Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

26. Juna 2018.
 

Poezija Marije Kobec

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Marija Kobec je rođena 1974. godine u selu Vališča u Pinskog rejona, Brestske oblasti. Diplomirala je na Pinskom medicinsku srednju školu, potom na Institutu za novinarstvo Belaruskog Državnog Univerziteta. Pesnikinja, prevodilac i urednica odgovorne celine grada Pinska RUP RTC „Teleradiokompanija Brest“. Član je Saveza književnika Belorusije, član Saveza književnika Sovjetskog saveza, dobitnica brestske regionalne književne nagrade imena Vladimira Kaljesnjika. Autorka poetskih zbornika: „Kapi“, „Cvetanje pelina, „Na belom vetru vejavica“. Određena dela su prevođena i objavljivana u Azerbejdžanu, Rusiji, Poljskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Turkmenistanu, Čečeniji i Čuvašiji.

.

DO POEZIJE

Pogibija? ..
Nada?..
Izbavljenje?..
Nesnosan teret?..
Ili krst?
Čuvate, ili dajete na isceljenje?
Uništavate, izdižući?

Proleća bučnog nadahnuće!
Kipeći, nemirni svete!
Ljubav…
i obuzetost…
ludilo!
Zavist…
i grižuće suze!

Samoće i tuge ropstvo!
I radost…
sa udarcem u stomak!
I Vere Svete uzdizanje!
I ispovest,
I glasno pokajanje!

Tri prsta…
Pehar…
Očišćenje…
Početak… i naravno… tle.
Pogibija…
i radi izbavljenja šljunak olova u boji cigle!..

.

***
Prosto, mene nema
Tamo, gde je izvor senke.
Ostrvima očiju – zima,
Inje u slepim nijansama.

Prosto, mene nema
u mraku i na zenitu.
Tajnopis dana – “ja sam sama”,
Pravopis istine “IS HS NI KA”.

Prosto, mene nema
u vetru, vodi i u glibu!
Ja sam u višeglasju?..
Ne!..
Ja sam sa Nebom u razgovoru!

Ja sam u podrumu reči
I u rimovanju strofe.
Tražim osnovu osnove –
Rob sam svoje katastrofe.

Sa oreolom oko glave,
Sa krilima na plećima…
– Rob Poezije!..
Stoj!..
K večnosti sve?..
– Da!..
Moguće je…

.

***
Ljudi nikada nisu imali krila.
Lomili su noge, napuštala ih sila.
Cvetali i uveče, nisu vrištali –
Gledali u neba, a bili bez krila.

Ljudi nikada nisu imali krila.
Skupljali su kamenje, leđa krivili ,
I… pucali, u grudima bez bila…
Gledali su u nebo – tražeći krila.

Ljudi nikada nisu imali krila.
Ali su imali u srcu Isusa, Šivu,
Ali su imali Veru, i s Verom – Silu!
I s Verom – Nebo, ne imavši krila.

.

OPROSTI MI, NEBO, OPROSTI…

Čujem – ti plačeš, nemoj plakati,
Daleko blisko Nebo…
Padaju suze…
Vrana
Cepa natečenu zemlju.

Čujem tvoj jecaj… I u tugi
Širim umorne ruke.
Ti plačeš, da li čuješ –
Ka Tebi
Putnik ide kratkovidi.

Uliva se krst u dlan,
Hladan, skoro sasvim stisnut.
Staza – akanitom prekrivena,
I telo – preživelo jedva – jedva.

I srce jedva bije, i plače,
Tvoj plač se čuje razorno.
I putem bučnih nesreća
Ja idem polako, pokorno.

U licima pocrnelih žena
Tražim opet stvarnost i veru.
Bez svesti šapućem molitvu –
Izdišem misli u poverenju.
Podrhtava jedro… i plače,
Tvoj plač, Najviša tačko Neba…
Žao mi je, Nebo, žao mi je,
Za slabost u odsutnosti hleba.

.

BIĆE

Šta vidiš ti, biće,
zaslepljeno žuto – crvenim
sjajem zlata?
Boje zemlje?..
Ne!.. Tvoja boja jedina –
žuto-crvena!
Izlazak i zalazak sunca?
Da li ih ti vidiš?!
Jedino sunce tvoje – hladni metal,
koji odavno i na kraju
kvari tvoj pogled!
… Zašto ćutiš?
Da li čuješ?..
Da li čuješ ti, biće,
zaglušujuću zvonu bakra?
Slivene ptičje pesme
u večernje sumrake?
Ne!..
Sveta zvona seoskih hramova?!
Naravno, ne!..
Kao što može to da se čuje,
što biće ne može da oseti,
rođeno u hladnom sjaju mabra. Gluvo!..
Slepo!..
Neosetljivo!..
Prljavo stvorenje,
Rođeno na pogibiji zemljaskog roda!..

.

NEBO

Ja sam ti dala svoje Nebo.
A ti…
Ti si Ga naselio vranama i oblacima,
Gromovima i munjama…
Obukao zloslutnim jatima
Oni su paralizovali Njegovo telo,
izmučili Njegovu slobodu…

Zašto – aaa – aaa?
Očajnički podižem ruke i… užasavam se:
Gromovi razdiru oblik prividan,
Vrane kljucaju oči plave,
Krvavi barut pliva
po grudima izranavljenim…
Godine – eee – eee!..

Kroz tvoje, da, kroz tvoje napore
Pokorno gine na ušću Reka Života
“Roze ljiljan Nila” – lotos sveti.
Godine – eee – eee!..
…I tone glas i zvucima neme nečulnosti…

.

Prevela sa beloruskog Dajana Lazarević



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

UNIVERZITET ”HADŽI ZEKA” PEĆ: Upis studenata i na bosanskom jeziku

Prijemni ispit na bosanskom jeziku će se održati 25. 07. 2018. prema sljedećem rasporedu: Fakultet biznisa 25. 07. 2018 u 09:00 časova i Fakultet za menadžment u turizmu, hotelijerstvu i okoliša 25. 07. 2018. u 12:00 č...
by Redakcija
 

 
 

Refik Bulić: ISPOVIJEST SELIMA SMAJKIĆA, PISARA KADIJE LUKAVIČKOG

Svakoga dana pohodim ovo mjesto, kao da me čudne neke sile njemu privlače. Rijeka je ova postala neodvojiva od mojih misli. Visoka stijena nad rijekom se izdigla, pod njom voda se pjeni, poskakuje, u njoj zrake se lome sunče...
by Redakcija
 

 
 

Dušan Dojčinović: Bajram komšija Miraleme

Dušan Dojčinović     BAJRAM KOŠIJA MIRALEME     Bajram komšija Miraleme Neka ti poslije, posnog ramazana, Kuća uvjek bude, puna djece Ni pusta, ni sama.   Neka ti se odžakom, dim ko’ Bajrak vij...
by Redakcija
 

 

 

Vek od objavljivanja novele „Amerikanka“ Jelene J. Dimitrijević

U Ediciji „Riznica“, dr Ana Stjelja priredila je i objavila novo reizdanje srpske književnice Jelene J. Dimitrijević (1862  ̶  1945)  ̶  novelu „Amerikanka“ i to povodom  jubileja – 100 godina od prvog izdanj...
by Redakcija
 

 
 

Historija Foče : ŠEJHU-L-ISLAM MUSTAFA-EF. BALI-ZADE (BALIĆ)

2006. godine Preporod je objavio članak pod naslovom ”Bošnjaci su imali dva šejhu-l-islama!”. Predstavili su, kod nas, potpuno zaboravljenog Bošnjaka šejhu-l-islama Mustafa-efendiju, sina Sulejmanova, sina Jusufova, Ba...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona