Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

11. Maja 2014.
 

Poezija Radojice Perišić

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake:

Радојица Перишић, лекар, специјалиста интерне медицине, из Нове Вароши. Рођен 1963.године у Негбини, у општини Нова Варош. Објавио једну књигу песама – „Повратак себи“. Победио на поетском конкурсу „Моравске тајне“ у Ћуприји, 2011.године. На истом конкурсу 2012. године добио „Диплому Богомир Михајловић“.  Добитник је прве награде на конкурсу „Раде Томић“ у Књажевцу, 2013. године, у категорији циклуса песама. Песме су му објављиване у многим  зборницима са поетских конкурса.

 

 

 

БЕСНОВЉЕ

 

Нисам успео деа стигнем до сна,

Без њега ни до мира не могу доћи;

Одскачем на размеђу два дана,

Мерим  густину мрклине ноћи –

Очи ми чезну за радошћу зоре.

 

А шта је теже од море бесновља

И шта јаче стеже од руку ноћи?

Може ли немир да сачека дан

И да ли ће душевни дрхтаји проћи

Онога трена кад сунце зајутри?

 

Душа и сан се упоредо мире,

У истоме трену немири ће проћи –

Кад разум препозна повратак љубави,

Срце затрепери дрхтајем ноћи,

Оне која није душманин души.

 

ОБЕЗБРИЖЕН

 

Седим обезбрижен

У милом шумарку;

Ћутим – ко да никад

Говорио нисам.

А шта бих рекао –

Ко би ме слушао,

Кад су моје речи

Равне даху листa,

Нечујне у складној

Тихости природе.

А куражи немам,

А душе још мање,

Да крикнем силином

Гласа који гушим,

Иако бих радо

Све боли пустио,

Па нек лете горе

У сусрет вранама.

Ђутим, ко да никад

Говорио нисам;

А шта бих рекао –

Гласови би моји

Биле несагласје

Свеприсутној згоди,

Небескоме миру,

Спуштеном међ,

Гране.

 

ИЗ ДОДИРА

 

Да л, ти рука памти пламен

Који си с њом приносила,

И сакрила у наш додир,

Па ожиљке оставила

На мом длану и у крви?

 

Да ли је тај сусрет први

Дар што си ми упутила,

Ил, је само искушење

Са којим си побудила

Вечност муке и надања?

 

Да л, на овом тлу страдања,

Што бескрајно подрхтава,

Има мира, барем на трен,

Док сећање узвршава

Купу стена, на врх душе?

 

Крени руком, нек се сруше

И безнађе и терети,

Из остатка нек се дигне

Искра кадра да прелети

Из твог срца ка мом длану!

 

ЗАПОВЕДНА

 

Напиши љубавну,

Душу одмори! –

Шапће ми превечерје.

Како да певам

Кад душа не збори –

А бездушна песма

Вреди ко иверје,

Од цепане кладе

Случајно отпало?

 

Пропевај о роду,

Савест одмори! –

Наговара рани мрак.

А шта да певам

Кад нам груда гори –

Народ у пламену,

А не види знак,

Врелину муње

На стадо сустало?

 

У сну запевај,

Тело одмори! –

Теши ме први сан.

Хајде да пробам,

Речи да сморим;

Нек се оне муче

Док сањам дан –

Души и роду

Свануће ново!

 

ТРЕПЕРЕЊА ВРЕМЕНА

(Мотивисано романом  Злочин Олге Арбељине- А Макин)

 

У даљини су избројани сати –

прошлост у сноповима светлости

и звукова удара у лице, у очи.

Клатно вечног сата је неуморно,

не престаје да се клати у равнодушном

колу годишњих доба. Ипак, као да

прети да ће кад-тад да скочи

из монотоније двосмерног пута.

 

Мир изгледа бескрајан.

У окружењу се осећа љубав

коју само Бог види. Много је

светлости, сувише за очи

навикнуте на маглу.

Треперење иња, као и раније, вијуга

по ваздуху – светлећи зимски гласник.

Под ђоновима војничких ципела,

као смрзнути пас, цвили

мразом осушени снег. А кораци се труде

да газе у своје стопе направљене у одласку.

Поглед трага за путем који је трајан,

који се не мења као његов власник –

од једне до друге туђе жеље.

 

Притајена, полузалеђена страст,

скривана још од ране јесени,

чува обрисе изгубљеног лета.

Вири кроз шаре једнооког прозора

и лед јој не смета. Подгрева је

ватра загареног шпорета, са кога

мирише пригрејана сласт. А напољу

већ дрхти мрак ишибан вихорима ветра.

А ветар, као увек, долази са врха неба.

Месец је преобразио пропланке у језерца.

А човек је створен да буде срећан,

и на светлости и у мраку.

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Selman Repišti: O TERRA MATER, O PATRIA NOSTRA

Selman Repišti     O TERRA MATER, O PATRIA NOSTRA Posvećeno Zemlji grkljana nedorezanog, čiji sepjev dušmani kleti ugušiti drznuše. Onoj, svagdastamenoj, što u prkosu uzvišenom, sve dalje i jače, svu raskoš ...
by Redakcija
0

 
 

Dženis Šaćirović: Jedan od njih

JEDAN OD NJIH (posvijećeno akademicima Feridu Muhiću i Šefketu Krciću, filozofima koji žive i misle Bosnu)   Ferid je stalno sanjao Bosnu Iako je u majčinom naručju otišao Prostorno mu nikad Duh nadjačalo nije   ...
by Redakcija
0

 
 

Said Šteta: Pokrivena

Pokrivena (zapis o poeziji)   Još prostire uzdah tamo gdje će stati ko ponjavu rukom ispod lampe tkanu vrijeme kad  samoća  bere smijalice a mrak poput zvijeri niz kadrmu vije Ispisuje život, strahom, neće znati napisat...
by Redakcija
0

 

 

Dušan Dojčinović: Iščekivanje

Dušan Dojčinović   Iščekivanje   Majka, iščekuje tatka će naiđe, Dok niz, b’s’m’ci, s’m se skiđa vetar, vruć Stiska ruke, po malko naplakuje, tatka da namine, Još ga takoj, iščekuje. ...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Dvije pjesme Marije Juračić

Marija Juračić   HOĆE LI ŽIVOT IMATI REPRIZU   Hoće li život imati reprizu? Hoće li se opet isti ljudi sresti? Hoće li se moći prepoznati oči? Hoće li se ikad naći iste svijesti?   Svjetlo moje duše kro...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange