Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

30. Marta 2018.
 

Poezija Dijane Uherek Stevanović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

POEZIJA IZ ZBIRKE „NESAVRŠENA” DIJANE UHEREK STEVANOVIĆ

 

NESAVRŠENA

 

A vreme,

poraženi ratnik,

još uvek ne gubi bitku

pa ni ja u njemu…

 

 

Češe se o vene

i leti,

ako,

dobro je

dok me još žive ima,

a bogami i živahne…

 

MOŽE MI SE

.

Ispresecana prazninama,
kao brazdama
iz kojih će niknuti
neka nova sorta
bezimenog Suncokreta,
a onda tek onako
u inat vremenu
i ljudima bez
moralne istine,
zapevati himnu
čojstvu i trojstvu
svake jednine.

Može mi se…

 

MANIPULACIJA PROLAZNOSTI

.

Ispod neba,
u grumenu zemlje,
tražim semenku
koju si ispljunio
onog dana
kada si mi
zbog žute ruže,
odsekao korenje…

Suncokretu,
niko ništa ne može,
on rađa reči
i kad tišina cvili.

Smejem se,
manipulaciji prolaznosti…

Vrištim,
kao trulež odumiranja
zbog vas, nas, tebe…

 

 

ISTINA POGLEDA

.

Uzdah,
šapat ispod jastuka,
istina
u bolu očiju,
otečena usna
od samoljublja
zajedničkog neživljenja,
laž
u kojoj se krije
upakovana istina
da voleti je greh
i privilegija
materijom siromašnih,
a bogatih duhom
zajedničkog postojanja
i trajanja bez reči.

Tišina može boleti
više od svake
izgovorene laži.

Progovori…

Želim samo istinu
pogleda u rečima.

 

UJED ZA USNU

.

Ujedom za usnu,
uništavam semenku
kojom me porediš
i za koju kažeš
da je treba zalivati
ne bi li iz nje
tek izrasla biljka
koju možeš da zavoliš,
a ja obnevidela
kao Jefimija
čekajući trenutak
kad ćeš u ožiljcima
umesto mržnje
osetiti patnju
kojom me hraniš
svojim lažima
satkanim od navika
u troje trajanja.

 

ZAČARANI PAKLOM

.

Na poljuljanom poverenju
odlazi vreme
provedeno u trenucima
zajedničkog odrastanja.

Putokazi raširenog pogleda
unezvereno
prate naše pokrete.

Koraci postaju dugi,
noge odumiru
i postajemo punoglavci
u žačaranom
DANTEOVOM PAKLU.

 

PODELJENOST DUŠE

.

Dušu delim na pola,

ja, tek samo žena,

obučena, a ipak gola,

skitnica bez putokaza,

beskućnica koja traži utočište,

prosjakinja ljubavi

koja u šeširu bez dna,

čeka kovanicu sreće,

kojom će platiti

sve ljubavne trenutke,

za koje zna,

da se nikad neće,

bez njene svesti

u podsvesti desiti.

 

PUTNICA BEZNAĐA

.

Savršenstvo nije

reč život,

već tren življenja

u pauzi besmislenosti trajanja

u kojem i istina laži

gubi svoje svako

preneseno značenje.

 

Sve metamorfozira

i ja čekam svoje vreme

koje će me odvesti

iz ovog beznađa.

 

ŽIVOTNE IZDAJICE

.

Prkosno stavljam
osmeh na lice
za sve one
životne izdajice
i ne bojim se
grohota u meni,
jer tišina
mi je prisela.

 

Želim,
jak stisak
muške ruke
na bedrima,
želim da uzdišem
i da volim

voljena.
 

JAČA OD JAČEG

 

Da,

umorna sam,

ali se ne predajem…

 

Idem dalje,

a ne znam

kako ću koračati,

ali znam

da moram biti jača od jačeg

i nikad puzati…

 

DOBRO JE

.

Zavitlao se,
nerazum u bolu,
laž postaje istina,
ribar povlači praznu mrežu,
u kojoj još mamac
maše repom,
jer
ne mogu
sve ribe biti
obične i sićušne
sunčanice,
a ni svi somovi,
šarani.

Ribar Vreme
ne gubi nadu
i dalje ubacuje
mrtvu glistu
na zarđalu udicu.

“Život je more”,
peva Balašević,
a na slatkovodne
žabokrečine,
odavno je zaboravio.

Mada,
ne stidim se pretaka
i seljačkog manira,
da nije važan ulov,
već drmuckanje plovka
koji boji život
ribolovačkim stilom,
a sve dok ima vode,
dobro je.

.

RAĐANJE DANA

.

Sačuvah zbog tebe
svu ljubav ovog SVETA
u jednoj čahuri
iz koje će se jednog dana
roditi gusenica
koja će dobiti krila leptira.

Rodila sam te
prirodnim putem,
dok sam osećala
da mi se živci lome,
jednako kao i kosti.

Nisi disala,
bila si između neba i zemlje,
plava, otpetljana
u trojstvu jednine
pupčane vrpce,
ali bila si moje drugo MI,
zaplakala sam
istog trena,
kada se uz tvoj
uzdisaj,
utopio i moj vrisak.

Žive smo,
sve više ličimo
jedna na drugu,
a nije ni čudo,
jer ti si me stvorila majkom,
a ja tebe ženom…

Sjaj u oku,
je naša tajna,
zato leti
leptiru moj,
jer život je priča
satkana iz
samo jednog dana.

.

GOTOVO SAVRŠENI

.

Smežurana
u kaplji soli
tvoga oka,
ne krijem se.

Rađam se
u plodovoj vodi
tvoje savesti.

Tvoja sam,
nevino unakažena,
ali
ne i poražena.

Volimo se lažima,
grlimo se samoćom
ne, ne gubimo se.

Postojimo,
gotovo savršeni,
ali za neko drugo vreme.

.

ČOVEČE NE LJUTI SE

.

Visina nadmudruje dubinu,
pakao priziva raj na dvoboj,
a tišina razgovora
ljubeći jutro.

Beskućnica sačekuje prolaznika
koji neće brojati korake,
na ovozemaljskim stazama
već pogledom
tražiti oči slične suzi
koja čini izvor uzdaha
koji se utapa u samo
dve neizgovorene reči.

Da, tačno je
još uvek ***** **
ništa manje,
nego ti mene
i nakon ove izdaje
tvog ega
i mog prapočetka.

ČOVEČE NE LJUTI SE,
je tek samo igra u kojoj
reči volim te,
odavno falširane
glume realnost.

.

MRVICA ČASTI

.

Ljubavi gladna,
ja ptica stanarica
koja odoleva
postojanjem
na hladnoći SEVERA,
jer krila rode
podkresalo mi je vreme,
a i ljudi koji su imali oči
pune zrnevlja
koje su prosipali
onima za koje moj kljun
nije bio dovoljno dugačak.

Na praznom stolu
i mrvica časti
čini porodični ritual
još jednim pokušajem
suživota vredan.

 

BIOGRAFIJA

 

Dijana Uherek Stevanović rođena je 1968. godine u Garešnici, R. Hrvatska. U Pakracu je završila Učiteljsku srednju školu. 1986. godine dolazi u Suboticu, završava Pedagošku akademiju u Kikindi, a posle i Pedagoški fakultet u Somboru – master.

Provela je neko vreme u OŠ „Ivo Andrić” Bjelovac – Bosna i Hercegovina, radeći kao učiteljica, a sad je zaposlena u OŠ „Miroslav Antić” na Paliću. Živi u Subotici. Apsolvent je na Teološko katehetskom institutu u Subotici.

Pored pisanja, bavi se slikarstvom.

Uvrštena je u nekoliko zajedničkih međunarodnih zbornika: „More na dlanu”, „Valentinovo”, „Očaravanje”, „More na dlanu 2″, „Citat. rs”, „Izvan dometa“, „Život na Balkanu“, „Magija“ „Ponišavske priče“, „Almanah 2“ „Arte stih“ i drugih sedamdeset.

Samostalne zbirke „VANVREMENA” – izdavač Panonske niti, Srbija,  „BESKRAJ“ i „NOTOVANA“, izdavač UG Hrast Hrvatska, objavila je 2013. godine. Zbirke „BEZIMENA“, „ONA“ izdavač UG Essegg i „RATNICA SVETLOSTI“ izdavač Diogen objavila je 2014. „VANVREMENA ARTEMIDA“ i „NEVIDLJIVA“ objavljene za UG Essegg 2015. i zbirka pesama „NEBO U ZUBIMA“ izdavači „Galaksija“ Niš i UBU.

2016. objavljena je „NESAVRŠENA“ izdavači „Galaksinis“, UBU i HKD, Zbirka poezije „VEDRINA“ objavljena 2017. izdavač „Aldo“ Slavonski Brod.

Pesma „Slavonija“ je pohvaljena i uvrštena u zbornik najlepše zavičajne poezije. Na takmičenju „Pesmi u čast“, pesma „Ritam tišine“ osvojila je prvo mesto glasovima publike.

Dodeljen joj je SUBOTIČKI OSKAR POPULARNOSTI u martu 2013. godine za uspehe postignute u književnosti. Učestvovala je na takmičenju „POEZIJE GODINE„ pesnika Balkana i u prvoj sezoni 2012/ 2013. osvojila prvo mesto. Pobednik je takmičenja „Diogen“.

Dobitnik je mnogih pohvala i nagrada za rodoljubivu, misaonu, ljubavnu i socijalnu poeziju.

Radovi su joj objavljivani u mnogim elektronskim časopisima i internetskim stranicama.

Ima objavljene elektronske zbirke poezije „Nedostaješ mi ti”, „Artemida” „Drugo ja“ i zbirku u 3D varijanti.

Priređivač je „Međunarodne zbirke poezije Citat rs“, međunarodne zbirke pesama i priča za decu „Zagrli život“ – namenjenu deci oboleloj od kancera, međunarodnih zbirki poezije i proze „Goli život u umetnosti“ i „Na marginama života“. Objavila je knjigu pesama i priča za decu „Suncokretaljka“ zajedno sa svojim učenicima i pesnicima Balkana.

Učesnik je mnogih međunarodnih  pesničkih susreta i orginazator PRVE UMETNIČKE OLIMPIJADE u Svetu.

„ŽIVOTA HARMONIJA – L’ARMONIA DELLA VITA“, je prva knjiga koju je pripremila u U.M.P. i kao takva objavljena je u izdanju UBU i „Galaksinis“.

Piše recenzije i kniževne prikaze, a njene pesme su prevođene na makedonski, talijanski, kineski, mađarski, grčki, bugarski, engleski, francuski, čehoslovački, ruski, bugarski…

Bila je domaćin Međunarodne karavane poezije u organizaciji KULTURE SNOVA u Subotici.

Jedan od urednika je portala za kulturu, obrazovanje i priključene „Pokazivač“ te „Ex-Yu Voice“.

Član je Književnog kluba „Sveti Sava“ – Subotica, Međunarodnog umetničkog udruženja „Vizija“, Internacionalne zajednice stvaralaca, Književnog kluba „Orfej“ , Književne zajednice Jugoslavije, Hrvatskog književnog društva, Rusko – srpskog prijateljstva, Bugarsko –  srpskog prijateljstva,  Književnog kluba „Čukarica“ – Beograd i drugih.

Počasni član je Književnog kluba „Duško Trifunović“ iz Kikinde i „Stenka“ Beograd. Osnivač je i predsednik Udruženja balkanskih umetnika.

Predsednica je Delegacije Srbije i ambasador U.M.P. koju je imenovao Silvano Cavaliere Bortolazzi kandidat za Nobelovu književnu nagradu, osnivač neprofitne organizaje „SCUOLA DI POESIA – SCHOOL OF POETRY – SCUOLA INTERNAZIONALE DI POESIA – UNIONE MONDIALE DEI POETI – WORLD UNION OF POETS – U.M.P.“ i dobitnik zlatnog i platina krsta za zasluge promovisanja međunarodne saradnje i poezije.

***

Dokono sam šetuckao gradom bez imena, koordinata i nadmorske visine. Prazna odijela, uniforme i lebdeće poslovne torbe prolaze pokraj mene, ja pokraj njih. Tek poneko tijelo izviruje iz šarenih rukava, glava iz crvene majice i nos iza zelenog šala.

Pod uličnom se lampom jedan govornik bez lica popne na malenu klupu, uzvikne rečenicu, okači uskličnik i ode. Pod drugom mlada žena uzdigne glavu, izvadi nekakvu knjigu, pročita zadnji odlomak i zamišljeno je zaklopi. Tamo pored semafora, mladić valovite kose diže ruke prema nebu i polagano izgovara rime. Jedan drugi, opet, penje se na kutiju čistača cipela i izrecitira stih nakon kojeg zaplače. Treći, s krova automobila u vožnji pokazuje velike slike. Jedva ih pratim, ali se sjećam visokih stabala, oranica, suncokreta, mora, neba… Deseti je pjevao, dvadeseti zviždukao, jedna je starija gospođa prosipala boje svud oko nas.

U stvari, lažem. Nisam šetao nikakvim gradom niti susretao slike, riječi i muziku. Sjedio sam u sobi i čitao Nesavršenu Dijanu. Ili je ona čitala mene, ne sjećam se najbolje. Iz stranice u stranicu, nailazio sam na kratke i jasne poruke svih nas nesavršenih, stihove koji kao da dolaze sa zamišljenih govornica i ulaze u uho kao da su iz njega i izišli. Dijana Uherek Stevanović nam nesavršenost nudi poput kriške kruha i mermelade: jednostavnu, istinitu i realnu, potrebnu i osvješćujuću, presvučenu nježnom koprenom nade.

Dijana je pripovjedač ekspresivne lakoće, donošenja najintimnijih proživljavanja kroz probuđene emocije, čak i one koje smo u brzini življenja zaboravili. Jasne poruke živih pjesničkih slika, bez nepotrebnih zaobilaznih opisivanja, bilo da se radi o sreći ili boli, o poljima suncokreta ili unutarnjem svijetu autorice.

Edi Matić

 

NESAVRŠENA U SAVRŠENSTVENOM

 

Dijana Uherek Stevanović je po profesionalnom zanimanju – prosvetni radnik, po ljubavi – pesnik, a po božjem određenju – čovek. Ali ne čovek kao biće koje hoda i funkcioniše, već čovek kao duša ispunjena božanskom ljubavlju koja se preliva iz njene sopstvenosti i kao svetlost, kao blagodet, daruje svet oko sebe.

Dete ravnice, slavonskih polja i Vojvodine, sasvim svesna života i svih njegovih vrlina i mana, korača kroz maglu prolaznosti tražeći trag svetlosti. I uvek pronalazi put.

Ponekad izranjavanih tabana, ponekad izranjavane duše, ali uvek čvrsto ka cilju sopstvenog opredeljenja – ljudskost bez granica.

Ponekad nam nečije ime, nečiji pokreti, boja glasa, mogu dovoljno reći o nekome. Naslovi njenih pesama su, sami po sebi, melodija, zvuk, pesma trajanja, pesma za sebe.

Ako u svim nesavršenostima i savršenostima koji nas pritiskaju i mame, miluju i lome…

Ako u svim padovima i usponima uspemo ostati čovek i iznedriti ono najlepše iz sebe, kao što je to i u ovoj knjizi pesama pošlo za rukom Dijani Uherek Stevanović, onda smo pronašli mir u sebi i ostavili trag u svetlosti.

 

Neđo Ćićo Stojanović – književnik

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Ahmet Ademagić: Priča o prezimenu Bošnjak u Rožajama

Ahmet Ademagić   PRIČA O PREZIMENU BOŠNJAK U ROŽAJAMA   Život piše romane. Ljudske su sudbine nepredvidljive. Ovo je priča  jednoj takvoj ljudskoj sudbini. Ovo je priča o majčinom djedu a mome pradjedu. U Gl...
by Redakcija
 

 
 

Jelena Mitrić: Na korzu nikišćkom

Jelena Mitrić     NA KORZU NIKŠIĆKOM   Slučajno sam te srela, večeri neke, gdje drugo nego na čuvenom korzu nikšićkom Ni slutila nisam, da će večeri te početi baš sve prve pahulje jedna topla zima i m...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Majka Saliha

Said Šteta     MAJKA SALIHA   Volio sam je nije me rodila Volio sam je nije me dojila   Volio sam je kao majku koja je svakom znala majka biti život je vješto krojila u bajku u kojoj se nećeš nikad izgu...
by Redakcija
 

 

 

Denis Kožljan: Muze

Denis Kožljan     MUZE     gdje ste da ste muze moje, jeste li se skrile u Drini što hladna ječi, ima li vas na padinama divljih malina, čujem jeku na zvoniku minareta, vrijeme je za stih o junaku što p...
by Redakcija
 

 
 

Said Šteta: Traganje

Said Šteta     TRAGANJE       U golim granama još se zima krije jutro je svo u ranama u pokušaju da me zgrije . Samo se oglasi kos vjetar na bagremovom trnu zakačio se bos divlji psi tjeraju srnu . ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona