Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

10. Februara 2018.
 

Poezija Mine Gligorić

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Мина Глигорић, рођена у Београду 1989. На катедри за Српску књижевност и језик са општом књижевношћу спремала се да сачува спрски језик од заборава. Пише поезију, лирску прозу и кратке приче, као и текстове за вокално-инструменталну музику. Не боји се будућности.

Е-маил: mina.gligoric.poetry@gmail.com

 

ПОЕЗИЈА, МИНА ГЛИГОРИЋ

 

 

АРИЗОНА

 

На пучини пустиње

плови твоја коса.

Аризона,

тешко си јутро мог живота,

а још хладнија си ноћ.

1863 дана седим непомичан

у твом крилу пуном песка.

Лепа си, нема Аризона.

Још мало и утопићу се

у твој кук и твоја бедра,

камена Хесихија,

и постаћемо једно –

– црвена тишина.

 

 

КАЛЕМ

 

Од Врбања моста,

па све до мађарске границе,

крв овим врлетима

кроји себи корито

и оставља горак калем.

 

Шкљоц!

 

Свињске главе

набијене на колац

нису увредиле оне

који морају проћи,

 

њихов је дом испред

а иза прашина

и јури за њима

отровна река од крви.

.

18. мај, 1992.

 

Четири стопала храбро утиру

газ између тајности и сведочанства.

 

Чангрљање пушака.

 

Десет испреплетаних прстију

који знају све о слободи.

 

За неколико тренутака

сви ће знати што и они,

али ћутаће.

 

Одјекује Сарајево-поље.

Ћути мост.

 

 

ЗАБОРАВ

 

Слегнути раменима.

Слегнути раменима

увек се чини као добра идеја,

трепћу шлепери, умиру дани,

спавала си с њим, штета је, уздахни.

На хиљаде обрва подиже се у овом тренутку,

он то може, ја још само лажно.

Сконцентрисаног погледа,

крвавог корака,

идем у заборав.

 

Било је два поподне у Боготи,

таксиста није знао шта је Београд,

бескућник није знао да је урамљен.

Слатким малим корацима,

леве ногавице мало подврнуте,

кружио је носа упереног у под

око излоканог дела плочника,

тапкајући штапом као да некуд иде.

Помислила сам на зло пространство

и знала да ће ми сломити срце,

мрак који долази,

поцепана кеса закачена о старчев ранац,

и таксиста згрчених обрва.

 

Поезија не може ништа па ипак,

у шведским столовима,

у пријатним разговорима,

у истим новим улицама,

у сребрним пенкалима и ташнама,

давим се, чини се као добра идеја

слегнути раменима.

Лупкају резе у јавним тоалетима

и схватам да је мој деда

сазнао шта је празнина

у Сланкамену, док смо ми

ручали поред Дунава.

 

(Charels de Gaulle, 05. 09. 2016.)



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Kenan Sarač: Ništa lično

Kenan Sarač   NIŠTA LIČNO   Mrze me jer sam Fočak, Mrze me jer sam rođen tu, u Međurječju, Mrze me jer sam rođen u centru tog šehera, Mrze me jer pišem…   Mrze me jer pronalazim i čitam knjige o ...
by Redakcija
 

 
 

Sead Salihović: Spomen park u Koraju

Fotografije poslao: Sead Salihović, rođen sam 1969. godine u Koraju, općina Lopare. Osnovnu školu završio u Koraju. Srednju Ekonomsku školu završio u Brčkom. Ekonomski fakultet završio u Tuzli. Zaposlen u JU Mješovita...
by Redakcija
 

 
 

Poezija Dejana Ivanovića

Dejan Ivanović     BURA Prijateljima iz Dalmacije   Vitla bura, u ovo doba kao i obično… Škripe hladna lica strmih pločastih ulica, uskih, stare kuće kamenih fasada stoje jednolično, ćute uspravne, z...
by Redakcija
 

 

 

Natpis na kuli Rašića u Gusinju

Natpis na kuli Rašića u Gusinju   Prijevod: O, Gospodaru, srećom počasti ovo mjesto Onaj koji dođe neka sa srećom dođe Onaj koji ode neka sa mirom ode Vlasnik Mustafa sin Ramazanov (Majstor) Debranin Abdullah, godin...
by Redakcija
 

 
 

Dušan Dojčinović: Pismo za Suadu T.

Dušan Dojčinović   Pismo za Suadu T.   Nisam čitao, tvoja pisma, draga Suada, još od onda, kada je tvoje pismo ocu rudaru, rasplakalo ceo region. I bilo najčitanije. Ne sećam se koliko je imalo pregleda. Znam d...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona