Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

27. Juna 2018.
 

Poezija Ljudmile Hajdarove

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Ljudmila Hejdarova je savremena beloruska književnica i prevodilac. Rođena je 1952. godine u Jalizavi, u Magiljovskoj oblasti. Diplomirala je na Fakultetu primenjene matematike (1974). Od 1974. radila je na Institutu elektronskih računara u Minsku, a od 1980. godine – kao vodeći konstruktor u Beloruskom naučno – istraživačkom i projektno – tehnološkom institutu organizacije rukovođenja Državnog građevinarstva BSSR, od 1985. – vodeći inženjer u Minskog naučno – istraživačkog instituta za uzradu alata. U periodu 1987-1997, radi na beloruskoj televiziji, od 1987. – viši urednik, 1990 – zamenik urednika književno – dramske redakcije Beloruske televizije. Član Udruženja književnika Belorusije od 1985. godine.

Ljudmila piše kratke priče, pesme i poeme. Njeni najpoznatiji zbornici poezije su: „Tvoje svetlo“ (1988), „Možda i Ne sme“ (1988), „Kupanje u rosi“ (1993), „Plač anđela“ (2004). Objavila je i zbornik priča „Dart“ (2002).

Prevodila je ruske klasike na beloruski jezik (A. Ahmatovu, M. Ljermontova, B. Pasternaka i dr.) i ukrajinske, litvanske, poljske i vijetnamske savremene pesnike (objavljeni u zborniku „Dolazak do Hrama Svetoga Duha“ (2017).

Dobitnica je Književne nagrade imena Aljesja Adamoviča (1996) za principijelnost i majstorstvo u osvetljavanju savremenih problema Belorusije.

 

 

POEZIJA LJUDMILE HEJDAROVE

 

U GOLOM POLjU

 

Svetlo se osipalo, kao inje.

Utrostručilo se svetlo, u obliku puta.

U golom polju odlučivala je duša:

k đavolu?

K sebi?

Ili Bogu?

 

A put nikuda nije vodio – već ležao

pod mesecom kozjih rogova.

Sama sa sobom je govorila duša

o đavolu,

o sebi,

i Bogu…

 

 

 

ZOV LjUBAVI

 

Mi nosimo u krvi taj zov iz vremena drevnih,

kada je besnela planeta, kao čarobničin kotao,

crni kosmos je, u njega, sve čestice sveta bacao,

da bi stvorio naša blaga, i život – večno čudo.

 

Ja te volim, čuješ li, ljudskom ljubavlju gorkom,

gde smrtno telo teži večnosti u buci postojanja,

gde nestaje granica između radosti naše i bola,

a to što volim, znači da tražim trajanja.

 

Zabremeni žena i okrugli stomak je kao planeta –

gde u bestežinskoj vodi zreli ljudski plod.

Mi smo dva delića u mesu živoga sveta,

Raniti je tako lako! Lako raniti život!

 

 

 

UPOZNATI BOGA

 

Postoji viši smisao u telu i u krvi.

Prošao je viši put zemaljskog života,

taj koji je pio kod Čari Vatrenih Ljubavi.

Ko ga je popio do taloga –

upoznao je Boga.

 

 

 

GASI SE BOŽIJI DAN

 

Poslednje iskre

gase se u nizu.

A sreća je tako blizu!

I tuga je tako blizu!

 

Potkrala se hladnoća,

snegove da ruši,

naizgled – na hramove,

a više – u duši.

 

I dana takvih u Boga

nema tako tu

za zemaljsku sreću

i zemaljsku tugu.

 

 

 

JA VAS VOLIM, SMEJTE SE!..

 

Muzejski miris požutelog papira…

Dolazila je zima – u naše kuće, u sudbe…

I misli su se ledile, kao i mi –

Gluve bez ljubavi, i bez vere.

 

Dugo smo nešto pričali u sali,

Kao ribe, koje teže na toplo dno

A Vi ste, pocrvenevši, rekli:

– Ja Vas volim… smejte se!.. odavno!

 

Muzej. Na dve strane svemir i večnost.

Na zidovima bogova likovi. Blizu nas.

Tri dana do kalendarske zime.

I manje od toga – do ljudske za nas.

 

 

 

NEĆU DOĆI

 

Neću doći.

Dosta je, misli vam savetuju –

naći će sreću ili nesreću?

Neću doći.

Sija jutro rosama.

Strujim prolećnim šumama.

Neću doći.

Zvuci muzike se tope.

Neću doći,

od jutra ne ostaju ni stope.

Neću doći…

 

 

 

KAKO SI MOGAO BEZ MENE…

 

Ponovo je Gora celivala oči.

Prostire se kao bezdan – širina.

Kroz drhteće trepavice zvezda

svetlost duše se prosipa.

 

Gledam iza krajnjih granica –

Kako si mogao bez mene, kako si živeo?

Mogao si razum da izgubiš! Reci –

kako si sad bez mene ostao?..

 

 

Prevela sa beloruskog Dajana Lazarević



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kad hobi postane posao (intervju sa Vladimirom Zupcem)

Vladimir Zubac je jedan od retkih današnjih fotografa sa diplomom, čovek odrastao u umetnosti i oko umetnosti, u porodici i familiji koja je umetnost oduvek shvatala kao deo sebe. Novosađanin, Limanac…čovek sa mnogo talen...
by Redakcija
 

 
 

Indira Jašarević Čandić: A đe ćemo mi sada

Stigli smo u tu tuđu zemlju kao paketi neželjene robe i prijetnje po okolinu. Ljudi su u nas gledali kao da smo svjetsko čudo tek otkriveno. Natovareni torbama i kesama sa stanice smo pratili upustva ljudi koji su nam prona...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Masovne razglednice iz Bosne” Darka Cvijetića

Masovne razglednice iz Bosne, Darko Cvijetić Recenzija: Denis Kožljan A bilo ih je samo 114… razglednica koje je Cvijetić poslao u Belgiju, Švedsku, Njemačku… onim istim dušama koje su uspjele pobjeći iz zlo...
by Redakcija
 

 

 

Luka Đorđević: Dobrota

Luka Đorđević       Dobrota Dok ti mene ugledaš u senci, mene neko drugi ugleda, u svetlu ili u tami, dobrota se uvek prepoznaje… Dobru se uvek treba radovati, u životu uvek lepo razmisli, pa tek budi sre...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Sanje Raščanin

САЊА РАШЧАНИН избор из збирке поезије Увертира за ход по жици, Пресинг 2017.       УЗМИ ШТА ТИ ТРЕБА   Кавез ребара не пушта да...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona