Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

10. Februara 2018.
 

Poezija Mine Gligorić

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Мина Глигорић, рођена у Београду 1989. На катедри за Српску књижевност и језик са општом књижевношћу спремала се да сачува спрски језик од заборава. Пише поезију, лирску прозу и кратке приче, као и текстове за вокално-инструменталну музику. Не боји се будућности.

Е-маил: mina.gligoric.poetry@gmail.com

 

ПОЕЗИЈА, МИНА ГЛИГОРИЋ

 

 

АРИЗОНА

 

На пучини пустиње

плови твоја коса.

Аризона,

тешко си јутро мог живота,

а још хладнија си ноћ.

1863 дана седим непомичан

у твом крилу пуном песка.

Лепа си, нема Аризона.

Још мало и утопићу се

у твој кук и твоја бедра,

камена Хесихија,

и постаћемо једно –

– црвена тишина.

 

 

КАЛЕМ

 

Од Врбања моста,

па све до мађарске границе,

крв овим врлетима

кроји себи корито

и оставља горак калем.

 

Шкљоц!

 

Свињске главе

набијене на колац

нису увредиле оне

који морају проћи,

 

њихов је дом испред

а иза прашина

и јури за њима

отровна река од крви.

.

18. мај, 1992.

 

Четири стопала храбро утиру

газ између тајности и сведочанства.

 

Чангрљање пушака.

 

Десет испреплетаних прстију

који знају све о слободи.

 

За неколико тренутака

сви ће знати што и они,

али ћутаће.

 

Одјекује Сарајево-поље.

Ћути мост.

 

 

ЗАБОРАВ

 

Слегнути раменима.

Слегнути раменима

увек се чини као добра идеја,

трепћу шлепери, умиру дани,

спавала си с њим, штета је, уздахни.

На хиљаде обрва подиже се у овом тренутку,

он то може, ја још само лажно.

Сконцентрисаног погледа,

крвавог корака,

идем у заборав.

 

Било је два поподне у Боготи,

таксиста није знао шта је Београд,

бескућник није знао да је урамљен.

Слатким малим корацима,

леве ногавице мало подврнуте,

кружио је носа упереног у под

око излоканог дела плочника,

тапкајући штапом као да некуд иде.

Помислила сам на зло пространство

и знала да ће ми сломити срце,

мрак који долази,

поцепана кеса закачена о старчев ранац,

и таксиста згрчених обрва.

 

Поезија не може ништа па ипак,

у шведским столовима,

у пријатним разговорима,

у истим новим улицама,

у сребрним пенкалима и ташнама,

давим се, чини се као добра идеја

слегнути раменима.

Лупкају резе у јавним тоалетима

и схватам да је мој деда

сазнао шта је празнина

у Сланкамену, док смо ми

ручали поред Дунава.

 

(Charels de Gaulle, 05. 09. 2016.)



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kenan Sarač: Bio jednom jedan…

Kenan Sarač     BIO JEDNOM JEDAN…   Bio jednom jedan i govorio Gume su ti kao letne. Bio jednom jedan i govorio Neću da te volim. Bio jednom jedan i govorio Đe si vođak. Bio jednom jedan i krivo mu bilo...
by Redakcija
 

 
 

Esad Gegić: Bošnjačka mahala

Esad Gegić     BOŠNJAČKA MAHALA   Moja je ulica mala i prašnjava grbava, stara Bošnjačka mahala, svi smo je voljeli, kitili igrama sa njom se druzili do prvog akšama. A moja avlija šarena šamija latica r...
by Redakcija
 

 
 

NOVO: ”Brodovi” Ivana Sokača

Ivan Sokač BRODOVI   Iz pogovora: Knjiga „Brodovi“ je višejezička zbirka pesama i pripovedaka. Pesme Ivana Sokača drže temperaturu životodajne radostii kada se prevedu na ruski, engleski i nemački jezik. Prevede...
by Redakcija
 

 

 

Dragan Stodić: Vajar Laslo Silađi o svojoj umetnosti i o sebi

Tihi razgovor Čoveka i Vremena          Izraz, motiv žene u mojim  skulpturama nije tako reći ni prisutan. Mada, imam delo u otvorenom javnom prostoru pod nazivom “VELIKI PAR”, koje sabira u sebi ...
by Redakcija
 

 
 

Miloš Ristić: Otiš’o je Miska

Милош Ристић   ОТИШ’О  ЈЕ  МИСКА Отиш’о је Миска Ништа више није исто Отиш’о је Миска Изненада брзо на препад дал...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona