Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

8. Oktobra 2018.
 

Poezija Sandre Ristić-Stojanović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

SANDA RISTIĆ STOJANOVIĆ

PESME IZ KNJIGE AVANGARDNOST VEČNOSTI, GRAMATIK, 2018

 

UPOTREBA REČI

 

Reč smrt upotrebi

Reč život kao da je

U pitanju čovek,

Zuri u nju,

Samo duže od opaske vremena,

Kraće od govorne mane prostora,

Reč Sunce zavoli

Zrak prolaznosti u nama

Zariven u Sunce i u pesmu.

 

Reč suton prekraja

Izveštačenost noći u

Pamćenje dana uglačano

Našim bledilom,

Reč zvezda izbode

Pesmu noći,

Iz te strasti uobliči

Krvarenje naše nesanice

Direktno u pesmu.

 

Reč pesma upotrebi samu

Sebe na istovetan

Način kao pesnika.

 

ŠTRAJK

 

Štrajkuje noć podmetanjem

Svojih laži zvezdama,

Obustavlja rad fabrike dana,

Lomeći sve mašine u njoj,

Sve zapravo osim jedne

Mašine sastavljene isključivo

Od najzastarelijih parola

Života i smrti.

 

Komada noć te parole,

Na sukobe smrznutih reči

Sa sopstvenom zimom,

Na zgarištu reči

Prevarenih svim mogućim

Vatrama,

Na štrajk svih iluzija

U ogromnim

Fabrikama sopstvenih reči,

Oguljenih pticama do

Same srži neba,

Do same srži pesme.

 

PONAVLJANJE

 

Smrt ponavlja svoje lice

Na obrazu iluzije

Na čelu mesečine,

Na otisku lica

Nekog događaja koji

Visi sa tavanice apsurda.

 

Život pregazi dubinu reči,

Pretvarajući se da je

Voda poezije,

U kojoj su se udavila

Sva slova smrti.

 

Nebo ponavlja izgubljenost

Zajedničku oluja i ptica

U zamišljenosti zemlje

Nad zajedničkim poletanjem

Smrti i života,

Nad ponavljanjem smrti

Da nije dovoljno poetska.

 

RANA

 

Preuveličava krv, svoje

Crveno slovo u

Mojoj pesmi,

Recituje tuđe rane

Kao nož što deli

Zemlju i nebo na

Krilatost bola i podzemnost ptica…

 

Preuveličava nebo svoju

Raspršenost u otuđenost

Zemlje od grumena neba

Ranjenog jednakošću

Oluja i ptica…

 

Preuveličava smrt svoju

Vladavinu reči,

Koje se okretno penju

Uz pesmu,

Stružući njenu spoljašnjost,

Nadajući se da ne postoji

Njena unutrašnjost,

Recitujući praznu ljušturu pesme,

Dok pesma beži noseći

U rukama izmešane svoju

Unutrašnjost i svoju smrtnost,

Penjući se uz litice svoje rane.

 

SABLAST

 

Nakaznost reči krv

Odomaći se u

Krvavoj pesmi dana,

Izbrisa žalopojke noći

O zgužvanosti sopstvenih

Emocija o danu…

 

Okamenjenost noći podstiče

Svakojake  sumrake da

Kamenuju noć,

Likovima svega i svačega…

 

Okamenjenost sna,

Podstiče noć da zdrobi

Okamenjenost svoga postojanja,

Sve do kamenčića jutra

Kojima vreme gađa i

Pogađa svoje sablasti.

 

PREGLED DANA

 

Jutro oboji tajno

jedini beli aspekt smrti

u crno.

Pre podne čvrsto veruje

u svoje jedinstvo

sa krutom odbojnošću podneva.

Podne isecka nebo i ptice

na svoja najdublja razumevanja

svojih senki.

Po podne sakri svoje prestupe

u pećinu našeg sumraka.

Sumrak rezbari noć

da ne bi mislio o sebi.

Noć isuviše umrtvi

svoju misao o vremenu i sumraku.

Ponoć preskače preko

zaspalih tela vremena i mašte.

 

STAN

 

Smrt se useli u sopstveni stan,

Izbi odmah keramičku pločicu

Iz misli kupatila,

Skuva previše iluzija u

Kuhinji života,

Primeti da se

Dan okupa nabrzaka

U njenom oku, kupatilu,

Premesti orman sećanja

U životarenje svih slika u stanu,

Prebrisa sto uspomenama

Oivičenim nekom sterilnošću,

Okači sliku sebe

U stanu, koju

Vidi samo život.

Zaključa smrt stan

Rečenicom o životu….

 

ZASEBNA PESMA

 

Nebo otvori smrt ptice,

Kolebanjem noći nad reči noć

Udarima zvezde u zoru sećanja,

Traganjima Sunca za poslovicama smrti

U bezobrazluku tišine nad samom sobom.

 

Sunce iščitava zasebnost svog veka

Turpijanjem večnosti, pred naletom

Preslišavanja zvezde o mogućnostima smrti

Da se preruši delimično u noć

A delimično u izveštaj apsurda.

 

Noć se dodvorava dvoličnosti dana

Da glumi i smrt i život u

Obračunu belog sa polugama jutra

Koje udaraju u bezimenost veka

Otkopčanog kao tišina

U pridikama noći sebi da je

Čitav vek crnih reči.

 

 

Sanda Ristić-Stojanović rođena je u Beogradu 1974. Diplomirala je filozofiju na beogradskom filozofskom fakultetu. Autorka je 9 knjiga poezije čiji su izdavači Svetovi, KOV, Adresa i Gramatik i jedna od četiri autora u zajedničkoj zbirci poezije Iz senke stiha – Gramatik, 2012 koja je 2012. predstavljena u Srpskom književnom društvu na književnoj večeri koju je vodio  Duško Novaković.

O njenim gimnazijskim pesmama govorio je Oskar Davičo za Treći program radio Beograda, urednik emisije Radmila Gligić, ta emisija je emitovana i na radio Zagrebu zahvaljujući pesniku Danijelu Dragojeviću. (Citat po tonskom zapisu Davičovog govora o poeziji Sande Ristić (Stojanović) objavljen u knjigama Noći naše, usluga – KOV, 2008 (deo) i Avangardnost večnosti – Gramatik, 2018 (integralan tekst).

Petru Krdu je urednik četiri knjige koje su joj objavljene u Književnoj opštini Vršac – KOV, (2007 – 2011).

Urednici knjiga koje su joj objavljene u Svetovima, Adresi i Gramatiku su pesnici Jovan Zivlak i Danilo Jokanović.

Prevodi poeziju sa engleskog.

Piše i objavljuje prikaze poezije (O. Davičo, P. Krdu, B. Miljković, Duško Novaković…).

Podršku daje talentovanim pesnicima mlađe i srednje generacije pišući prikaze njihove poezije.

Bila je urednik u izdavačkoj kući Beletra i glavni urednik književnog časopisa Kovine (KOV).

Objavila niz filozofskih eseja u zbornicima Estetičkog društva Srbije (filozofski eseji u sledećim zbornicima Estetičkog društva Srbije: Uticaj estetike na umetnost, Estetika i obrazovanje, Problem kreativnosti, Problem ukusa, Kriza umetnosti i nove umetničke prakse, Problem forme, Homo aestheticus, Estetska kultura, Estetsko i stvarno …). U knjizi Estetika u doba antiumetnosti filozof Sreten Petrović analizirao je na str. 411- 413 jedan njen tekst.

Njene pesme i kratke priče objavljene su u brojnim zbornicima savremene književnosti i u nekoliko antologija poezije dvadesetprvog veka.

Član je Srpskog književnog društva, Udruženja književnika Srbije i Estetičkog društva Srbije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Redakcije časopisa ”Avlija” na odmoru od 1. do 31. maja 2019. godine

Čitajte, pišite, fotografišite, šaljite radove za objavljivanje na portalu avlije.me tek od 31. maja 2019. godine ______________________ Istaknuta slika: Fatima Ahmed Photography
by Redakcija
0

 
 

Braho Adrović: Presuda (Najbolja pjesma za 2018. godinu po izboru časopisa ”Avlija”)

Braho Adrović PRESUDA Zapamtiće zemlja,vazduh, voda Sve na svijetu ima svoju priču Trag će uvijek ostat od naroda Svi tragovi i tebe se tiču Kada dođe vrijeme i zanijeme ljudi I kamen će progovorit’ jasno Neki novi...
by Redakcija
0

 
 

Mustafa Smajlović: Majka (Najbolja priča za 2018. godinu po izboru časopisa ”Avlija”

22. maja 2019. u Sarajevu u 66 godini na ahiret se preselio Mustafa Smajlović (1953. – 2019.), pisac, pjesnik, književni kritičar i publicista. Smajlović je rođen 1953. godine u Lascima kod Višegrada. Bio je saradnik br...
by Redakcija
0

 

 

Konkurs za objavljivanje radova u 20. broju časopisa ”Avlija”

Redakcija časopisa za kulturu, književnost i društvene teme ”Avlija” iz Rožaja raspisala je međunarodni konkurs/natječaj za objavljivanje radova sa slobodnom temom za 20. broj časopisa ”Avlija”: poezija (do 5 pje...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Milenko Mišo Marić: Kuću kućom i avliju avlijom čine ljudi

KUĆU KUĆOM I AVLIJU AVLIJOM ČINE LJUDI Skoro četvrt vijeka je prošlo od rata u Bosni i Hercegovini, a kao da je to bilo juče, kao da još živimo u poslijeratnom, ili kako pjesnik Slobodan Ž. Obradović reče ‘‘prije...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona