Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

27. Jula 2014.
 

Poezija Đure Šefera Sremca

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

EH, MOJ BAJA S ”PRVOG MAJA”

(Vostani Serbie)

.

„Vostani Serbie!

Davno si zaspala

U mraku ležala.

Sada se probudi

I Serblje vozbudi!“

     (Dositej Obradović)

.

Visi, visi firma od „Prvoga maja“,

sve što bedno visi, mora i da (s)padne.

Preko „grane spasa“ klisn’o gazda Baja,

hale prazne zvrje… O sudbine jadne!

 

Oduvek je u nas bilo mudruh glava,

lepljivih prstiju i skrivanih prava.

Svako je kraduck’o koliko je mog’o,

al’ ne baš na tone, moj bože, moj bogo!

 

Cvetale nam njive, purnjale fabrike,

množila se stoka – samo po stajama (?!).

Na besplatno more vozismo radnike,

divismo se radnim, poštenim glavama.

 

Masovno cenismo radnički uranak,

žarismo roštilje šumama, gorama…

A onda nam stiže (ne)radni usranak –

pojimo se nadom, hranimo morama.

 

Ustajemo lomni, svi na levu nogu,

lajemo na zvezde tražeći izlaza…

Namnožismo slave, molimo se Bogu,

na kraju tunela da zasija staza.

 

Gde li su nam bajke nebeskog naroda?

Gde su pokopani slavni drevni spisi?

Zar smo svi sazdani od bednih izroda!

Vostani Serbie, još pokojna nisi!

 

СТРАДИЈИНА ХИМНА*

 

Боже свети, постоји ли хвала

за велика (не)хришћанска дела!?

Да л’ је збиља или само шала

да се влада безвлашћем занела!?

 

Овај народ страдава кроз вјеке,

ова раја жељна је ордења,

доста ленти за незнанце неке,

када пукне, добиће – камења!

 

Боже силни, подржи моћнике

што не маре порезе плаћати

и лидере што глуме вернике,

а врачаре морају гатати.

 

Ради владе домовина страда,

цвета борба за демократију,

продаје се као нова млада

да јој уђу у њену – партију!

 

Имаћемо и стаса и гласа

да слободу дижемо до неба,

кад радничка класа заталаса,

измрвиће задње мрве хлеба.

 

Дај још влади за џабалук ића,

полицији ја’њеће, без мана,

кад оглоби возаче због пића,

а и сама пуна малигана!

 

Чујте људи, правду земље ове:

криминалци пацови се множе!?

Доста беше обећања, снова,

оста груда и без коже, Боже!

________________________________________________

*пародиja Змајеве песме Јутутунска народна химна

 

 

Jovan Jovanović Zmaj

JUTUTUNSKA NARODNA HIMNA

(Zmajev original)  

 

.

Bože sveti, podrži nam Knjaza

zdrava, krepka, ohola i slavna,

jer na zemlji nit je kadgod bilo,

niti će Mu ikad biti ravna.

 

Ovaj narod vrlo dobro znade

da je stvoren samo Knjaza radi,

da Mu daje poreze i hvale,

da Ga dvori i ponizno kadi.

 

Bože silni s visoka žilišta,

saslušaj nam našu želju staru,

Bože sveti, ne daj nikom ništa,

da što više ostane Vladaru.

 

Radi Njega sva stvorenja žive,

radi Njega sunce greje s neba.

A taj narod, a tu zemlju našu,

podrži je – ako Knjazu treba.

 

Oduzmi nam i želje i glasa,

oduzmi nam mudrovanja kleta,

da Njegovu nameru ne preči,

da Njegovoj mudrosti ne smeta.

 

Daj Mu s neba najsvetlije dare,

policije, špicle i žandare,

ako neće da dušmana svali,

bar na svome nek srce iskali.

 

Nek narodi našu slavu znadu,

a nas puste čmavati u hladu,

al’ i onda nek je straža jaka,

jera ima sana svakojaka.

 

.

Ђура Јакшић

ПАДАЈТЕ, БРАЋО

.

Падајте браћо! Плин’те у крви!
Остав’те села, нек’ гори плам!
Бацајте сами у огањ децу!
Стресите с себе ропство и срам!

.

Гините, браћо, јунаци, људи!
За пропаст вашу свет ће да зна…
Небо ће плакат дуго и горко,
Јер неће бити Србина…

.

Ми несмо браћа, ми Срби несмо!
Или ви несте Немањин сој?
Та да смо Срби, та да смо људи —
Та да смо браћа — ох, боже мој!…

.

Та зар би тако с Авале плаве
Гледали ледно у огњен час?
Та зар би тако, ох, браћо драга,
Та зар би тако презрели вас?…

.

Презрите братства покор и клетву,
Што небо даде, погаз’те ви!
Та није л’ грешно, није ли грозно:
Крв деце ваше гледамо ми!

.

А где је помоћ ил’ суза братска?
Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог“?
У вељој беди, смрти и крви,
Данас вас саме оставља бог!

.

Ал’ опет, грешан, грешно сам певô
Рањено срце народа мог!
Та Србин кипи, кипи и чека —
Ал’ не да ђаво… ил’ не да бог!

 

 

БЕЖИТЕ, БРАЋО*

 

Падајте, браћо! Плин’те у крви!

Напред у бој, ја бежим први!

Остав’те народ, и крвав пород,

одавно тоне наш српски брод!

 

Ако вас дете невино вређа,

бацајте га у огањ свој,

братац ће брата убијат с леђа,

одувек то нам је генетски крој!

 

Гините, браћо, јунаци, људи!

За славу нашу нека свет зна…

Небо ће мислити да смо луди –

ко зна да л’смо сви од – Србина!?

 

Ми несмо браћа, ми Срби несмо! 

Други нам градише Немањин сој!?

Да ли кроз векове икада бесмо

сложена браћа к’о пчела рој!?

 

Та зар би тако с Авале плаве 

гледали глупо пропасти час?

Да бесмо јунаци трезвене главе,

та зар би кукавци презрели нас!?

 

Презрите братства покор и клетву,

не дајте да нас газе баш сви!

Није ли грешно да људску сетву –

невину децу черече пси!?

 

А где је помоћ ил’ суза братска? 

Јуриши беху за брата коб!

Беда, крв, смрт су судба адска,

данас  и завек – Србин је роб!

 

Ал’ опет, грешан, грешно сам певô 

у славу ратну народа мог!

Србин је кипео, слободу сневȏ –

нашао није пев бога свог!

____________________________

*пародија песме Падајте, браћо Ђуре Јакшића

 

 

Ђура Шефер Сремац

Ђура Шефер Сремац

Књижевник Ђура Шефер Сремац (1950, Рума), професор југословенске књижевности, објавио је следећа дела:

„Титов венац сонета“(1982), родољубива поема, Нови Сад;

„Звездане њиве“ (1987), озбиљна поезија, Сремска Митровица; „Тамбурица, коло и песма румских Брежана“ (1994), монографија КПД-а „Матија Губец“, Рума;

„Досетљиве доситејке“ I, II (1995, 2003), басне у стиху, Нови Сад – Рума;

„У Вуковој ризници речи“ (2002), азбука у стиху, Рума;

„Колевка сремског паора“ (2005), озбиљна поезија, Рума;

„Пикали смо лопте крпењаче“ (2007), поезија за децу, Рума;

„К’о сатаром сатире ме сатира“ (2008), афоризми и сатирична поезија, Рума;

„Паника граматика“ (2009), поезија за децу, Рума;

„Лабудов пев“ (2009), сонетни венац (љубавна поезија), Рума;

„Сремачки шеретлуци“, збирка прича хумора и сатире, I Е -издање, DHIRA, Кüsnаcht, Schweiz, 2011.

ДОБИТНИК је више награда и признања: ДИПЛОМА за родољубиву поезију, Републичка смотра поезије за децу и омладину, Београд 1982; „НАЈ НАЈ ОСМЕХ 2000“, Лазаревац; КЊИЖЕВНА НАГРАДА „Војислав Илић Млађи 2005“, Жабари; НИУ „Наша реч 2005“ (трећа награда, сатирична прича), Лесковац; „Бело перо 2006“ (поезија и проза), Житиште; ПЛАВА ПОВЕЉА (2005), АМФОРА и „ЗЛАТНА ПОВЕЉА“ (родољубива песма) − Панонски галеб XX, 2009, Суботица-Палић; „КУЦУРСКИ КЛИП 2009“, ПРВА НАГРАДА, Куцура – Врбас; „ДИОГЕНЕС 2009“, Сарајево (трећа награда); „Кочићевим сатиричним пером 2010“, Челарево (трећа награда); ДИПЛОМА „САТИРА ЈЕ АЛТЕРНАТИВА БЕЗУМЉУ“, II МЈЕСТО за најбољу пјесму на конкурсу ПРВЕ САТИРИЧНЕ ПОЗОРНИЦЕ МаксМинус, Сарајево, БиХ, 2010; „ЗЛАТНИ АФОРИЗАМ 2010“ (и укупни победник фестивала), Мркоњић Град, 2010; „ПЛАКЕТА СИМА ЦУЦИЋ 2010“ (књига дечје поезије „ПАНИКА ГРАМАТИКА“), Ново Милошево; ДРУГА НАГРАДА за СЦИ&ФИ афоризам 2010, Удружење грађана научне фантастике, Нови Београд; ПРВА НАГРАДА ДИОГЕН 2010, Сарајево (сатирична прича); ПОЗЛАЋЕНИ АФОРИЗАМ 2011. и НАЈЗАСТУПЉЕНИЈИ АУТОР, Мркоњић Град; ПРВА НАГРАДА(подела), међународни конкурс„ЕКОЛОШКИ АФОРИЗМИ“, Врбас, 2011; ШИПАК ГОДИНЕ (трећа награда за причу), Београд, 2011;

НАЈДУХОВИТИЈИ АУТОР 2011, Лига духовитих, Београд 2012; ПРВА НАГРАДА – САТИРИКУС 1. РЕДА, Мркоњић Град, 2012. и 2013; ЛАУРЕАТмеђународног фестивала хумора и сатире„КУЦУРСКИ КЛИП 2012“ и 2013,Куцура, Врбас;

ПОХВАЛА за причу „Кад на дуду роди грожђе“, Четврти међународни књижевни конкурс „Драган Жигић“ 2012, Београд, УСКОР (Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању); ПОХВАЛА за епиграме, на истом конкурсу 2013.; ПРВО МЕСТО за љубавну поезију „Љубави, чежњом те зовем“, Мркоњић Град 2014.

Заступљен у антологијама, лексиконима и зборницима поезије, прозе и афористике: Рале Нишавић: „Невенова антологија савременог српског песништва за децу и одрасле“, Нови Сад, 2005; Милутин Ђуричковић: „Коло пријатеља“, антологија поезије за децу и младе, Београд, 2007; Селимир Милосављевић: „Непролазни“, песници српске књижевности кроз векове, Јагодина, 2008; Перо Зубац: „Кад срце засветлуца“, антологија новијег српског песништва за децу и младе, Рума, 2009; ЛЕКСИКОН ПИСАЦА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА, I, II , Београд, 2001, 2002 – М.Д. Игњатовић и М.К.Трнавац; ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ – проф. др Тихомир Петровић, Врање 2001, Нови Сад 2008; Павле Поповић: АФОРИЗМИ I, II, III, IV – међународни ЗБОРНИЦИ АФОРИЗАМА, Кüsnаcht, Schweiz, Сарајево – Крушевац, 2011.

Зборници: ГАРАВИ СОКАК, XXIII међународни сусрет песника, Инђија 2012; Књижевни клуб КУД „КАРАЏИЋ“, Лозница: 33. ВУКОВИ ЛАСТАРИ, Лозница 2012; Зборник радова ЧЕГАРСКЕ ЗОРЕ, УП „ЧЕГАР“ Ниш 2012; Алманах афористичара АФОТЕКА, књ.1, Параћин 2012; АФИРМАТОР, Зборник радова бр.1, Младеновац 2013; НАЈКРАЋЕ ПРИЧЕ 2012, Савремена књижевност, књ.147, Алма Београд 2013.

Сарадник је више листова и часописа у земљи и иностранству: Носорог – Бања Лука, Поета – Београд, Балканске зоре – Нова Варош, Шипак – Београд, Сремске новине и Сирмиуминфо – Сремска Митровица, Лига духовитих и Афирматор, Београд, Часопис Сретања и УП Чегар – Ниш.

Аутор-уредник је сатиричних колумни часописа ШИПАК: „Књига је светиња, а светиња се не дира“,„Тако народ каже“; Сирмиуминфо – „Књига наша насушна“.

Почасни члан je Књижевног – Иродалми клуба и сарадник листа Сунцокрет, Суботица-Палић; редован члан ХКПД „Матија Губец“ Рума; члан Удружења за заштиту ћирилице, Нови Сад; члан Удружења писаца Чегар, Ниш; сарадник и члан Удружења балканских сатиричара Србије ЈЕЖ (УБССЈ), Београд.

Ђура Шефер живи и ради у родној Руми, као професор књижевности (ОШ „Вељко Дугошевић“).

 

                                                                                   

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Alma Buljubašić-Maglić: Bosno moja

Bosno moja Zemljo Bosno ljubavi  ti tvoje, tvoje sunce mene grije, srce te boji u najljepše  boje, kujundžija kuje istinom, a ja te kitim  pjesmom u tebi ima mjesta za sve zato si posebna zato si voljena zato nas tvoje ran...
by Redakcija
0

 
 

Poezija Suzane Bukvić-Ljepava

Suzana Bukvić-Ljepava, rođena 1969. godine u Trebinju gdje živi i radi. Udata, majka dva odrasla sina. Krajem 2020. godine izdala zbirku poezije pod nazivom „Suza žene“ i učestvovala u dvije međunarodne zbirke poezije...
by Redakcija
0

 
 

Poezija Irene Kovačević

Irena Kovačević rođena je 1998. u Sarajevu. Tokom školovanja je uvijek pokazivala zainteresiranost za pisanu riječ i bila je član literarnih i dramskih sekcija, u kojima je ostvarivala mnoge rezultate. Spona između vanjs...
by Redakcija
0

 

 

Poezija Aleksandre Đorđević

Aleksandra Đorđević     SAN . Usnila sam čudan san, draži od sunca, lepši od pesme. O, sanjala sam, a bio je dan (himere oživljavaju kad je čovek sam) da sve daleko opet je blizu… A ti, majko, na krilima...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Zorica Tijanić: Julija, ti moraš doći u Sarajevo!

Zorica Tijanić   Julija, ti moraš doći u Sarajevo!   Znaš Julija, ja svako jutro kad otvorim prozore, ne gledam u avliju nasred kojepeščanik samuje, već ih zatvorim pa čujem žamor na pijaci na koju se sprema...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange