Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

28. Septembra 2015.
 

Poezija Petre Vareš

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Petra Vareš

 

 

 

 

 

***

.

Ja nisam birala da dođem na ovaj svet,
ovaj savršeni svet,
kome ja prosto ne pripadam.
Ne pripadam ni svome svetu,
ne snalazim se u njemu.
Sada mislite, koji je moj problem?!
Ili vas ni to ne zanima…
Čekate da završim sa svojim ‘’remek-delom’’,
i da umuknem.
Ja to neću!
Prošla sam kroz trnje i kamenje
i tu sam da nešto kažem.
Sa ovo malo pameti i zdravog razuma,
želim da pišem.
Ne o gradovima ili medijima,
ispranim mozgovima i glupim političarima…
Želim da pišem o emocijama,
koje preovladavaju u ovome svetu.
Svetu kome ja ne pripadam,
svetu u kome ja ne postojim,
a jedina sloboda mi je ova hemikalija,
utisnuta u papir.

.

***

.

Napustila sam dnevnu sobu,

učinilo mi se da ne pripadam tamo,

tom obliku i prostoru,

dok svi oni gledaju dosadne emisije,

gde je jedini cilj terorisati čoveka.

Njegove emocije, njegov talenat,

usmereni su ka terorisanju,

gaženju drugog pojedinca,

ništa više.

Stvoriti karijeru na osnovu rijalitija,

kakva glupost!

Mora biti da je toga samo kod nas,

postali smo starlete željne novca,

bez iole truda upadamo u tu zamku,

gubimo mozak, osvrćemo se

i propadamo.

Jer biti nešto na osnovu rijalitija

nije večno,

nikada neće biti,

ali još tužnije jeste,

što i biti nešto,

na osnovu naučnog rada,

jednostavno nije moguće.

Ne ceni se pamet,

već veština prodavanja proizvoda,

a to znači, dragi moji,

da smo postali etiketirana roba.

 

O UMETNICIMA ILI?

.

Ti čuveni ljudi koji uobražavaju,

sanjaju o sklopljenim snovima

u tim tupim glavama,

nazivajući sebe umetnicima.

Etiketirajući sebe pogrešnim imenima,

a samo predstavljaju još jedno zrno peska

u ovome Univerzumu.

Okaljali su buduće generacije,

stoga niko i ne shvata kulturu ozbiljno,

izruguju joj se,

a ona pati na ruševinama ove zemlje,

na ruševinama kostiju pravih umetnika,

koje niko i ne ceni,

jer se ne eksponiraju, već ćute i rade,

a neko drugi će ih etiketirati.

Sami sebe ne smemo definisati,

jer u nama se odvija večita borba

bezbroj ličnosti,

i tek kada to shvatite vi postajete umetnost.

Šarena umetnost.

Bezbroj boja,

na platnu života.



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Mešino bockanje – aforizmi Mehmeda Meše Delića

*Imam sahat bez kazaljki, jer više ne vjerujem ni – vremenu. *Nestrpljivi mole Boga da On da strpljenje, ali odmah. *Za većinu ljudi život je ružno vrijeme, stanu i čekaju da prođe. *Danas je bolje biti bogat nego biti ...
by Redakcija
0

 
 

Ivana Đukić: Novi ”Kosač”

Ivana Đukić   Novi ,,Kosač”   Śedi tako u svojoj fotelji zavaljen/a, zagledan/a u budućnost kroz prozor svoje fancy kancelarije, i među mislima probira jednu: “Pa, možda ja i nijesam mašina! Možda i ja im...
by Redakcija
0

 
 

Intervju sa NJ. E. Nataliyom Fiyalkom

INTERVJU SA OTPRAVNICOM POSLOVA AMBASADE UKRAJINE U CRNOJ GORI NJENOM EKSELENCIJOM NATALIYOM FIYALKA  Razgovarao: Božidar Proročić   Prvi tragovi ljudske civilzacije u Ukrajini sežu još u daleku prošlost prije 300.0...
by Redakcija
0

 

 

Božidar Proročić: Razgovor sa Nebojšom Burzanovićem

Gospodine Burzanoviću, direktor ste Narodne biblioteke ,,Radosav Ljumović” koja čuva tradiciju knjige punih 138 godina jedan je od najljepših kulturnih reprezenata glavnog grada Podgorice koliko je važno da ovako značaj...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Remza Lagarija: PITANJA PJESNIKU NADANJA

Remza Lagarija   PITANJA PJESNIKU NADANJA   Koliko svjetlosnih godina postojiš U krilu svemirskog ozračja Pjesniče nadanja Čuješ li šapat mjesečeve sjene U valovima toplih riječi Što se pomiješaše sa pjesmo...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona