,
to su mame i očevi ponovo dobili.
.
I svako od nas bio je dete,
a toga ne umeju mnogi da se sete,
kroz svemir i zvezde znaju da lete,
žele nas svakim danom nove tete.
.
Dete ipak nije samo dete,
sa drugog sveta ili planete,
a nije da dete ne možete ponovo da budete,
u svet daleki da odete.
.
A dete je ipak samo dete,
jer u zalogaj ne možete
da ga pojedete,
verujete u ono što prvi put čujete,
a što malo porastete,
sada verovatno svi mislite,
ali odmah o sebi znate da se brinete,
a šta zauzvrat vi dobijete,
kada detinjstvo iza sebe ostavite.
.
DOSADNO MI JE
.
Toliko je meni dosadno,
ja ne umem da vam opišem,
poželeo sam da to nestane jutro jedno,
a znam, bilo je mnogo hladno
i kako sve to izgleda,
nije mi bilo ugodno,
jednom me i ta muka pogleda.
.
Dosadno mi je da idem u školu,
niko da mojoj duši se smiluje,
kako joj je što je vezana u bolu,
a trebate i sami da znate
da nikoga ne zanima
šta treba da se uči o glagolu,
da čitam hiljadu puta jednu reč,
koja se meni smeje-reč oholu,
u školu neću više ni da idem,
mama neka mesto moje u školi zameni.
.
Dosadno mi je stalno u prodavnicu da idem,
jer žena ona od sebe ljudima pravi jadnicu,
što radi, a uši moje od priče da pojedem
i zato mama mene tera
pogled da ne sklanjam od slikovnice.
.
Dosadno mi je više
i da me devojčice posle škole prate,
od mene budalu najveću napraviše,
ne valja strpljenje moje da dirate.
.
Dosadno mi je da slušam
šta stalno pričaju tete,
da se mami mojoj ne bi odmah žalile,
svaku njihovu naredbu –  ja moram da poslušam,
a u sobi kada sam sam,
njihove ludorije ja igračkama oponašam
i ne shvataju – ja sam i dalje dete,
ma one su se i sa decom šalile,
da meni nije dosadno – vi to mislite.
.
Dosadno mi je i šta da vam kažem,
jer ne umem ništa ovde da slažem,
a šta da ja ovde novo lažem
i da je sve vama ovde napišem-
ja stižem.
.
Kada izlazim iz kuće,
od sreće u očima drugih daleko bežim,
kraj prozora mog ptica jutru cvrkuće,
od dosade u krevetu ceo dan ležim.
.
Meni je sve to dosadno,
jedno je da slušam i samo ćutim,
drugo je da se ljutim,
a treće ako nešto od toga ostane,
tačka na priču ovu da stane.
.
STREPNJA ILI ČEŽNJA
.
Osećam da u meni nešto tuguje,
nema nikog da sa mnom druguje,
pomalo drhtavo,
pomalo bolno,
misli moje plutaju u glavi plavo,
bez svitanja traje to stalno.
.
Osećam da
nešto u meni veliko raste,
strepi u meni jedan tračak nade,
čeka nestrpljivo da poraste,
sijaju u meni zlaćane,male zvezde.
.
Ali drhtavica stoji i ne mrda,
misli moje lete kroz hiljadu zelenih brda,
nemoj mi odmah prići,
ne znaš dokle će duša moja ići.
.
Pevaću ja pesmu tebi ovu drhtavu,
ne spuštaj dole suze slane i glavu,
jer tebi niko neće moći reći,
kako je to biti drug samoći.
.
A ako ste videli dno moje duše,
onda ste videli
kako gorčina i čežnja duboko guše,
nade i želje u jednom trenu ruše,
ptičice u meni nešto novo pevuše.
.
Daj mi da osetim dašak vetra,
da progutam kap te gorčine,
što u meni čežnju gori kao vatra,
daleko ide sve od pučine.
.
Istina je ta da čovek strepi i strada,
pokupi melanholiju koja se jada,
ljutnja – izneverena nada,
duša umire i nestaje tako mlada.
.
A onda u svojim nadama bivaju razočarani,
u svojim iščekivanjima prevareni,
kad čovek očajava,
uvek treba da se nada,
a kad se nada,
treba da sumnja.
.
Možda ćeš jednom doći,
hiljadu miriše noći,
svako se jutro čežnja ponovo budi,
prirodi plodove nove nudi.
.
Čežnja tebi u vazduhu plovi,
nova se radost svakog jutra rodi,
misao o tebi noću voli da lovi,
okolo za ruku da me drži i vodi.
.
Ali strepnja postoji,
drveće meni po osećanjima boji
i ono postoji,
samo na jedno stoji,
 a ako ipak jedno od drugog odvoji,
onda osmesi ljupki na nebu su tvoji.
.
Čežnju osetićeš moju,
osmeh sve novo će tebi dati,
jer u tebi ne sme ništa da pati,
kako drveće zemlji daje rajsku boju,
i u novu te boju boji.
.
U ljubavi je najlepše da se sanja,
čeka i da se čuva tajna,
lepše je sve to od pisanja,
da se bez sreće piše bajka bajna.
.
I koliko se puta ponovo sve broji,
čežnju da utolimo,
sa strepnjom da ćutimo,
što od sreće idu sećanja daleka,
sve okolo mene zove tebe i čeka,
noćaš čeka tebe čudna senka
neka,
kada sreća mi prilazi ponovo izdaleka,
poput zvezde
na zemlji padaju srca meka,
ponovo po tebe doći će
strepnja i čežnja neka,
ali samo ako se čeka.
.
SAMOĆA
.
Je l’ treba da odrasle slušam stalno,
da njihove priče slušam – meni nije svejedno,
a oni bi tako sedeli i pričali večno
i gledali me svaki put bezbrižno,
meni bi naravno bilo uvek dosadno,
kada zaboravi se i ono glavno,
da moglo je da prođe sve,
da su se setili toga davno,
da sve nije dotaklo dno crno.
.
Dozvoli da ti kažem nešto:
ako upoznaš na putu usamljenog čoveka,
nemoj da misliš da sreća negde čeka,
jer može da priđe i čeka tebe iz daleka,
ali ipak, srećni kraj svako ne dočeka.
.
Osetila bih nasilan ubod usamljenosti,
vodu koju pijem,
vazduh koji dišem
kao dugačke, oštre iglice,
bezbrižno vole srećno lice.
.
Leži ona po meni rasuta u mraku,
sve je bliža meni u svakom koraku,
gledam kroz prozor
i dovoljno je da ne vidim ništa,
osim bučne i razmažene dece,
koja se ne vade iz moje ulice,
a evo,ipak njima se sada mame ljute
i pognutih glava sada svi oni ćute.
.
A tugu moju nema ko da sluša,
u ponor duboko bačena je moja duša,
samoću morao je neko da okuša,
odjednom, počela je da pada jaka kiša.
.
Govori tiho.
Ptice noćas blizu nas pevaju
i meni je žao da čuju,
kako u glasu nečijem ima suza,
sliva se niz njihovo lice suza brza.
.
Eh da zidovi imaju velike uši,
da im pričam
i da slušaju šta mi je na duši,
sve je pusto
i nema nikog da se igra,
samoća je drug meni često,
ali život takav ne želi niko da bira,
.
A evo ipak vidim onu decu,
ponovo vraćaju se u moju ulicu,
rado bi zvezde noću spavale na Mesecu
i glume drugima vrednu pčelicu.
.
I verovatno razumete sve sada,
zbog čega sve ovo ja pišem,
da život bez mame ne vredi,
a da se niko ovde ne uvredi,
tugu ja ovu ne umem da vam opišem,
na ivici svemira sa mnom letiš,
a u galaksiji zvezde usamljene samuju,
možda na reči ove naletiš
i gledaš onda
kako se reči same od sebe rimuju.
.
Život brzo teče,
prostor i vreme stare rane leče,
koga jednom život bolno opeče,
sve ponovo biće u redu,
samoća jednom reče.


About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Senada Homarac: Ljubav u tišini

Senada Homarac  . Ljubav u tišini  . Ne postoji slučajnost u životu Nije slučajno Tihi zvuk harfe iz daleka Kroz vazduh lepršajući Moje srce dirnuo. Ne mogoh svoja vrata otključati A ti kažeš: ,,Kuću svoju sruši ti...
by Redakcija
0

 
 

Dvije pjesme Senade Homarac

Senada Homarac  Tvoj dar Usred aprila duša Tvoja bijela dan Ramazana posula pahulja mala meni na dlan sletila. Uprkos udaljenosti na blizinu Tvoju vječnost našu me podstakla. Dok se smjenjuju noć i dan zima i proljeće izv...
by Redakcija
0

 
 

Ilda Arnautović: Kako nastaju moje pjesme

Ilda Arnautović   KAKO NASTAJU MOJE PJESME     Pitate kako nastaju Pjesme moje, Tužne i sjetne, Pune čežnje neke, Kažete da u njima ima žala I da sam opjevala Ljubavi daleke…   Pjesme su moje Lju...
by Redakcija
0

 

 

Aida Kuko: Ramazan u meni

Aida Kuko     ***   Oh moj vjetre… Što ašiku zaljubljenom svoje tajne kazuješ, pomiluj kose moje povjetarcem lahkim, tajnu ljubavi otkrij, pa me velom njenim zaogrni, da me poput sjene prati. Sulejmanova...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Ilda Arnautović: Moj Šems

Ilda Arnautović     MOJ ŠEMS       Ne, ja ne plačem večeras i ove suze u oku, Nisu od sjete, od čežnje i tuge nisu, ne! Pogled mi malo zabljesnulo sunce To melek samo miluje mi srce. I ovaj drhtaj moga ti...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange