Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

28. Juna 2018.
 

Poezija Julije Aleksandrovne Alejčanke

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: , ,

Julija Aleksandrovna Alejčanka je rođena 1991. godine u gradu Orša u Belorusija. Diplomirala je i završila magistarske studije na Filološkom fakultetu u Minsku, a danas je na doktorskim studijama. Radi za časopis „Plamen“ na poziciji odgovornog sekretara. Piše poeziju, kratke priče, kritičke članke i prevodi.

Radove objavljuje u antologijama „Glasovi Dnjepra“ (2010), „Prvi cvet“ (2017), i u časopisima „Plamen“, „Njoman“, „Mladost“, novinama „Literatura i umetnost“, „Zvezda“, i u stranoj štampi.

Autor zbirke poezije „Pod čarobnim staklom“ (2017).

Prevodilac i priređivač serije knjiga izdavačke kuće „Zvezda“ – „Svetli znaci. Pesnici Kine.“

Pobednica Međunarodnog književnog konkursa za mlade pisce „Prvi cvet“ (2016).

Alejčankina dela su prevođena na ruski, ukrajinski, turkmenski, kahahstanski i azerbejdžanski jezik.

 

 

 

 

***

 

Moram da pospem

Sivim kamenom budnost

Oganj moga strastvenog srca,

Jer će svejedno on buknuti

I do kraja me spaliti.

 

Moram da pomešam

Glasove mog penastog proleća

Sa zvucima zvučnika,

Da ih može čuti

Neumoljiva publika.

 

Moram da zaboravim

Na laskave usne i ruke čekane

Jer će me svejedno u snu

Ugušiti one.

 

Moram da živim,

Kao da se ništa nije dogodilo.

Jer reka života

Baca na breg

Ugasle i nedorasle.

 

 

 

 

Oprosti!

 

Sunce u dlanovima. Veslaj

Putevima zraka nestašnog.

Mama, nestašluke oprosti!

Gde zalutah – ne sećam se tog.

 

Gde sam u čarobnim šumama

Svetle snove izgubila.

Kao u letnjim suzama

Miris mladosti topila…

 

Kao san – trava se povijala

Stazom strmom, opasnom.

Kao snaga duše se predala

Borbi sa večnom prevarom.

 

Sunce, svetlosti žrtvuj

U zlobnosti i mećave vek.

Bože, oprosti mi grehove!

Mama je opraštala uvek…

 

 

 

 

***

 

Priđi mi. Poljubi

Sećanje na umornim kapcima.

Poklič proleća na sreću počuj,

Šuštanje vetra na rodnim krovovima.

 

Dotakni se do bola duše,

Koji nežno na vratu pulsira –

Tako bruji sve za padanje kiše,

April nebo sivo ispira.

 

Pusti u kosu prstiju beg,

Kao malu, ljuljaj me na kolenima.

Kako zvuči tvoj smeh opraštanja –

Pozovi Svemir na tren ćutanjima.

 

 

 

***

 

Gledam Svemir u stoleću zvezdanim očima,

I nikad neću preći sna mog tlo.

Jer ne tražim razlog iz pamtiveka,

Zašto hrastovi rastu u tamno nebo.

 

Zašto snegovi peru spokoj i vremena zla,

Što šume ne pokazuju pečuraka staze

I što zaljubljeni vide svetle zore,

I pamte reči roditelja važne.

 

I verujem samo, da se nikad neće pocepati

Taj slucki pojas, koji veže sa večnošću živom.

I kada se lekovita kišica prolije,

Kao i ja će prorasti junskom travom.

 

 

 

***

 

Postaviti merdevine do zvezda

I dopreti do svetla…

Da bi kroz mirisnu letnju zoru

Za nas Venera procvetala.

 

Da bismo čuli večnost u svakom trenu,

Bojali smo se da pustimo ruke na čas.

I da ne bi daleki i zli

Više mogli da lažu nas…

 

***

 

U ostavljenom krevetu,

Na listu opalom

Spava umorno sunce

U paučini kišovitoj.

 

Spava umorno nebo

Posle noći kratke.

I čekaju zavese

Korake drhtećih vetrova.

 

Spava kratko pamćenje

Te stranice proživljene.

Da bi jednom vaskrsnuo

Zarad Afrodite Svoje…

 

 

 

***

 

Posle žege – dobra, sporna kiša,

Udara drsko po butinama vrelim.

A ja bih propustila u šaci milost

I videla grad u virovima podvodnim.

 

A mene bi lovio tvoj pogled kroz vodu,

Široko se prostom licu nasmejati…

Bosonoga ću poći po ulici,

Da bih videla kišu, u nebo se zaljubiti.

 

 

 

Prevela sa beloruskog: Dajana Lazarević



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Denis Kožljan: Na minus sedamnaest

Na minus sedamnaest piše: Denis Kožljan Sedamnaesti prosinac, osamdesete, prošlog stoljeća. Prošlo je dvadeset jedan sat, stojim na željezničkom kolodvoru u Beogradu, glavnom gradu Jugoslavije, cvokočući zubima na minu...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Zdravke Babić

Здравка Бабић     СВЕТОМ САВИ     У бљеску мојих мисли звјездокласја рана очију твојих љубоплавних, док послије спо...
by Redakcija
 

 
 

Damir Camić: Bila jedna jesenja noć

Damir Camić   BILA JE JEDNA JESENJA NOĆ . Mjesec vrh puta bjelasa. Pod Oknom dremlje magla snena, Iva drhti kao tršava koprena. Jesenja noć s plave lune cvjeta   I suton plamti iznad polja zvjezdanije Duša žudi ...
by Redakcija
 

 

 

Dr Suada A. Džogović: Ekonomski rast Turske – izazov za integraciju u EU (II dio)

Redakcija časopisa i portala Avlija će u nekoliko nastavaka objaviti djelove iz knjige ”Ekonomski rast Turske – izazovi za integraciju u EU” dr Suade A. Džogović   1.    Europske integracije – od...
by Redakcija
 

 
 

Asmir Glibanović: Ponavljanje završetka

Ponavljanje završetaka   Sjedio sam u polupraznom kafiću i čitao priču o selu koje je nestalo. Postalo, bilo i nestalo. To je sve. Glavni lik se neko vrijeme bori sa osjećajem nostalgije, popusti pod pritiskom, skupi ...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona