Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

28. Juna 2018.
 

Poezija Julije Aleksandrovne Alejčanke

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: , ,

Julija Aleksandrovna Alejčanka je rođena 1991. godine u gradu Orša u Belorusija. Diplomirala je i završila magistarske studije na Filološkom fakultetu u Minsku, a danas je na doktorskim studijama. Radi za časopis „Plamen“ na poziciji odgovornog sekretara. Piše poeziju, kratke priče, kritičke članke i prevodi.

Radove objavljuje u antologijama „Glasovi Dnjepra“ (2010), „Prvi cvet“ (2017), i u časopisima „Plamen“, „Njoman“, „Mladost“, novinama „Literatura i umetnost“, „Zvezda“, i u stranoj štampi.

Autor zbirke poezije „Pod čarobnim staklom“ (2017).

Prevodilac i priređivač serije knjiga izdavačke kuće „Zvezda“ – „Svetli znaci. Pesnici Kine.“

Pobednica Međunarodnog književnog konkursa za mlade pisce „Prvi cvet“ (2016).

Alejčankina dela su prevođena na ruski, ukrajinski, turkmenski, kahahstanski i azerbejdžanski jezik.

 

 

 

 

***

 

Moram da pospem

Sivim kamenom budnost

Oganj moga strastvenog srca,

Jer će svejedno on buknuti

I do kraja me spaliti.

 

Moram da pomešam

Glasove mog penastog proleća

Sa zvucima zvučnika,

Da ih može čuti

Neumoljiva publika.

 

Moram da zaboravim

Na laskave usne i ruke čekane

Jer će me svejedno u snu

Ugušiti one.

 

Moram da živim,

Kao da se ništa nije dogodilo.

Jer reka života

Baca na breg

Ugasle i nedorasle.

 

 

 

 

Oprosti!

 

Sunce u dlanovima. Veslaj

Putevima zraka nestašnog.

Mama, nestašluke oprosti!

Gde zalutah – ne sećam se tog.

 

Gde sam u čarobnim šumama

Svetle snove izgubila.

Kao u letnjim suzama

Miris mladosti topila…

 

Kao san – trava se povijala

Stazom strmom, opasnom.

Kao snaga duše se predala

Borbi sa večnom prevarom.

 

Sunce, svetlosti žrtvuj

U zlobnosti i mećave vek.

Bože, oprosti mi grehove!

Mama je opraštala uvek…

 

 

 

 

***

 

Priđi mi. Poljubi

Sećanje na umornim kapcima.

Poklič proleća na sreću počuj,

Šuštanje vetra na rodnim krovovima.

 

Dotakni se do bola duše,

Koji nežno na vratu pulsira –

Tako bruji sve za padanje kiše,

April nebo sivo ispira.

 

Pusti u kosu prstiju beg,

Kao malu, ljuljaj me na kolenima.

Kako zvuči tvoj smeh opraštanja –

Pozovi Svemir na tren ćutanjima.

 

 

 

***

 

Gledam Svemir u stoleću zvezdanim očima,

I nikad neću preći sna mog tlo.

Jer ne tražim razlog iz pamtiveka,

Zašto hrastovi rastu u tamno nebo.

 

Zašto snegovi peru spokoj i vremena zla,

Što šume ne pokazuju pečuraka staze

I što zaljubljeni vide svetle zore,

I pamte reči roditelja važne.

 

I verujem samo, da se nikad neće pocepati

Taj slucki pojas, koji veže sa večnošću živom.

I kada se lekovita kišica prolije,

Kao i ja će prorasti junskom travom.

 

 

 

***

 

Postaviti merdevine do zvezda

I dopreti do svetla…

Da bi kroz mirisnu letnju zoru

Za nas Venera procvetala.

 

Da bismo čuli večnost u svakom trenu,

Bojali smo se da pustimo ruke na čas.

I da ne bi daleki i zli

Više mogli da lažu nas…

 

***

 

U ostavljenom krevetu,

Na listu opalom

Spava umorno sunce

U paučini kišovitoj.

 

Spava umorno nebo

Posle noći kratke.

I čekaju zavese

Korake drhtećih vetrova.

 

Spava kratko pamćenje

Te stranice proživljene.

Da bi jednom vaskrsnuo

Zarad Afrodite Svoje…

 

 

 

***

 

Posle žege – dobra, sporna kiša,

Udara drsko po butinama vrelim.

A ja bih propustila u šaci milost

I videla grad u virovima podvodnim.

 

A mene bi lovio tvoj pogled kroz vodu,

Široko se prostom licu nasmejati…

Bosonoga ću poći po ulici,

Da bih videla kišu, u nebo se zaljubiti.

 

 

 

Prevela sa beloruskog: Dajana Lazarević



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kad hobi postane posao (intervju sa Vladimirom Zupcem)

Vladimir Zubac je jedan od retkih današnjih fotografa sa diplomom, čovek odrastao u umetnosti i oko umetnosti, u porodici i familiji koja je umetnost oduvek shvatala kao deo sebe. Novosađanin, Limanac…čovek sa mnogo talen...
by Redakcija
 

 
 

Indira Jašarević Čandić: A đe ćemo mi sada

Stigli smo u tu tuđu zemlju kao paketi neželjene robe i prijetnje po okolinu. Ljudi su u nas gledali kao da smo svjetsko čudo tek otkriveno. Natovareni torbama i kesama sa stanice smo pratili upustva ljudi koji su nam prona...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Masovne razglednice iz Bosne” Darka Cvijetića

Masovne razglednice iz Bosne, Darko Cvijetić Recenzija: Denis Kožljan A bilo ih je samo 114… razglednica koje je Cvijetić poslao u Belgiju, Švedsku, Njemačku… onim istim dušama koje su uspjele pobjeći iz zlo...
by Redakcija
 

 

 

Luka Đorđević: Dobrota

Luka Đorđević       Dobrota Dok ti mene ugledaš u senci, mene neko drugi ugleda, u svetlu ili u tami, dobrota se uvek prepoznaje… Dobru se uvek treba radovati, u životu uvek lepo razmisli, pa tek budi sre...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Sanje Raščanin

САЊА РАШЧАНИН избор из збирке поезије Увертира за ход по жици, Пресинг 2017.       УЗМИ ШТА ТИ ТРЕБА   Кавез ребара не пушта да...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona