Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

18. Avgusta 2020.

Poezija Biljane Stanisavljević

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Биљана Станисављевић рођена је у Параћину 1967. године. Школовала се у Параћину и Београду. По занимању спикер-водитељ, у новинарству више од 20 година. Мама је две ћерке и једног сина и супруга једног песника. Писањем се бави од детињства. Своје прве песме објављује у локалном листу “14 дана” и многим часописима за децу и омладину. Биљанине песме заступљене су у многим зборницима поезије.

Добитница је више значајних признања за своје књижевно стваралаштво међу којима су и Песничка хрисовуља за 2016. годину, Српске духовне академије у Параћину, Благодарница, признање за квалитет поезије Удружења песника Србије, Поезија СРБ, Повеља за Песму године, поетске позорнице Плус, КК Душан Матић у Ћуприји.
Биљана је и аутор телевизијског серијала за децу од шест епизода ,,Фрогове паметарије – мале приче за велика дела“. Серијал је преведен на знаковни језик. Реализацију овог пројекта је подржало и финансирало Министарство културе Републике Србије.
Ова позната и призната књижевница до сада је објавила четири књиге. Две књиге песама и прича за децу, Малишани у црвеним и плавим панталоницама и Изненађенце. И две збирке љубавне поезије, Со и Ветар и Што ме буди. Чланица је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара на релацији Београд – Параћин.

Не умем да чекам

.

 Умем

преко живих вода

и зрелих трава

преко планина

и чврстих зидина

високих насипа

и ниског растиња

Умем

преко дивљих језера

и меких папрати

преко хладних зидова

и усијаних глава

преко ужарених

вулкана и лава

преко бледих трагова

и широких прагова

преко носталгије

и повратка

умем

не умем да чекам

 

 

Поглед

.

 Погледом запали

хладне образе тишине

закорачи несметано

по врховима мојих прстију

Јабучица твога грла

нека дрхтаје ми ноћас броји

Глад склупчана уз твоје скуте

нек жудњу у бедра ми зарије

Раскопчај ме

очима боје маховине

поскидај иње чежње

са мојих трепавица

Пожуда што рже зауздана

дах омаме шири

Насукан на наивне опомене

уживај у плесу

твоје кошуље и моје хаљине

ал издалека

 

Заборави

.

 Заборави моју сузу

на малом сточићу

препуном свећа

и не тражи њено јуче

Магнолија

.

Под скуте магнолије

босонога

сви своје искре

Љубичастим уснама цветова

угрeј семење

Косе сплети

Христовим трном

Утекни косачу времена

Нек никне ново зрневље

из твоје шаке вреле

На прстима прођи поред кактуса

њихове оштре глади зреле

Дланови доцкан крваре

а твоје су хаљине беле
 
.

Само

.

Носим

само неколико књига

и пар слика

и жира два изникла

да живим јуче

и сањам сутра

да као туга

у данас зрим

.

Што ме буди

.

Што ме буди усред ноћи

што ме љуби слатко нежно

што ме црта покретима

у галопу и полако

што ме боји уздасима

што је ватру дланом такo

Узбуркао реке вреле

на копља ми груди беле

порушио бране чврсте

отпустио све уставе

Што ме буди усред ноћи

кад сам мирна и кад спавам

Па јуриша с таквим жаром

ко ратнике све да свети

исукао бритку сабљу

па шенлучи

као да ме од свих крије

Са бутина жеље капљу

посеко ме тако није
.

Рајска врата

.

 Ја никада нећу отићи

да покуцам на рајска врата

мој живот се у рај уселио

оне вечери кад су твоје песме

покуцале на врата мог срца

помиловао си ме погледом

загрлио ме осмехом

и душом угрејао

Ти не смеш отићи пре мене

јер ја ти никада нећу махати

како да машем некоме

у чијим ципелама ходам

Добродошао си увек

овако и овде

Ја никада нећу отићи

да покуцам на рајска врата

добровољно се нудим паклу

што те раније нисам срела

Ако ми упорно (а ти друкчије не умеш)

будеш махао

гарантујем овог пута ћу издржати

и сигурно ти нећу махати

нећу ни ако научиш да звиждиш

Када се ми једном

не будемо држали за руке

држаће се наше песме

зато ја никада нећу отићи

да покуцам на рајска врата
.

МРАЗ

.

Да преноћим и презимим

смртну казну празних листова

умотавам се тобом

као жељом чуваном

у лицидерском срцу

под јастуком

Колико мрака по пустошима

док ћарлијам у твојим грудима

као враголасти брђански ветар

пун меда и месечине

пун жара којим можеш

потпалити тај дуван

који завијаш

Мраз по мојој хаљини

у којој сам ти се обећала

јер ме не грле твоје руке

веће од васионе

Колико ће требати

сунчаних медаљона

да откупим излазак на светло

да преноћим и презимим

смртну казну закаснелих писама
.

ЈУТРО

.

Зора рађа кишу

живот подбада страх

точкови гужвају друмове

Између светла и таме

путокази за скретања

Крик јутра у јату птица

закаснелих на лет

Из начетог сна

буди ме песма

 



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Poezija Deana Plazonića

Dean Plazonić   ZABORAV . Prošetati ću se jutrom Korak po korak Ulicom našeg sjećanja Između perivoja Čežnje i prkosa Potražiti ću tebe Na raskrižju svitanja Što dijeli ravnodušnost od zaborava Stajati ću sam...
by Redakcija
0

 
 

Remza Lagarija: Tvoja prisutnost

Među 100 pjesama u Antologiji poezije 2020. štampanoj u Edmontonu, u Kanadi, nalazi se i pjesama „TVOJA PRISUTNOST“ koja je prevedena na engleski jezik pod naslovom “YOUR PRESENCE”   Remza Lagarija  ...
by Redakcija
0

 
 

Milica Momčilović: Tvog srca kamen

Milica Momčilović   TVOG SRCA KAMEN Katarini Džonson . Naelektrisana tvojom pojavom i stasom Svakog časa čekam život da ti predam Kidaš udove drskim pogledom i glasom Sečeš moje nade dok te bolno gledam . I Betove...
by Redakcija
0

 

 

Božidar Proročić: Gazija

Božidar Proročić   GAZIJA Posvećeno velikom čovjeku i filmsom reditelju Nenadu Dizdareviću   Prođoše mnoge godine za nama dotakli smo surovost života nisi pokleknuo pred avetima što krišom otimaše tvoju sl...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Dajana Lazarević: Poezija Žana Bahita na srpskom

Поезија Жана Бахита на српском језику   Златна тишина / Жан Бахит ; превела са руског Дајана Лазаревић. – (Глушци) : Удружењ...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona