Prof. dr Slađana Milenković
ŽENA SA SLIKE
U septembru grad.
Ispod lampiona
žena sa biserima i uvojcima.
Stara fotografija.
Herman Hese i pas
šetaju ulicom mojih snova.
I odu.
Zrelija sam za još jednu
Trnovu Petku.
Rodila mi nove ruke i noge
i prišila umesto starih.
Nekontrolisano se krećem
i ličim na ženu sa slike.
Nemoćna
sa psom Hermana Hesea
čekam te
u Septembargradu.
ISPISANO OLOVKOM SA DUNAVA
Sanjam i bez Lorkinih stihova vrelih
lebdim između Bodlerovih oblaka što prolaze
prostorima beskrajnih versa belih
čeznem za mesečinom dok pesme rimu ne nalaze.
Iz duge loze zaboravljenih pesama olovkom sna
ispisan obalom gde je i Dunav ranjiv
poziv na putovanje
taj proročki stih neoprostivo sanjiv.
Znam to jer još sanjam stihove
gde su prozori puni zvezda
gde je mesečina jaka
gde detinjstvo daleke trave raste
tamo gde ima puno vina, i snova, i talasa
gde su i nebo, i Dunav, i tvoje oči još plavi
a zvezde u očima još sanjive.
KROZ TREPAVICE SIPAM TUGU
Nasloni glavu na grudi selice
negde gde su ptice ljubavne pesme zaboravile.
Kroz trepavice sipam tugu
vejem nesanicu.
Treba opojati ćoškove ulica
negde gde su ptice ljubavne pesme zaboravile
tamo treba otići
jer vratiće se selice.
Igra je završena i opet
vejem nesanicu
kroz trepavice sipam tugu
tamo gde su ptice ljubavne pesme zaboravile.
SEPTEMBER-CITY
Bežim od kuće
da pogledam
jutro
s tobom.
Bele nade tonu u noćima.
Neprihvatanje je društveni čin.
Koferi na ulici.
Izbegli smo opasnost
smrti ili života.
Potrošili dane sreće
kao novac na pijaci.
Doviđenja do sećanja!
U Septembar-sitiju
ogoljen krvotok
nekonvencionalnosti.
Bog nešto bolje za nas odredi.
NEKI GRAD
Neka bude noć
bolje neka bude svitanje
i uskoro će.
Dođi u grad,
grad nečijeg detinjstva
grad nekih nepoznatih ljubavi
nečije mladosti, života.
Na stanici siđi,
na stanici na kojoj nisi planirao
na peron koji ti se svidi
čiji natpisi deluju prisno
i zakorači u nečiji život.
Prof. dr Slađana Milenković rođena je 1973. u Sremskoj Mitrovici gde i danas živi. Književnica, novinar, profesor, piše poeziju, prozu, eseje, književnu kritiku, naučne i stručne knjige i studije. Autor je zbirki poezije: Jutro zaspale srne (Svitak, Požega, 1994), Goniči snova (Drugari, Jazak, 1995) Potpis sna (Brankovo kolo, Novi Sad, 1997) i Drugim rečima (Prometej, Novi Sad, 2014), Hounds of Dreams (Književna zajednica i Sirm, Sremska Mitrovica 2016), Septembar City (Krosno, Poljska, 2019) Kroz trepavice sipam tugu (AS info, Zvornik 2022).
Uređuje Časopis za nauku, kulturu i umetnost „Sunčani sat“ u Sremskoj Mitrovici. Dobitnik je više književnih nagrada. Pesme su joj prevedene na engleski, japanski, bugarski, rumunski, švedski, turski i druge jezike. Član je Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Udruženja novinara Srbije.
