Jasmina Obradović se rodila 1. 2. 1981. u Petrovcu na Mlavi. I od tad slavi svoj rođendan, mada smatra rođendan treba da bude slavlje u ime majke koja je rodila dete! Završila je studije biologije, a sprema uskoro i odbranu doktorata. Živi i radi u Kragujevcu.
(Pô)traga
Hoćeš li moći da prepoznaš moj drhtaj
u šuštanju brezinog lišća?
Hoćeš li videti treptaj mog oka
u mnoštvu nemirnih svitaca?
Da li ćeš pratiti moj dašak
između talasa mire planinskog bilja?
Da li ćeš slutiti moju suzu
u orošenom polju raži?
Da li će ti oko moći da potraži
moj put međ’ oblacima u osvitu?
Da li ćeš poznati moju pesmu
u poju jata ptica?
Ne odustaj na pô traga.
Hoćeš li spoznati sebe, našavši mene?
Kaktus
Dugo,
dugo pupe
u meni stihovi
i retko nikne
cveće.
Sočno,
zrelo,
lepo.
Grešna sam
što nije češće.
Oprostite,
dugo zrim.
Ćutim,
mislim,
bdim.
Ne bojte se mojih bodlji.
Ne napadam.
Samo branim dragoceni mir.
Mir nije zanos.
Mir je napor.
Da otpevaš pesmu
kad bi izbljuvao vatru.
Da oprostiš,
kad te satru,
kad ti otkinu,
ukradu
il’ sažvaću cvet.
Da podneseš,
da ne kukaš.
Ako uspeš,
promenićeš svet
– u sebi!
Zato!
Dugo ćutim.
Mirujem.
Ubodem neoprezne.
Ne smetam.
Oprostite,
zato,
što tako retko cvetam.
Glava koja sija
(lepše nego Usijana glava)
Da je bio samo neko da mi lupi šamar,
I da obuzda damar
u srcu
da promenim svet!
Pa dala bih mu ceo celcat džep
ovog
razumevanja.
I odsekla bih veliki rep
pogrešnih odluka.
Da mogu.
Da je bio neko
da me tresne o zemlju
i otrezni od zanosa
i pevanja
da su baš svi ljudi,
kao slatko od jagoda.
Da može da se hoda,
kao u bajci,
svetlucavo i lako.
Da je bio neko da me tako
opameti,
utiša
moje glasne nade,
htenja.
(Možda je i bio,
ali nisam čula
od tog silnog vrenja
u duši).
Kako sad sve to
što umem
i razumem
da šapnem
u jedno malo uho
svog sina?
Da me čuje,
da ne pati,
da se ne uplaši
i da shvati?
Drina
Drina.
Kao zeleno srce
između planina.
Susret
Kao da ruka neka,
šara po životu,
kao po papiru,
o tvom,
o mom nemiru.
Kada ti i ja sedimo u sobi,
kao da sedi-mlađa Ti,
kao da sedi-starija Ja.
I znam sve odgovore
na pitanja: Kako si?
I znaš sve laži
u odgovoru: Dobro sam.
Ne može ni vetar,
ni kiša
da utiša zov,
u trenima bespomoći.
Ja te čujem,
ja te majko znam.
… Ne brini,
sve je u redu, dobro sam…
