Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

14. Jula 2019.

Poezija Milice Momčilović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Milica Momčilović

 

GUSENICA

.

Kako si mi gusenice, mila?

Možeš li mi reći, ako nije tajna,

Ko ti kroji ta prelepa krila?

Ima li za mene jedna veličina?

.

Kako si mi gusenice, draga?

Odvedi me do tog krojača.

Da li se laticama ili trnjem  plaća?

Reci mu da želim i ja do beskraja.

.

Ti si tako tiha gusenica

Čekaš mirno krila da ti stave

I ne sanjaš da poletećeš ka Raju.

Ah, tako ti se divi ova Milica!

.

U jednom trenutku si iza paravana

A u drugom već si uloga glavna

Možeš li mi reći, ako nije tajna,

Ko režira život tvoj na livadama?

.

Biraš li ti raskošne dezene?

Ili su ti nametnuli, jadnoj?

Mogu li i moje poderane haljine

Da se pretvore u takvo remek delo?

.

Kako sada dražesno mi letiš,

I svoju si lepotu pokazala svetu

I letiš u beskraj, u polja bez mraka,

U polja bez misli, osećaja straha.

.

Letiš bez sumnje, obilaziš boje,

Miluješ cveće, prijatelje svoje.

I sve u jednom danu, lepotice!

Dive ti se sve moje Milice!

.

Sleti na moje dlanove i kaži,

Otkrij mi tu dugo nedokučenu tajnu

Reci mi, kako stigneš  da u jednom danu

Uživaš slobodu svoga postojanja!

.

 A nad mojim danom crni oblak visi.

I na pepeo zaudara mi dah,

Nauči me na trenutak svemu da se divim.

I  tek onda da se pretvorim u prah!

.

 KAPUT

.

Sreli smo se tog jesenjeg jutra.

Kiša padala je po mojoj samoći.

On skinuo je kaput, mislim, žuti,

Da ogrne moju bolnu kožu.

.

Tada nisam graktala te reči,

Da smrtno se svoga hoda plašim.

Ćutah samo, čekah, da li će poteći

Reka straha koja me odvlači

 

U nedogled jednih istih misli.

Za njega moje ćutanje je bilo

Znak da njegovo društvo mi ne prija

.

Ah, prokleta su ta slomljena krila

Na kojima od postanka letim!

 A htela sam svoju zebnju skriti.

.

I vratih mu kaput prepun moje boli.

.

SUMORNA BALADA

.

Sretosmo se maločas, brate pesniče

Gradom se širio miris prolaznosti

Ljudi mirisaše na stravno opelo

A u našim rukama sijalo se pero

.

Tim perom kopali smo našem srcu oči

Da ne gleda više ono što mu ne prija

Jer sve što sija, to je iluzija

Bez očiju će progledati slepo

.

A vetrić duvao je, hladio je ranu

Oči curele sup o peru, po dlanu

Mi znadosmo tada zašto vetar duva,

Da napoji krvlju izgladnelu vranu

.

A vrana, sita, počeše da plače

Graktala je nemu poeziju neku

Ta pesma bejaše sumorna balada,

Jer previše se napi krvi pune jada…



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Ivana Đukić: Ljubavni poduhvat

Ivana Đukić   LJUBAVNI PODUHVAT   I ono kad je svega dosta i ničeg premalo kad je tuge i oprosta na dlanu dovoljno da se pokrene dan oživi san za neko novo Sunce i prekretnicu Nemamo skicu Nemamo plan Imamo Uživo lij...
by Redakcija
0

 
 

Marko Smukov: Majka

Марко Смуков   МАЈКА . Рођена је другим да угађа, И кад чује и нечује – хвала! Срећа деце од сопствене слађа, Све најлепше ...
by Redakcija
0

 
 

Remza Lagarija: PITANJA PJESNIKU NADANJA

Remza Lagarija   PITANJA PJESNIKU NADANJA   Koliko svjetlosnih godina postojiš U krilu svemirskog ozračja Pjesniče nadanja Čuješ li šapat mjesečeve sjene U valovima toplih riječi Što se pomiješaše sa pjesmo...
by Redakcija
0

 

 

Snežana Radić: Sve nestaje

Snežana Radić   Sve nestaje   Ostala sam sama na peronu sudbine, A tebe nema, nema te. Čekam te. Vozovi prolaze, Dan odmiče, Nova lica smenjuju se, Dolaze, odlaze… A moj voz nikako da vrati se.   Sve nestaj...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Adnan Sijarić: Pjesma mrtvog čovjeka

Adnan Sijarić     PJESMA MRTVOG ČOVJEKA     I   Ne pitaj ko sam!… Ni sam to za života nisam znao. Imao sam trošnu kuću navrh jednog brda, prostrane njive, i ženu koja me iskreno voljela. Jednoga dan...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona