Prošle su godine
.
Prošle su godine
lutanja i traganja,
sada živim u ljubavi
imam sve što treba mi,
mirnu luku i topli tom,
živim život ja po svom.
Prošle su godine
lutanja i traganja,
sa tobom sam pronašla
sve što treba mi,
živimo mi u ljubavi.
Prošle su godine
tuge i plakanja,
zbog tebe blista sad
osmeh na licu mom,
ti si mi podario
ljubav i topli dom,
snove mi ostvario,
živimo život mi po svom.
.
Zajedno možemo sve
.
Kada smo zajedno
možemo sve,
prepreke rušimo,
ne znamo za granice.
Kada smo zajedno
ne osećamo strah,
uzalud im trud
da nas rastave
oni što su protiv nas,
mi se ludo volimo
u ljubavi je spas.
Zajedno možemo sve,
ne znamo za granice,
hrabro se borimo
da ostvarimo sne.
.
Kada imaš prijatelje
.
Prijatelji zato služe
kad ti je teško
ruku da ti pruže.
Kada si srećan,
sa njima sreću da deliš,
kada si radostan,
sa njima da se veseliš.
Svi za jednog,
jedan za sve,
to pravo prijateljstvo je.
Kada ti se plače,
da te nasmeju,
kada ti se peva,
sa tobom da pevaju,
zato prijatelji i postoje
da budu uvek uz tebe.
Život mnogo lepši je,
život puno lakši je,
kada imaš prijatelje.
Jelena Jeka Kočović
Jelena Jeka Kočović, r. Stepanović, rođena je 1984. godine u Kragujevcu.
Živi i radi u Kragujevcu.
Od malena piše i do sada je napisala oko trista pesama, jednu kratku priču i jednu zbirku priča “Sasvim obična priča” (još je sve u rukopisu).
Dobila je nekoliko priznanja sa učesća na konkursima za poeziju i kratke priče.
Njene radove redovno objavljuje časopis Avlija Rožaje na svom portalu.
Njena priča i poezija zastupljene su u zbornicima Kreativne Radionice Balkan.
Član je Kreativne Radionice Balkan.
