Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

27. Juna 2018.
 

Poezija Ljudmile Hajdarove

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Ljudmila Hejdarova je savremena beloruska književnica i prevodilac. Rođena je 1952. godine u Jalizavi, u Magiljovskoj oblasti. Diplomirala je na Fakultetu primenjene matematike (1974). Od 1974. radila je na Institutu elektronskih računara u Minsku, a od 1980. godine – kao vodeći konstruktor u Beloruskom naučno – istraživačkom i projektno – tehnološkom institutu organizacije rukovođenja Državnog građevinarstva BSSR, od 1985. – vodeći inženjer u Minskog naučno – istraživačkog instituta za uzradu alata. U periodu 1987-1997, radi na beloruskoj televiziji, od 1987. – viši urednik, 1990 – zamenik urednika književno – dramske redakcije Beloruske televizije. Član Udruženja književnika Belorusije od 1985. godine.

Ljudmila piše kratke priče, pesme i poeme. Njeni najpoznatiji zbornici poezije su: „Tvoje svetlo“ (1988), „Možda i Ne sme“ (1988), „Kupanje u rosi“ (1993), „Plač anđela“ (2004). Objavila je i zbornik priča „Dart“ (2002).

Prevodila je ruske klasike na beloruski jezik (A. Ahmatovu, M. Ljermontova, B. Pasternaka i dr.) i ukrajinske, litvanske, poljske i vijetnamske savremene pesnike (objavljeni u zborniku „Dolazak do Hrama Svetoga Duha“ (2017).

Dobitnica je Književne nagrade imena Aljesja Adamoviča (1996) za principijelnost i majstorstvo u osvetljavanju savremenih problema Belorusije.

 

 

POEZIJA LJUDMILE HEJDAROVE

 

U GOLOM POLjU

 

Svetlo se osipalo, kao inje.

Utrostručilo se svetlo, u obliku puta.

U golom polju odlučivala je duša:

k đavolu?

K sebi?

Ili Bogu?

 

A put nikuda nije vodio – već ležao

pod mesecom kozjih rogova.

Sama sa sobom je govorila duša

o đavolu,

o sebi,

i Bogu…

 

 

 

ZOV LjUBAVI

 

Mi nosimo u krvi taj zov iz vremena drevnih,

kada je besnela planeta, kao čarobničin kotao,

crni kosmos je, u njega, sve čestice sveta bacao,

da bi stvorio naša blaga, i život – večno čudo.

 

Ja te volim, čuješ li, ljudskom ljubavlju gorkom,

gde smrtno telo teži večnosti u buci postojanja,

gde nestaje granica između radosti naše i bola,

a to što volim, znači da tražim trajanja.

 

Zabremeni žena i okrugli stomak je kao planeta –

gde u bestežinskoj vodi zreli ljudski plod.

Mi smo dva delića u mesu živoga sveta,

Raniti je tako lako! Lako raniti život!

 

 

 

UPOZNATI BOGA

 

Postoji viši smisao u telu i u krvi.

Prošao je viši put zemaljskog života,

taj koji je pio kod Čari Vatrenih Ljubavi.

Ko ga je popio do taloga –

upoznao je Boga.

 

 

 

GASI SE BOŽIJI DAN

 

Poslednje iskre

gase se u nizu.

A sreća je tako blizu!

I tuga je tako blizu!

 

Potkrala se hladnoća,

snegove da ruši,

naizgled – na hramove,

a više – u duši.

 

I dana takvih u Boga

nema tako tu

za zemaljsku sreću

i zemaljsku tugu.

 

 

 

JA VAS VOLIM, SMEJTE SE!..

 

Muzejski miris požutelog papira…

Dolazila je zima – u naše kuće, u sudbe…

I misli su se ledile, kao i mi –

Gluve bez ljubavi, i bez vere.

 

Dugo smo nešto pričali u sali,

Kao ribe, koje teže na toplo dno

A Vi ste, pocrvenevši, rekli:

– Ja Vas volim… smejte se!.. odavno!

 

Muzej. Na dve strane svemir i večnost.

Na zidovima bogova likovi. Blizu nas.

Tri dana do kalendarske zime.

I manje od toga – do ljudske za nas.

 

 

 

NEĆU DOĆI

 

Neću doći.

Dosta je, misli vam savetuju –

naći će sreću ili nesreću?

Neću doći.

Sija jutro rosama.

Strujim prolećnim šumama.

Neću doći.

Zvuci muzike se tope.

Neću doći,

od jutra ne ostaju ni stope.

Neću doći…

 

 

 

KAKO SI MOGAO BEZ MENE…

 

Ponovo je Gora celivala oči.

Prostire se kao bezdan – širina.

Kroz drhteće trepavice zvezda

svetlost duše se prosipa.

 

Gledam iza krajnjih granica –

Kako si mogao bez mene, kako si živeo?

Mogao si razum da izgubiš! Reci –

kako si sad bez mene ostao?..

 

 

Prevela sa beloruskog Dajana Lazarević



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Al-Aksa kroz historiju

Al-Aksa kroz historiju     Kada je Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, primio naredbu od Allaha da vodi muslimansku zajednicu u pet dnevnih namaza, njihova kibla je bila u Jerusalemu. Za muslimane, grad Jer...
by Redakcija
0

 
 

Lotfi Zadeh – naučnik svjetske slave

LOTFI ZADEH NAUČNIK SVJETSKE SLAVE Piše: Božidar Proročić Azerbejdžan je država koju su proslavili brojni pisci, pjesnici, državnici, intelektualci naučninici. Jedan od najpoznatjih ne samo u Azerbejdžanu i Americi, v...
by Redakcija
0

 
 

Sanda Ristić-Stojanović: Vojnik ostao na ratištu

Sanda Ristić-Stojanović   VOJNIK OSTAO NA RATIŠTU XI   Iz rastinja smrti, Izvuče ga nebo Darujući mu Neki puls Sunca protiv rata.   Iz naricanja magle, Izbi njegovo postojanje, Graničeći se sa rečima Sunc...
by Redakcija
0

 

 

Važno je da razumijemo jedni druge

NAŠA KULTURA, TRADICIJA, OBIČAJI I NAVIKE SE PROŽIMAJU  O kulturnim stvaraocima sa sjevera uradio sam mnoge emisije u okviru serijala „Mostovi“ koji sam svojevremeno baš zbog toga pokrenuo, kao i desetak dokumentarnih ...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

49 savjeta za čistiju Planetu

SVAKE GODINE, 22. APRILA OBILJEŽAVA SE DAN PLANETE ZEMLJE, A POKRET JE NASTAO 1970. GODINE Ideja da se posveti nacionalni dan planete Zemlje, zaslužan je osnivač Gejlord Nelson, tadašnji senator u gradu Viskonsinu, nakon š...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona