Veljko Bosnić
JA IDEM
Ja idem noćas tiho
Kao mraz što pada nestvarno
Grane iznad prozora smiju se
Kući
Noć i Bog čekaju
Godinama
I mogu da spavaju
Tiho i dugo
Ja idem na prstima
Noćas
Kroz tvoju sobu mira
Oprane kose i nogu
Blijed od zime
Noć i Bog praštaju
Sve ove godine
Padanja koje traje
U nedogled
Ja idem noćas tiho
JESENJA
Dve laste
Pokisle ovješane o žice
Tope se
Jugo skuplja
Sve pomake trulosti
Taj teški vonj
Doline
Prolaznosti i nesreće
Zla kob
Nad kućom
Dve vrane
Uzaludno plove
Visoko nad nebom užasa
Jugo sjeva
U tami zagušljive sobe
Samoće
Zla kob i tvoja tabakera
Kesa duvana čeka
POGLED
Stišnjeni osmjesi pune kuće
Djece
Bole na sav glas
Ponekad ih čujem uz
Vjetar
Što prebrojava i češlja
Snove pokojnika
Majke što prži prženice
Žute tople
Šolje mljeka
Uzdasi umornog kosca
Đavolan na kanti
U ostavi očevoj čuči
Ponekad ih osjetim pred svitanje
Dok anđeli spavaju
Majke i oca što otišli su
Gore visoko
Ne mogu da dokučim
Taj mir iz prženica
Sam zjevam
Istaknuta slika autora Ševka Kadrića
