Svitanje
Svanulo je jutro,
dan se polako budi,
sunce gviri kroz oblake,
biće danas lep dan.
Šetam tako polako,
koračam nogu pred nogu,
posmatram kako svanjava.
Posmatram prirodu kako se budi,
posmatram livadu punu
raznobojnog cveća
na koje sleću
divni šareni leptiri.
Ima li veće sreće
Ima li veće sreće
nego kad vidiš
nasmejano lice mališana?
Kada te male nežne ručice
zagrle čvrsto oko vrata,
tada zaboraviš
na brige i probleme,
smeješ se i ti,
raduješ se životu.
Ima li veće sreće
nego kada čuješ
veselo gugutanje
iz kolevke,
kada slušaš
dok izgovara prve reči,
dok gledaš kako pravi
prve korake,
ima li išta lepše?
Život je lep
Stvarno ne razumem
ljude oko sebe
i šta uopšte hoće od mene.
Kada ćutim i uživam u miru
prekinu mi misli glupim pitanjem:
“Šta mi je, što ćutim?
Kada govorim, opet ne valja,
mnogo galamim,svima smetam.
Stvarno ne razumem.
Trudim se da se uklopim u društvo,
ali nikako da se prilagodim.
Ja sam pesnik, romantična duša,
a mnogi su ljuti, besni,
i nezadovoljni,
sve im smeta.
Šteta je što ne umeju
više da vole,
više da uživaju,
jer bez obzira na probleme,
život je tako lep
i treba uživati u njemu.
Jelena Jeka Kočović, r. Stepanović, rođena je 1984. godine u Kragujevcu.
Živi i radi u Kragujevcu.
Od malena piše i do sada je napisala oko trista pesama, jednu kratku priču i jednu zbirku priča “Sasvim obična priča” (još je sve u rukopisu).
Dobila je nekoliko priznanja sa učesća na konkursima za poeziju i kratke priče.
Njene radove redovno objavljuje časopis Avlija Rožaje na svom portalu.
Njena priča i poezija zastupljene su u zbornicima Kreativne Radionice Balkan.
Član je Kreativne Radionice Balkan.
