Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

20. Novembra 2018.
 

Poezija Nikole Motike

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Nikola Motika, student četvrte godine istorije umetnosti i arheologije na  Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Bavi se pisanjem poezije i kratkih priča. Radove objavio na više književnih portala.

 

 

 

Sam sam

 

Moje su noći besane,

mnoge mi stvari nejasne,

misli iz glave brisane,

sada stoje gluposti napisane.

 

Ležim sam, dok sati promiču,

zovem pomoć, usne ne miču.

 

Senke me prate

hoće za glavu da me skrate,

pomozi Sokrate,

na vlasti su lopovi kao demokrate.

 

Ležim sam, o svemu razmišljam,

o dobrom sistemu, tužan zamišljam.

 

Ljubavi nigde, od smrti je starija,

zbog budala život je ništarija,

čuje se anđela arija.

Ležim sam, žalim nas dok mačke ciču,

misli mi tvoje ime namiču.

 

Dolaze mi duge godine

što mi život udišu, uzimaju mi nadu najvišu,

gase želju (veru), onu najtišu.

 

Ležim sam, sav rastrzan,

između misli, puls ubrzan.

 

Zbog svega toga moje misli putuju,

drugi sada tebe miluju,

ali nemoj da im daš moje pesme,

one novi život daruju.

 

Ležim sam. Dok sati promiču

o svemu razmišljam,

dok mačke ciču,

sav rastrzan, bolje zamisljam.

 

Pesma    

.

Pogled smeštam ispod kapaka,

a tamo, kao kod bioskopskog mraka,

slike bljeskove prave, a noć je prekrila grad,

samo se rečima igram, sklapam,

novo stvaram kao nikad dotad.

 

Igram se rečima pesme koju još nisam napisao,

nju zamišljam, večnu inspiraciju,

moju muzu koju bih sad opisao.

 

Poznate reči, moje fraze, metafore i strofe u neredu,

pišem o našoj ljubavi, očima boje slične medu.

 

Red po red, strofa nova,

a ona kao stvarna ili samo opsena,

stvarnost sve bliža, dahom ideje ponesena,

da li je tu na javi ili želja snova.

 

Ma koliko želeo tu stvarnost,

to je sve u mojoj glavi i

pomalo u pesmi, ali ona se krije, beži,

nju volim najviše na svetu,

to pokazuju srca crteži (čitaj otkucaji).

 

To sve vlaži moje kapke, oči suze,

rime su pri kraju, napete,

zamišljam velike aplauze

i rešene srećno zaplete.

.

Nema više nade

.

Ljudi izgubljenog pogleda, nade u bolji život, hodaju,

voze se trolom i starim tramvajem,

traže nešto, mole se, veruju, žele na put za beskrajem.

 

Vozim se, sedim tako u prevozu, razmišljam o svemu,

i slušam, samo politika, smrt, mladi odlaze, ima li iko neku drugu temu.

 

Pa šetam gradom, Konzumom i Bingom,

gde kupje se tona hrane, a

plaća za siću,

sve za bolje dane,

borim se i boriću.

 

Već nekoliko dana razmišljam o tome,

pogodilo me sve to, biće teško, bome

Odu li svi naši mladi, sva mladost Balkana,

biće na Zapadu radna snaga, veoma lepo dočekana.

 

Ali tako kažu neučeni ljudi, što puno ne čudi,

priča da tamo se bolje živi, jeste,

ali se i radi, gde ima para bez znoja,

jeste li vi ludi.

 

Planiram i ja, iskreno kažem,

da negde bolje odem, u budućnost da ulažem.

 

I tako razmišlja svako od mladih danas,

za boljim utra, s nadom traži spas.

 

Ko poslednji izađe, neka svetlo ugasi,

kad smo svi, da se i on spasi.

.

Najdraže moje 

.

Otvorio sam vrata svoje sobe

i tužan na krevet seo,

znao sam tad da je sve izgubljeno i

da nikad više neću upoznati nekog

kao tebe što sam sreo.

Najdraže moje

 

Uspomene me zapljusnuše poput talasa,

svi zajednički trenuci prođoše glavom,

putovanja, izlasci, druženja,

sve istog časa.

Najdraže moje

 

Gledao sam u okvir prozora i

razmišljao o svemu, kako sam

te izgubio, ispao budala glupa,

vikao sam ali bez glasa, vapio za tvojom ljubavlju,

srce je ubrzavalo, jecalo i onda opet osećanja tupa.

Najdraže moje

 

Bio sam bespomoćan, tužan,

znao sam da je sve uzalud,

vreme provedeno skupa se neće vratiti, osećaj ružan,

jedan pogrešan korak i džaba ljubavi trud.

 

Najdraže moje

 

I onda primetih, naslonjen na zid, ruke

od suza vlažne,

znam sad da se ništa ponoviti neće,

ali pamtiću sve te trenutke emocijom snažne.

 

Najdraže moje

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Hadžem Hajdarević: Budućnost Balkana je svjetlija od mraka novinara i političara

Hadžem Hajdarević, književnik iz Sarajeva     KULTURNA BUDUĆNOST BALKANA MNOGO JE SVJETLIJA NEGOLI  ŠTO SUGERIRAJU MEDIJI I POLITIČKE VRHUŠKE   Razgovarao: Božidar Proročić       Unazad tridesetak godina došlo...
by Redakcija
0

 
 

Rožaje: ‘’Šta mladi mogu i trebaju da učine za životnu sredinu’’

Zaštita životne sredine samo na papiru U multimedijalnoj sali NVO ‘’Avlija’’ 18. februara 2019. godine održana je radionica na temu ‘’Šta mladi mogu i trebaju da učine za životnu sredinu’’ na kojoj su ...
by Redakcija
0

 
 

„Harmonija” – nova knjiga poezije Damira Camića

NOVA KNJIGA POEZIJE „HARMONIJA” ROŽAJSKOG AUTORA DAMIRA CAMIĆA   Prije nekoliko dana iz štampe je izašla nova knjiga poezije „Harmonija“ mladog rožajskog autora Damira Camića. Damir je rođen 2001. godine...
by Redakcija
0

 

 

Poezija Borisa Jovanovića Kastela

Boris Jovanović Kastel     VELIČANSTVENA SMRT   Sanjao je ružičastu džamiju Našir al Mulk u gradu Širazu, u Iranu, svjestan da je nikad neće vidjeti. Vitraži skrhanih ideja i mozaici oživljeni suncem za...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

AVLIJA: Rezultati 8. konkursa za najbolju pjesmu i priču

Pjesme i priče koje su se istakle među brojnim pristiglim radovima na 8. međunarodnom konkursu časopisa AVLIJA za najbolju neobjavljenu pjesmu i priču u regionu za 2018. godinu na bosanskom, srpskom, hrvatskom i crnogorsko...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona