Duško Dražić, rođen 13. 09. 1990. u Pakracu. Diplomirao ekonomiju u Novom Sadu. Živi u Adaševcima, kod Šida.
KO LI JE LJUBI
.
Ko li je ljubi? Dabogda crko!
(Oprosti Bože, srcu se ote).
Pred kim se svlači do gole kože,
bez trunke stida i sramote?
Pišem joj pesme. Uzalud, džaba!
Drugom se daje… E baš je srećnik.
Što i ja nisam samo baraba,
a ne glupi prokleti pesnik.
Romeo, Julija – ideal ljubavi.
Ma sve su to gluposti, obične laži!
Što plića pamet, što dublji džepovi,
to je ono što se traži.
Prokleti pesnik s milion mana,
koji još veruje u ljubav slepu.
U ovo vreme šarlatana…
Šta li traži na ovom svetu?
Eh ko je ljubi? Da mi je znati?
Čuvaj je Bože, bar dok se snađe.
I sreću što mi misliš dati,
nameni njoj nek joj se nađe.
A ja ću lako… Ma znaš Ti mene!
Nabacim malo osmeha skupog…
I već će neke oči ko njene,
kupiti ovog pesnika glupog.
.
SRCE MOJE DAJ UĆUTI
.
Srce moje daj ućuti!
Ćuti srce kad te molim!
Pa zar mora svako čuti!?
Da je volim, da je volim…
Srce moje zaboravi!
Nije bilo suđeno…
Nema ništa od ljubavi!
Drugog voli srce njeno.
Srce moje ne balavi!
Nismo ništa mi tu krivi.
Stisni zube pa ozdravi…
Mora dalje da se živi.
Slika bledi pa izbledi…
Izbledeće i njen lik.
I od svega što još vredi…
Ostaće po koji stih.
.
KOLIKO SUTRA
.
Koliko sutra iščupaću te iz srca!
Ugušiću miris meni dragog cveta!
Koliko sutra izbrisaću sve crte tvog lica!
U sećanju ostaćeš bleda silueta!
Koliko sutra zakovaću vrata svojih snova!
Postaviću pred njih strašnog psa čuvara!
Koliko sutra uspomena ova…
Biće tad već jako stara.
Koliko sutra ubiću svaku pomisao na tebe!
Zamrzeću svaku što nosi tvoje ime!
Koliko sutra prokleću sebe!
Što te i noćas stavljam u rime.
Koliko sutra, koliko sutra…
Evo opet ću da ponovim,
Mada sam već dosadio i đavolu i Bogu.
Koliko sutra prestaću da te volim!
Ja to mogu… Ja to stvarno mogu.
.
BRIGA ME
.
Kad nestane srca pola
kad utrnem sav od bola,
kad je duša pusta gola,
tad zasviram iz d moll-a.
Ma nek ide dođavola sve!
I to što s drugim ljubi se,
i za duše prodane,
i ove kiše dosadne…
Briga me!
I što me više ne vole,
njene oči proklete,
i što su noći besane
i što više nemam sne…
Briga me!
Samo jedno brine me…
Što ja još uvek…
Volim je.
