Slavko Perović rođen je 2. avgusta 1954. godine na Cetinju, Crna Gora. Objavio je dvije zbirke poezije ,,Sklonite instrumente – ja sam tu” (1983) i ,,Kantarion” (1986). Nove pjesme objavljuje na svom blogu.
Živi u Pragu i na Cetinju.
TV DNEVNIK 1
.
u 19,30
dođu u moju sobu
raskomadani
gladni
ubijeni
velike kravlje oči
dok u suzama
muve
koje liče
na zlatasti zapad
polažu pogana jaja
ugasim
napolju šeta radnička klasa
.
PARK
.
Šuma se zove
park
Unutra su
klupe
spomenici
i
velike
korpe
za
smeće
.
U BIBLIOTECI
.
beskrajni redovi
kao
uređena
vojnička
groblja
.
PORED MENE, SVAKOG DANA
.
prolaze pored mene
svakog
dana
dok im u očima
sjaje
plastične kese
pune
smeća
.
VITRAŽ
.
Iz
crkve
glas
orgulja
gladak kao staklo
Jedno
slomljeno
parče
kida
mi
utrobu
.
O NJIMA
.
Ne
Oni nijesu
Ja
Oni su Oni
Baloni
Što u zraku lebde
Ispunjeni
Lažima svojim
Kojima
Prodaju sebe
Lažući druge
Kako je
Laž
Njihova
Istina živa
I tako se rodi
Narod Lažova
Kakvog nikad niko
I niđe drugo
Nikad
Vidio
Nije
Uzalud su tu
I brda
I jezera
I rijeke divne
I planine strašne
Uzalud im more modro
Duše miluje
Jer
Duše Oni
Nemaju
I za njih Srca i Kičme
Ne postoje
Uzalud preci časni Njini
Za Slobodu
Ginuše
Stalno se smiju
I čim trepnu
Lažu
I još više
Kad ti srdačno
Ruku stegnu
Ili
Ne daj Gospode
Zagrle
Pa ti kažu
Da te vole
O hvala ti
Bože
Što me napravi
Da nijesam
Oni
Nego
Ja
Što stazama tvojim
Ponosan
Hodim
Ja
Sljedbenik Tvoj
A oni
Sinovi i šćeri
Sotonine
Ja
Čoek
A oni
Nesoj
Goro Crna
Oj
Oj
Oj
.
NAPRSTAK
.
Svakog dana
Sa majkom sam mojom
Zoraidom
Vidim je kako prišiva dugme
Na kaput očev
Naprstak joj stari
Na kažiprstu
Jagodice
Nježne
Brani od uboda
Ušiju od
Igle
Raštan se krčka
Kastradina
Miriše
Pjevuši mi majka
Volim te
Sine
Kredenca drevna
Iza njenog
Stakla
Pjati i čaše
Dolje su lonci
U fiokama
Piruni i noževi
Srećan je i kredenac
Što divnu pjesmu čuje
Za astalom kuhinjskim
Otac moj
Vukašin
Na mašini kuca
Stranice novoga romana
“Kontinental” stari
Pod prstima hitrim
Očevim
Pljuskom zvučnim
Svoju pjesmu
Pjeva
Poklopac
Paru pušta
Majka dugme
Pjevajući
Ušiva
Otac kuca
Mašina pisaća
Ritam nam
I tercu
Drži
Ja srećan
Bijaše to raj
Na Svetom Cetinju
Eden
Krasnu pjesmu
Života moga
Pjevaše
Lovćen gore
Od sreće se
Smijaše
Aaahhhhh
Mili dani
Moji sni nestali
