Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

26. Juna 2018.
 

Poezija Marije Kobec

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Marija Kobec je rođena 1974. godine u selu Vališča u Pinskog rejona, Brestske oblasti. Diplomirala je na Pinskom medicinsku srednju školu, potom na Institutu za novinarstvo Belaruskog Državnog Univerziteta. Pesnikinja, prevodilac i urednica odgovorne celine grada Pinska RUP RTC „Teleradiokompanija Brest“. Član je Saveza književnika Belorusije, član Saveza književnika Sovjetskog saveza, dobitnica brestske regionalne književne nagrade imena Vladimira Kaljesnjika. Autorka poetskih zbornika: „Kapi“, „Cvetanje pelina, „Na belom vetru vejavica“. Određena dela su prevođena i objavljivana u Azerbejdžanu, Rusiji, Poljskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Turkmenistanu, Čečeniji i Čuvašiji.

.

DO POEZIJE

Pogibija? ..
Nada?..
Izbavljenje?..
Nesnosan teret?..
Ili krst?
Čuvate, ili dajete na isceljenje?
Uništavate, izdižući?

Proleća bučnog nadahnuće!
Kipeći, nemirni svete!
Ljubav…
i obuzetost…
ludilo!
Zavist…
i grižuće suze!

Samoće i tuge ropstvo!
I radost…
sa udarcem u stomak!
I Vere Svete uzdizanje!
I ispovest,
I glasno pokajanje!

Tri prsta…
Pehar…
Očišćenje…
Početak… i naravno… tle.
Pogibija…
i radi izbavljenja šljunak olova u boji cigle!..

.

***
Prosto, mene nema
Tamo, gde je izvor senke.
Ostrvima očiju – zima,
Inje u slepim nijansama.

Prosto, mene nema
u mraku i na zenitu.
Tajnopis dana – “ja sam sama”,
Pravopis istine “IS HS NI KA”.

Prosto, mene nema
u vetru, vodi i u glibu!
Ja sam u višeglasju?..
Ne!..
Ja sam sa Nebom u razgovoru!

Ja sam u podrumu reči
I u rimovanju strofe.
Tražim osnovu osnove –
Rob sam svoje katastrofe.

Sa oreolom oko glave,
Sa krilima na plećima…
– Rob Poezije!..
Stoj!..
K večnosti sve?..
– Da!..
Moguće je…

.

***
Ljudi nikada nisu imali krila.
Lomili su noge, napuštala ih sila.
Cvetali i uveče, nisu vrištali –
Gledali u neba, a bili bez krila.

Ljudi nikada nisu imali krila.
Skupljali su kamenje, leđa krivili ,
I… pucali, u grudima bez bila…
Gledali su u nebo – tražeći krila.

Ljudi nikada nisu imali krila.
Ali su imali u srcu Isusa, Šivu,
Ali su imali Veru, i s Verom – Silu!
I s Verom – Nebo, ne imavši krila.

.

OPROSTI MI, NEBO, OPROSTI…

Čujem – ti plačeš, nemoj plakati,
Daleko blisko Nebo…
Padaju suze…
Vrana
Cepa natečenu zemlju.

Čujem tvoj jecaj… I u tugi
Širim umorne ruke.
Ti plačeš, da li čuješ –
Ka Tebi
Putnik ide kratkovidi.

Uliva se krst u dlan,
Hladan, skoro sasvim stisnut.
Staza – akanitom prekrivena,
I telo – preživelo jedva – jedva.

I srce jedva bije, i plače,
Tvoj plač se čuje razorno.
I putem bučnih nesreća
Ja idem polako, pokorno.

U licima pocrnelih žena
Tražim opet stvarnost i veru.
Bez svesti šapućem molitvu –
Izdišem misli u poverenju.
Podrhtava jedro… i plače,
Tvoj plač, Najviša tačko Neba…
Žao mi je, Nebo, žao mi je,
Za slabost u odsutnosti hleba.

.

BIĆE

Šta vidiš ti, biće,
zaslepljeno žuto – crvenim
sjajem zlata?
Boje zemlje?..
Ne!.. Tvoja boja jedina –
žuto-crvena!
Izlazak i zalazak sunca?
Da li ih ti vidiš?!
Jedino sunce tvoje – hladni metal,
koji odavno i na kraju
kvari tvoj pogled!
… Zašto ćutiš?
Da li čuješ?..
Da li čuješ ti, biće,
zaglušujuću zvonu bakra?
Slivene ptičje pesme
u večernje sumrake?
Ne!..
Sveta zvona seoskih hramova?!
Naravno, ne!..
Kao što može to da se čuje,
što biće ne može da oseti,
rođeno u hladnom sjaju mabra. Gluvo!..
Slepo!..
Neosetljivo!..
Prljavo stvorenje,
Rođeno na pogibiji zemljaskog roda!..

.

NEBO

Ja sam ti dala svoje Nebo.
A ti…
Ti si Ga naselio vranama i oblacima,
Gromovima i munjama…
Obukao zloslutnim jatima
Oni su paralizovali Njegovo telo,
izmučili Njegovu slobodu…

Zašto – aaa – aaa?
Očajnički podižem ruke i… užasavam se:
Gromovi razdiru oblik prividan,
Vrane kljucaju oči plave,
Krvavi barut pliva
po grudima izranavljenim…
Godine – eee – eee!..

Kroz tvoje, da, kroz tvoje napore
Pokorno gine na ušću Reka Života
“Roze ljiljan Nila” – lotos sveti.
Godine – eee – eee!..
…I tone glas i zvucima neme nečulnosti…

.

Prevela sa beloruskog Dajana Lazarević



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Al-Aksa kroz historiju

Al-Aksa kroz historiju     Kada je Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, primio naredbu od Allaha da vodi muslimansku zajednicu u pet dnevnih namaza, njihova kibla je bila u Jerusalemu. Za muslimane, grad Jer...
by Redakcija
0

 
 

Lotfi Zadeh – naučnik svjetske slave

LOTFI ZADEH NAUČNIK SVJETSKE SLAVE Piše: Božidar Proročić Azerbejdžan je država koju su proslavili brojni pisci, pjesnici, državnici, intelektualci naučninici. Jedan od najpoznatjih ne samo u Azerbejdžanu i Americi, v...
by Redakcija
0

 
 

Sanda Ristić-Stojanović: Vojnik ostao na ratištu

Sanda Ristić-Stojanović   VOJNIK OSTAO NA RATIŠTU XI   Iz rastinja smrti, Izvuče ga nebo Darujući mu Neki puls Sunca protiv rata.   Iz naricanja magle, Izbi njegovo postojanje, Graničeći se sa rečima Sunc...
by Redakcija
0

 

 

Važno je da razumijemo jedni druge

NAŠA KULTURA, TRADICIJA, OBIČAJI I NAVIKE SE PROŽIMAJU  O kulturnim stvaraocima sa sjevera uradio sam mnoge emisije u okviru serijala „Mostovi“ koji sam svojevremeno baš zbog toga pokrenuo, kao i desetak dokumentarnih ...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

49 savjeta za čistiju Planetu

SVAKE GODINE, 22. APRILA OBILJEŽAVA SE DAN PLANETE ZEMLJE, A POKRET JE NASTAO 1970. GODINE Ideja da se posveti nacionalni dan planete Zemlje, zaslužan je osnivač Gejlord Nelson, tadašnji senator u gradu Viskonsinu, nakon š...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona