Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

20. Oktobra 2018.
 

Poezija Dejana Ivanovića

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Dejan Ivanović

 

 

BURA

Prijateljima iz Dalmacije

 

Vitla bura, u ovo doba kao i obično…

Škripe hladna lica strmih pločastih ulica, uskih,

stare kuće kamenih fasada stoje jednolično,

ćute uspravne, zbijene, čvrste.

Ljudi se zatvorili u njih, u sebe,

u polumrak tupo zure, sede nepomično

puni letargije, iza zatvorenih škura.

Vitla bura.

 

Podivljalo more uzavrelo, podlo.

Duboko modro,

propinje se i ispravlja naizmenično.

Sunce greje, al’ stidljivo, oprezno.

Čisto nebo iznad crvenih krovova,

bez oblaka, prazno, izgleda porazno.

Sve uzmiče pred vetrom koji hoće da razbije

stakla na prozorima, vrata da izbije iz ragastova.

 

Talasi u masi, sruče se na oštre hridi.

Rasprše u sitne kapi, poput kiše .

Sinoć vitla bura a ujutro se vidi,

kako more postane neprirodno mirno.

Iznenada kao što dođe, sve postane tiše;

Pomalja se sporo tek beli brod na pučini,

gde se more prozirno i glatko,

čisto posle bure, sa nebom spaja u daljini …

 

 

 

JUGO

(Na južnom Jadranu duva od početka jeseni do kraja zime

a na severnom od kraja zime do početka leta)    

 

Talasi juga,

kao starinska muzička fuga,

ponavljaju se i ponavljaju,

imitiraju glasno jedan drugoga,

za kvintu više za kvartu niže,

pa se udaljavaju, beže,

onda opet spajaju da zvuče kompleksno;

Vreme je za ljude bolesno …

 

Zovu “široko” taj jugo.

Donosi kišu iz Afrike i vlagu.

Vlaga se uvlači u kosti koje bole.

Nebo je mutno, olovno i sve to

zna da potraje dugo,

kao da nikad neće da prestane.

Ljudi se osećaju melanholično, čudno

iskočili bi iz kože da mogu u te dane.

 

Jedino se oko nogu mota krišom

neko veselo mače, što brzo umače,

spretno pobeže u kuću pred kišom …

 

Vetrovi, oluje, bure, nepogode su zgode

da se o njima piše, kao  prirodnim čudima.

A ja bih voleo lično, iako nisam vetar ni jugo,

nemam tako veliku snagu.

Kad pročitaju pesme, da donesem radost ljudima.

 

 

KLASIKA, NE SINTETIKA

 

Zvuk klavira,

glasnik tajnih nemira,

uvek čežnjivo impresionira.

Raspon nečijeg raskošnog glasa,

gore i šume zatalasa;

Kamerni orkestar,

usklađen, kao sunčev vetar,

lebdi, očaran kosmičkom širinom,

jedne violine,

ushićene, prominentne, nad zvezdanom prašinom …

 

Među Planetama putuju zvuci,

čas nežni, svileni, pa odjednom podivljali, jauci …

Dok programirana mašina,

buku imitira.

Menjao bih zvuk mašine,

njen sintetički kod,

kad nema klavira, moćnog glasa, violine,

bar za stari radio, simbol topline…

Ili slušao opijen,

poeziju noći i more  tišine …

 

 

REKA ŽIVOTA

 

Putuješ daleko, zelena smaragdna reko.

Za tobom ostaje gola pustoš nema, stigma i anatema;

Očarala si mnoge grehom, veselim gromkim smehom,

zavarala ih neistražena dubina tvoja i divota, reko, reko života…

 

Odakle tvoje obale strme – urezaše ih valovi što grme.

Skupljaš sitan pesak na dnu, prašinu dosadnu;

U mulju kojeg zraci sunca ne obasjavaju, duhovi obitavaju,

njihova večna staništa ispunjava samo pusta tama i ništa…

 

Ljude zanima od pamtiveka tajna koju nosi reka,

korita usnulog u gorskim nedrima, zmijolikim meandrima.

Usečenim u oštre stene, planine, niz koje se valjaju snežne lavine.

Šapat zvukova seni i duhova; Čiji zaspali daleki preci žive u dubokoj reci?

 

Požuri, putuj reko, da negde zagrliš more što je samo tvoje…

Nemaš mosta, pa žališ, u pećine neispitane zalaziš,

duž obale, vlažne, obrasle u korov i šipražje.

Samo ptica što kruži, preleti na drugu stranu, oštrog šarenog oka;

 

Preplivali bi rado preko, al’ si hladna, opasna i duboka;

Senke što pomrače um šapatom, odvedu neoprezne na tiho dno;

Vrtlozi, virovi, struje i talasi, začas se sklope iznad glava;

Nevične proguta gusta trava koja buja, obrasta, sputava…

 

Zelena reko, tajno i uteho, beži, putuj bez nas, juri daleko …

 

 

JESEN, POZNA JESEN

17. 11. 2017. godine

 

Kako se osećam prijatno  u ova,

četiri zida moja.

Kamin upaljen,

vatra svetluca.

Usijan žar i plamen.

Sedim usamljen,

ne i pust.

Bez briga.

Okružen gomilom;

muzike i knjiga.

Daleko od

svih hohštapleraja.

Slobodan kao oblak

gust.

 

Što leti nisko

iznad kraja.

Kad je jesen

I kiša pada,

baš kao sada,

ovih dana;

Tužnih.

Kratkih, a ja bih da podelim

svetu,

neke pesme.

 

Kako je jesen,

pozna jesen…

I dani su sumorni.

Vuku se kao,

prebijeni psi.

Umorni.

A ja poletan;

Zanesen.

Volim jesen.

Čak i ovu tešku,

sivu maglu.

Groznu.

Što pritiska,

sa svih strana.

Podnesem.

 

Samo kad mogu,

da se odmorim

u tišini svog doma.

Skromnog.

Sam da budem,

među četiri zida,

u ovo doba.

Bar trenutak – ali ni večnost nije mnogo.

Sa sobom…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kudret Bulbul: Kongres evropskih muslimanskih intelektualaca

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit, prof.dr. Kudreta Bulbula Prošle sedmice smo govorili po pitanju „evropskog islama“ i ove sedmice ćemo nastaviti da govorimo o ovoj temi. Govoril...
by Redakcija
 

 
 

Dr Suada A. Džogović: Ekonomski rast Turske – izazov za integraciju u EU (III dio)

Redakcija časopisa i portala Avlija u prethodna dva nastavaka objavila je djelove iz knjige ”Ekonomski rast Turske – izazovi za integraciju u EU” dr Suade A. Džogović, a slijedi Zaključak iz knjige:  ...
by Redakcija
 

 
 

Prvi roman autorke Zorane Manić

Prikaz romana-univerzuma „Igra beskonačne zakrivljenosti“   Prvi roman autorke Zorane Manić intrigira već svojim naslovom, a nastavlja i samom sadržinom. Implicitno i eksplicitno se najavljuju novi delovi romana koji b...
by Redakcija
 

 

 

Tri pjesme Mehmeda Meše Delića

Mehmed Meša Delić     U avliji   Baglama škripi i vjetar vija procvjetale grane jorgovana i dalje uskače u sokak po prašnjavoj kaldrmi.   Klepet lavora nanule razbacane kroz demire glede oči garave. &n...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Franja Matanovića

Franjo Matanović   ODRAZ DANAŠNJICE   gledam današnjicu i pomalo mislim o razlikama od vremena Da Vincija i Mona Lise i onog mračnog srednjeg vijeka kada se u prvi plan iznosilo lice odraz duše na svjetlo se pozivalo...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona