Немања Драгаш
АКО ПОСТОЈИШ ПОСЛЕ (ДА)НАС
Остани ако ћеш ми бити вода
Када пресушим у очима овог света
Са уобразиљом детета.
Остани ако постанем пас
Или кренем да мјаучем на сваку чизму
Која прође улицом.
Све књиге света
Ти не мораш прочитати,
Али ако си човек
Своју мораш до краја написати.
Ако се зовеш Анабел
Или те зову Адријен,
Не понашај се као новорођенче поеме.
За све буди лутка од порцелана,
Али не ломи се лако
И не дај никоме да те лако купи.
Научи једну важну ствар:
Сасвим је могуће да је онај ко те је родио, подвалио васиони.
Смеј се на сваки крик
И црвени од срамоте,
Ако нико други у своје име то не учини.
Ако је урлик најлепша музика коју чујеш,
Пређи на сликарство или крени на часове салсе.
Уосталом, буди све што желиш
Под условом да тиме не испуњаваш нечију туђу жељу.
Мораш путовати далеко да би дошао близу.
Све наше даљине некоме су присни загрљаји.
О мени не размишљај много.
Држи ми празан кавез отвореним
Ако пожелим да умрем
И нахрани ме као најрођенијег
Ако космос угаси последњу звезду
Мог парчета неба.
ОПРОШТАЈНА
Пуцај опет. На седам метара од тебе стоје два метра мене.
Циљај јабуку. Промаши ме. Гледај ме како се у црва претварам.
Горки плодови бившег времена пуштају сокове међу наше сјене
А ја проклето волим да се окрећем у круг и самовољно обарам.
Мислиш да лажем када говорим брзо и сјечем те истином на пола
Док боли све сабласно јако кад губим те опет несебично лако
И као кликер котрљам се од прста твога до другог краја стола
Знајући да овај облак више не дише и да последњу је кишу плак’о.
Пуцај опет. На седам метара од тебе стоје два минута мене.
Када последњи исцури, сјети се нашег првог дана и другог трена
У којем теку обећане ријеке и над њима старо небо жмури.
Не реци ми ништа. Пуцај опет. Једном се живи, стопут душа вене
Само пожури.
ВИРЏИНИЈИ
Никоме не обећај ријеку. Не узимај дах. Не проливај кап.
Умивена лица је јутрима не праштају. Лед је не зауставља.
Нацртај косе заплетене у валове и мирисе поља амаранта.
Опрости прстима који небо додирују само дугим ноктима.
Знаш , неке од твојих сто година други ће брати са дрвећа.
Неће те питати ко је тим пољима ходао далеко испред тебе.
Сва стабла ће птице везати за сводове да осјете слободу.
Очи ће бујицу црних сјенки послати океану. Неће те питати.
Никоме не обећај ријеку. Не дај дану да се у тебе улије.
Од свих пјесама, највише боли она незаписана. Покушај.
Растави се од коже и њених трагова. Облачи је путевима.
Када пуца по шавовима, нека је земља прахом ушива.
Ово је доба за ход по трешњама и додире нити памука.
Далека је она ватра која гори у венама нашег свемира.
Памти бројеве, језике и кораке. Нека трају у име истине.
Ваздухом простри фигуре извезеног дамаска. Анђеле
Опрости деценијама што лутају пустињом, без компаса.
Никоме не обећај ријеку.
JУТАРЊИ ЛЕТ ЗА ОКТОБАР
Залупи вратима и окачи своју сјенку o клин.
Нећу те вратити истим путем.
Обећавам.
Знам да се твоје вријеме мјери само сатима
И знам да не марим за она двадесет и четири
Која никада не могу да претворим у минут.
Наши дани се разливају у потоке истока
А ми никада нисмо били папирни бродови.
Од превише слободе се лагано умире.
Анђеле у несрећном покушају првог лета
Знај да нико није тако савршен
да не буде само човјек.
Твоје погледе заклонили су туђи дланови без линија
А кожа твоја носи само осјећај коре багрема
И презирем твоје ријечи које доносе оправдања
А заборављају да кажу нешто важно
Свим зидовима који желе да чују
Како се заборавља оно јуче
Када је сутра
Довољно далеко
Да буде близу.
Немања Драгаш је рођен 6. јула 1992. године у Београду. Основну и средњу школу завршио је у Пљевљима. Добитник је дипломе „Луча“. Објавио је три књиге поезије: „Фантазија у плавом“ (2008) , „Микрофонија зрелости“ (2010) и „Обећани свемир“ (2014) . Најмлађи је члан Удружења књижевника Србије од децембра 2012. и члан је Савеза књижевника у отаџбини и расејању од 2011. Добитник је плакете Савеза књижевника за 2013. годину, која се додјељује књижевнику за изузетна достигнућа и резултате. Немања Драгаш је један од најнаграђиванијих младих пјесника Србије са преко двадесет домаћих и међународних књижевних признања. Дневне новине „Политика“ уврстиле су га међу шест најуспјешнијих младих умјетника Србије у 2012. Студент је завршне године Академије умјетности у Београду, студент продекан Академије и лауреат Видовданске награде Академије умјетности као студент генерације 2014. године. Ивршни је продуцент, асистент режије и наратор неколико кратких играних и документарних филмова и представа. Добитник је и бројних признања из области фотографије, ликовних умјетности, језика и биологије.
