Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

30. Marta 2018.
 

Poezija Dijane Uherek Stevanović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

POEZIJA IZ ZBIRKE „NESAVRŠENA” DIJANE UHEREK STEVANOVIĆ

 

NESAVRŠENA

 

A vreme,

poraženi ratnik,

još uvek ne gubi bitku

pa ni ja u njemu…

 

 

Češe se o vene

i leti,

ako,

dobro je

dok me još žive ima,

a bogami i živahne…

 

MOŽE MI SE

.

Ispresecana prazninama,
kao brazdama
iz kojih će niknuti
neka nova sorta
bezimenog Suncokreta,
a onda tek onako
u inat vremenu
i ljudima bez
moralne istine,
zapevati himnu
čojstvu i trojstvu
svake jednine.

Može mi se…

 

MANIPULACIJA PROLAZNOSTI

.

Ispod neba,
u grumenu zemlje,
tražim semenku
koju si ispljunio
onog dana
kada si mi
zbog žute ruže,
odsekao korenje…

Suncokretu,
niko ništa ne može,
on rađa reči
i kad tišina cvili.

Smejem se,
manipulaciji prolaznosti…

Vrištim,
kao trulež odumiranja
zbog vas, nas, tebe…

 

 

ISTINA POGLEDA

.

Uzdah,
šapat ispod jastuka,
istina
u bolu očiju,
otečena usna
od samoljublja
zajedničkog neživljenja,
laž
u kojoj se krije
upakovana istina
da voleti je greh
i privilegija
materijom siromašnih,
a bogatih duhom
zajedničkog postojanja
i trajanja bez reči.

Tišina može boleti
više od svake
izgovorene laži.

Progovori…

Želim samo istinu
pogleda u rečima.

 

UJED ZA USNU

.

Ujedom za usnu,
uništavam semenku
kojom me porediš
i za koju kažeš
da je treba zalivati
ne bi li iz nje
tek izrasla biljka
koju možeš da zavoliš,
a ja obnevidela
kao Jefimija
čekajući trenutak
kad ćeš u ožiljcima
umesto mržnje
osetiti patnju
kojom me hraniš
svojim lažima
satkanim od navika
u troje trajanja.

 

ZAČARANI PAKLOM

.

Na poljuljanom poverenju
odlazi vreme
provedeno u trenucima
zajedničkog odrastanja.

Putokazi raširenog pogleda
unezvereno
prate naše pokrete.

Koraci postaju dugi,
noge odumiru
i postajemo punoglavci
u žačaranom
DANTEOVOM PAKLU.

 

PODELJENOST DUŠE

.

Dušu delim na pola,

ja, tek samo žena,

obučena, a ipak gola,

skitnica bez putokaza,

beskućnica koja traži utočište,

prosjakinja ljubavi

koja u šeširu bez dna,

čeka kovanicu sreće,

kojom će platiti

sve ljubavne trenutke,

za koje zna,

da se nikad neće,

bez njene svesti

u podsvesti desiti.

 

PUTNICA BEZNAĐA

.

Savršenstvo nije

reč život,

već tren življenja

u pauzi besmislenosti trajanja

u kojem i istina laži

gubi svoje svako

preneseno značenje.

 

Sve metamorfozira

i ja čekam svoje vreme

koje će me odvesti

iz ovog beznađa.

 

ŽIVOTNE IZDAJICE

.

Prkosno stavljam
osmeh na lice
za sve one
životne izdajice
i ne bojim se
grohota u meni,
jer tišina
mi je prisela.

 

Želim,
jak stisak
muške ruke
na bedrima,
želim da uzdišem
i da volim

voljena.
 

JAČA OD JAČEG

 

Da,

umorna sam,

ali se ne predajem…

 

Idem dalje,

a ne znam

kako ću koračati,

ali znam

da moram biti jača od jačeg

i nikad puzati…

 

DOBRO JE

.

Zavitlao se,
nerazum u bolu,
laž postaje istina,
ribar povlači praznu mrežu,
u kojoj još mamac
maše repom,
jer
ne mogu
sve ribe biti
obične i sićušne
sunčanice,
a ni svi somovi,
šarani.

Ribar Vreme
ne gubi nadu
i dalje ubacuje
mrtvu glistu
na zarđalu udicu.

“Život je more”,
peva Balašević,
a na slatkovodne
žabokrečine,
odavno je zaboravio.

Mada,
ne stidim se pretaka
i seljačkog manira,
da nije važan ulov,
već drmuckanje plovka
koji boji život
ribolovačkim stilom,
a sve dok ima vode,
dobro je.

.

RAĐANJE DANA

.

Sačuvah zbog tebe
svu ljubav ovog SVETA
u jednoj čahuri
iz koje će se jednog dana
roditi gusenica
koja će dobiti krila leptira.

Rodila sam te
prirodnim putem,
dok sam osećala
da mi se živci lome,
jednako kao i kosti.

Nisi disala,
bila si između neba i zemlje,
plava, otpetljana
u trojstvu jednine
pupčane vrpce,
ali bila si moje drugo MI,
zaplakala sam
istog trena,
kada se uz tvoj
uzdisaj,
utopio i moj vrisak.

Žive smo,
sve više ličimo
jedna na drugu,
a nije ni čudo,
jer ti si me stvorila majkom,
a ja tebe ženom…

Sjaj u oku,
je naša tajna,
zato leti
leptiru moj,
jer život je priča
satkana iz
samo jednog dana.

.

GOTOVO SAVRŠENI

.

Smežurana
u kaplji soli
tvoga oka,
ne krijem se.

Rađam se
u plodovoj vodi
tvoje savesti.

Tvoja sam,
nevino unakažena,
ali
ne i poražena.

Volimo se lažima,
grlimo se samoćom
ne, ne gubimo se.

Postojimo,
gotovo savršeni,
ali za neko drugo vreme.

.

ČOVEČE NE LJUTI SE

.

Visina nadmudruje dubinu,
pakao priziva raj na dvoboj,
a tišina razgovora
ljubeći jutro.

Beskućnica sačekuje prolaznika
koji neće brojati korake,
na ovozemaljskim stazama
već pogledom
tražiti oči slične suzi
koja čini izvor uzdaha
koji se utapa u samo
dve neizgovorene reči.

Da, tačno je
još uvek ***** **
ništa manje,
nego ti mene
i nakon ove izdaje
tvog ega
i mog prapočetka.

ČOVEČE NE LJUTI SE,
je tek samo igra u kojoj
reči volim te,
odavno falširane
glume realnost.

.

MRVICA ČASTI

.

Ljubavi gladna,
ja ptica stanarica
koja odoleva
postojanjem
na hladnoći SEVERA,
jer krila rode
podkresalo mi je vreme,
a i ljudi koji su imali oči
pune zrnevlja
koje su prosipali
onima za koje moj kljun
nije bio dovoljno dugačak.

Na praznom stolu
i mrvica časti
čini porodični ritual
još jednim pokušajem
suživota vredan.

 

BIOGRAFIJA

 

Dijana Uherek Stevanović rođena je 1968. godine u Garešnici, R. Hrvatska. U Pakracu je završila Učiteljsku srednju školu. 1986. godine dolazi u Suboticu, završava Pedagošku akademiju u Kikindi, a posle i Pedagoški fakultet u Somboru – master.

Provela je neko vreme u OŠ „Ivo Andrić” Bjelovac – Bosna i Hercegovina, radeći kao učiteljica, a sad je zaposlena u OŠ „Miroslav Antić” na Paliću. Živi u Subotici. Apsolvent je na Teološko katehetskom institutu u Subotici.

Pored pisanja, bavi se slikarstvom.

Uvrštena je u nekoliko zajedničkih međunarodnih zbornika: „More na dlanu”, „Valentinovo”, „Očaravanje”, „More na dlanu 2″, „Citat. rs”, „Izvan dometa“, „Život na Balkanu“, „Magija“ „Ponišavske priče“, „Almanah 2“ „Arte stih“ i drugih sedamdeset.

Samostalne zbirke „VANVREMENA” – izdavač Panonske niti, Srbija,  „BESKRAJ“ i „NOTOVANA“, izdavač UG Hrast Hrvatska, objavila je 2013. godine. Zbirke „BEZIMENA“, „ONA“ izdavač UG Essegg i „RATNICA SVETLOSTI“ izdavač Diogen objavila je 2014. „VANVREMENA ARTEMIDA“ i „NEVIDLJIVA“ objavljene za UG Essegg 2015. i zbirka pesama „NEBO U ZUBIMA“ izdavači „Galaksija“ Niš i UBU.

2016. objavljena je „NESAVRŠENA“ izdavači „Galaksinis“, UBU i HKD, Zbirka poezije „VEDRINA“ objavljena 2017. izdavač „Aldo“ Slavonski Brod.

Pesma „Slavonija“ je pohvaljena i uvrštena u zbornik najlepše zavičajne poezije. Na takmičenju „Pesmi u čast“, pesma „Ritam tišine“ osvojila je prvo mesto glasovima publike.

Dodeljen joj je SUBOTIČKI OSKAR POPULARNOSTI u martu 2013. godine za uspehe postignute u književnosti. Učestvovala je na takmičenju „POEZIJE GODINE„ pesnika Balkana i u prvoj sezoni 2012/ 2013. osvojila prvo mesto. Pobednik je takmičenja „Diogen“.

Dobitnik je mnogih pohvala i nagrada za rodoljubivu, misaonu, ljubavnu i socijalnu poeziju.

Radovi su joj objavljivani u mnogim elektronskim časopisima i internetskim stranicama.

Ima objavljene elektronske zbirke poezije „Nedostaješ mi ti”, „Artemida” „Drugo ja“ i zbirku u 3D varijanti.

Priređivač je „Međunarodne zbirke poezije Citat rs“, međunarodne zbirke pesama i priča za decu „Zagrli život“ – namenjenu deci oboleloj od kancera, međunarodnih zbirki poezije i proze „Goli život u umetnosti“ i „Na marginama života“. Objavila je knjigu pesama i priča za decu „Suncokretaljka“ zajedno sa svojim učenicima i pesnicima Balkana.

Učesnik je mnogih međunarodnih  pesničkih susreta i orginazator PRVE UMETNIČKE OLIMPIJADE u Svetu.

„ŽIVOTA HARMONIJA – L’ARMONIA DELLA VITA“, je prva knjiga koju je pripremila u U.M.P. i kao takva objavljena je u izdanju UBU i „Galaksinis“.

Piše recenzije i kniževne prikaze, a njene pesme su prevođene na makedonski, talijanski, kineski, mađarski, grčki, bugarski, engleski, francuski, čehoslovački, ruski, bugarski…

Bila je domaćin Međunarodne karavane poezije u organizaciji KULTURE SNOVA u Subotici.

Jedan od urednika je portala za kulturu, obrazovanje i priključene „Pokazivač“ te „Ex-Yu Voice“.

Član je Književnog kluba „Sveti Sava“ – Subotica, Međunarodnog umetničkog udruženja „Vizija“, Internacionalne zajednice stvaralaca, Književnog kluba „Orfej“ , Književne zajednice Jugoslavije, Hrvatskog književnog društva, Rusko – srpskog prijateljstva, Bugarsko –  srpskog prijateljstva,  Književnog kluba „Čukarica“ – Beograd i drugih.

Počasni član je Književnog kluba „Duško Trifunović“ iz Kikinde i „Stenka“ Beograd. Osnivač je i predsednik Udruženja balkanskih umetnika.

Predsednica je Delegacije Srbije i ambasador U.M.P. koju je imenovao Silvano Cavaliere Bortolazzi kandidat za Nobelovu književnu nagradu, osnivač neprofitne organizaje „SCUOLA DI POESIA – SCHOOL OF POETRY – SCUOLA INTERNAZIONALE DI POESIA – UNIONE MONDIALE DEI POETI – WORLD UNION OF POETS – U.M.P.“ i dobitnik zlatnog i platina krsta za zasluge promovisanja međunarodne saradnje i poezije.

***

Dokono sam šetuckao gradom bez imena, koordinata i nadmorske visine. Prazna odijela, uniforme i lebdeće poslovne torbe prolaze pokraj mene, ja pokraj njih. Tek poneko tijelo izviruje iz šarenih rukava, glava iz crvene majice i nos iza zelenog šala.

Pod uličnom se lampom jedan govornik bez lica popne na malenu klupu, uzvikne rečenicu, okači uskličnik i ode. Pod drugom mlada žena uzdigne glavu, izvadi nekakvu knjigu, pročita zadnji odlomak i zamišljeno je zaklopi. Tamo pored semafora, mladić valovite kose diže ruke prema nebu i polagano izgovara rime. Jedan drugi, opet, penje se na kutiju čistača cipela i izrecitira stih nakon kojeg zaplače. Treći, s krova automobila u vožnji pokazuje velike slike. Jedva ih pratim, ali se sjećam visokih stabala, oranica, suncokreta, mora, neba… Deseti je pjevao, dvadeseti zviždukao, jedna je starija gospođa prosipala boje svud oko nas.

U stvari, lažem. Nisam šetao nikakvim gradom niti susretao slike, riječi i muziku. Sjedio sam u sobi i čitao Nesavršenu Dijanu. Ili je ona čitala mene, ne sjećam se najbolje. Iz stranice u stranicu, nailazio sam na kratke i jasne poruke svih nas nesavršenih, stihove koji kao da dolaze sa zamišljenih govornica i ulaze u uho kao da su iz njega i izišli. Dijana Uherek Stevanović nam nesavršenost nudi poput kriške kruha i mermelade: jednostavnu, istinitu i realnu, potrebnu i osvješćujuću, presvučenu nježnom koprenom nade.

Dijana je pripovjedač ekspresivne lakoće, donošenja najintimnijih proživljavanja kroz probuđene emocije, čak i one koje smo u brzini življenja zaboravili. Jasne poruke živih pjesničkih slika, bez nepotrebnih zaobilaznih opisivanja, bilo da se radi o sreći ili boli, o poljima suncokreta ili unutarnjem svijetu autorice.

Edi Matić

 

NESAVRŠENA U SAVRŠENSTVENOM

 

Dijana Uherek Stevanović je po profesionalnom zanimanju – prosvetni radnik, po ljubavi – pesnik, a po božjem određenju – čovek. Ali ne čovek kao biće koje hoda i funkcioniše, već čovek kao duša ispunjena božanskom ljubavlju koja se preliva iz njene sopstvenosti i kao svetlost, kao blagodet, daruje svet oko sebe.

Dete ravnice, slavonskih polja i Vojvodine, sasvim svesna života i svih njegovih vrlina i mana, korača kroz maglu prolaznosti tražeći trag svetlosti. I uvek pronalazi put.

Ponekad izranjavanih tabana, ponekad izranjavane duše, ali uvek čvrsto ka cilju sopstvenog opredeljenja – ljudskost bez granica.

Ponekad nam nečije ime, nečiji pokreti, boja glasa, mogu dovoljno reći o nekome. Naslovi njenih pesama su, sami po sebi, melodija, zvuk, pesma trajanja, pesma za sebe.

Ako u svim nesavršenostima i savršenostima koji nas pritiskaju i mame, miluju i lome…

Ako u svim padovima i usponima uspemo ostati čovek i iznedriti ono najlepše iz sebe, kao što je to i u ovoj knjizi pesama pošlo za rukom Dijani Uherek Stevanović, onda smo pronašli mir u sebi i ostavili trag u svetlosti.

 

Neđo Ćićo Stojanović – književnik

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Proza i poezija Nade Matović

Nada Matović       Mladosti krala mi daj   Svako od nas ima neki nedosanjani san koji želi dostići, ali to nije ali nije to lako, ali u mladosti moramo raditi na njima i razvijati u što većoj mjeri, stvorat...
by Redakcija
 

 
 

ELMA SELIMI: ZAKASNIĆEMO DA BUDEMO LJUDI

Elma Selimi   ZAKASNIĆEMO DA BUDEMO LJUDI   Tipično lice sveta pokazuje licemerstvo mereći kriterijum zločina obdukcijom umrlog čovečanstva. Obraćam se: gutljajima razuma što pomeraju fantomski ud, figurama iz...
by Redakcija
 

 
 

NAMIK BALIĆ: SIRIJA

Namik Balić   SIRIJA   U dalekoj Ženevi, ruku drhtavih od uzbuđenja, opijeni budućim spominjanjem, u udžbenicima njihovih imena…, crtaju nove granice, predstavnici sirijskih naroda. Penzioner iz Damaska, uz...
by Redakcija
 

 

 

BRANISLAV BANKOVIĆ: ISPOVEST FENIKSA KONJANIKA

Mada je prošlo preko trideset godina od tada još uvek nosim živo sećanje na dan kada je lepotica Nusreta ušetala u moj život. Bilo je to na Balkanu poslednje nedelje Velikog posta kada su žene zaključavale klavire, a mu...
by Redakcija
 

 
 

DUŠAN DOJČINOVIĆ: PEŠČANI SAT

Пешчани сат на радном столу, чика Ахмеда, је неумољиво цурио и показивао да смо се нашли у разговору читав сат и по. Моје име ј...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona