Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

10. Februara 2018.
 

Poezija Mine Gligorić

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Мина Глигорић, рођена у Београду 1989. На катедри за Српску књижевност и језик са општом књижевношћу спремала се да сачува спрски језик од заборава. Пише поезију, лирску прозу и кратке приче, као и текстове за вокално-инструменталну музику. Не боји се будућности.

Е-маил: mina.gligoric.poetry@gmail.com

 

ПОЕЗИЈА, МИНА ГЛИГОРИЋ

 

 

АРИЗОНА

 

На пучини пустиње

плови твоја коса.

Аризона,

тешко си јутро мог живота,

а још хладнија си ноћ.

1863 дана седим непомичан

у твом крилу пуном песка.

Лепа си, нема Аризона.

Још мало и утопићу се

у твој кук и твоја бедра,

камена Хесихија,

и постаћемо једно –

– црвена тишина.

 

 

КАЛЕМ

 

Од Врбања моста,

па све до мађарске границе,

крв овим врлетима

кроји себи корито

и оставља горак калем.

 

Шкљоц!

 

Свињске главе

набијене на колац

нису увредиле оне

који морају проћи,

 

њихов је дом испред

а иза прашина

и јури за њима

отровна река од крви.

.

18. мај, 1992.

 

Четири стопала храбро утиру

газ између тајности и сведочанства.

 

Чангрљање пушака.

 

Десет испреплетаних прстију

који знају све о слободи.

 

За неколико тренутака

сви ће знати што и они,

али ћутаће.

 

Одјекује Сарајево-поље.

Ћути мост.

 

 

ЗАБОРАВ

 

Слегнути раменима.

Слегнути раменима

увек се чини као добра идеја,

трепћу шлепери, умиру дани,

спавала си с њим, штета је, уздахни.

На хиљаде обрва подиже се у овом тренутку,

он то може, ја још само лажно.

Сконцентрисаног погледа,

крвавог корака,

идем у заборав.

 

Било је два поподне у Боготи,

таксиста није знао шта је Београд,

бескућник није знао да је урамљен.

Слатким малим корацима,

леве ногавице мало подврнуте,

кружио је носа упереног у под

око излоканог дела плочника,

тапкајући штапом као да некуд иде.

Помислила сам на зло пространство

и знала да ће ми сломити срце,

мрак који долази,

поцепана кеса закачена о старчев ранац,

и таксиста згрчених обрва.

 

Поезија не може ништа па ипак,

у шведским столовима,

у пријатним разговорима,

у истим новим улицама,

у сребрним пенкалима и ташнама,

давим се, чини се као добра идеја

слегнути раменима.

Лупкају резе у јавним тоалетима

и схватам да је мој деда

сазнао шта је празнина

у Сланкамену, док смо ми

ручали поред Дунава.

 

(Charels de Gaulle, 05. 09. 2016.)



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Refik Bulić: Začarana rijeka

Jednom davno, tako davno da se i Beranov djed jedva sjeća toga vremena, tiho je tekla rijeka Toplica i pokretala desetak vodenica raspoređenih na nekoliko kilometara riječnog toka. Beranov djed se malo sjeća toga vremena, k...
by Redakcija
 

 
 

Mešino bockanje – aforizmi Mehmeda Meše Delića

*Puno studenata pada na ispitima. Proklete plave koverte… *Ko će kome nego svoj svome da dođe do – DIPLOME! *Omladina je naše najveće bogatstvo. Već nekoliko godina imamo dobar izvoz! *Odem na Zapad – sve mi paš...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Kino Bosna” Zlatka Lukićića

Kako odavno nisam čitala neki dobar i pametan prozni uradak, predstavljen na Digitalnim knjigama, a nešto malo bolje poznavajući autora Zlatka Lukića, odlučih da to ovog puta, bude roman, jedan iz njegove trilogije, naslov...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Odraz u očima

Već dugo imam potrebu da ovo  napišem. Nemam ja pravo misli držati u ropstvu. Jok! Ta  ja sam dovoljno rob. Neka! Znam kome robujem i nije mi teško. Samo Uzvišenom Gospodaru. Ahh, i te misli! Đahkad su na gomili složen...
by Redakcija
 

 
 

Ahmet Ademagić: Priča o prezimenu Bošnjak u Rožajama

Ahmet Ademagić   PRIČA O PREZIMENU BOŠNJAK U ROŽAJAMA   Život piše romane. Ljudske su sudbine nepredvidljive. Ovo je priča  jednoj takvoj ljudskoj sudbini. Ovo je priča o majčinom djedu a mome pradjedu. U Gl...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona