Dušan Dojčinović
CRNE RUŽE
Crne ruže
imaju svoj dom
kome ja da dam te ruže
Samo ja, nemam više kom
Samo ja, nemam druže
Ko’ ne voli ruže crne
crne ko kupine
ne voli ni mene
ime i prezime
ko’ ne voli, crne ruže
ne voli ni mene
pa nek me ubiju
pa neka me tuže…
Ostaće im ruže crne
za poslednje zbogom
jer tamo gde rastu crne ruže
tamo je moj dom.
NEKA TE SNEG I TIHA ZIMA INSPIRIŠU
Rekla je, neka te sneg i
tiha zima, inspirišu,
samoća me ubija
prizvala bi kišu
sve zbog dodira mojih
poljupca, tvojih
zagrljaja mog
to zna Bog
on zaljubljene
razume
i mene
što prokletu sudbinu kunem u
noći košmara
kad mi dah srce otkida
pišem ti
koliko da znaš
kad me ne bude
kada umrem, nek te
ovi stihovi sete
na jednog pesnika
što u duši je dete
i toplu zimu
tihu, kao noć bez sna.
Trebaš mi!
Helio Jelena!
