Duško Dražić
JATA BELIH PTICA
Svu noć sanjah čudne snove
belih ptica, cela jata
kako mojim okom plove
slivajući se do vrata…
Iz oka mi ptica prnu,
i sakri se pod oblakom…
Što mi jutros oči trnu?
Ne sećam se da sam plak’o.
To što mi je jastuk kvasan,
i što su me oči pekle
za to imam razlog jasan…
To su okom ptice tekle.
JELKA
Najlepša je jelka pokrivena snegom,
na osami tihoj… Mir se širi gajem.
Dok se Mesec beli promalja nad bregom
i sneg zasvetluca plavičastim sjajem.
U prazničnoj noći divnu priču priča,
daleko od vreve već pripitih masa,
pošteđena ovog belosvetskog kiča…
Sneg, Mesec i Zvezde ima od ukrasa.
Vetar nosi pesmu. Nalik mi na dreku.
Gore lampioni i muzika svira…
Mesto nje nek mene nesrećnog poseku,
samo nju mi nežnu niko nek ne dira.
LEKSIKON
Kad bih mogao da pronađem najlepše reči,
kad bih mogao da opišem koliko je ona lepa
ne bi bilo kraja mojoj sreći!
Al’ suviše je skroman leksikon
iz ovog mog bušnog džepa,
pa ću zamoliti i same Anđele
da mi pozajme njihove,
da joj napišem najlepše stihove…
Mada, mislim da čak i kad bih imao
beskonačno mnogo reči,
dovoljno da se pokrije čitava
ruska stepa…
Ja ni onda ne bih uspeo izreći
koliko je ona zapravo lepa.
Duško Dražić, rođen 1990. u Pakracu. Njegove pesme su zastupljene u mnogim književnim časopisima i zbornicima. Dobitnik raznih priznanja i diploma na međunarodnim književnim konkursima.
