Vladanka Cvetković
Vladanka Cvetković, rođena u Subotici, srednju školu i fakultet završila u Beogradu. Objavila tri knjige iz Numerologije- Prekoračeni bezdan I i II i „Od bezdana do svitanja. Roman „Bol života/Život bola“, objavljen je 2013. godine. O poeziji koju piše pisale su „Ljubljanske novine“ i sarajevski „Diogen“. Pesma „Dva Timočka diva“ izašla je u zborniku Tomislava Mijovića o Zoranu Radmiloviću. KULTura sNOVA iz Zagreba objavila je deset pesama u zbirci “Dotaknuti stihom“. Pesma „Oda“ ušla je u „Treći Sabor duhovne poezije 2013.“ Pesma “Rekao si mi“ ušla je u antalogiju Gordane Simeunović – najlepše ljubavne pesme srpskih pesnikinja, a ista pesma dobija i prvu nagradu žirija na – Maratonu ljubavne poezije 2013. godine u organizaciji Književne zajednice Jugoslavije. Dobila je povelju “Miljkovićeve večeri poezije“. Četiri pesme su ušle u antologiju „Krik pesnika iz senke“ Slobodana B. Đurovića. Samostalna zbirka pesama je u pripremi, kao i roman „Dvojstvo jednine“.
TRAGANJE
Gledam te…
Postojiš… ma koliko poricala.
Mislim na tebe
prekrivena žudnjom
udišem miris
pristajanja.
Listao si me,
gužvao,
budio neispavanu…
ali reci
koliko dugo ne možemo
odustati,
posustati,
stati…
Tragam za
svojom istinom,
iako sebe poželeh tebi.
Kako da osmislimo
eliksir života?
Nedostaju nam začini –
Tvoji, lični.
ZVEZDE
Zvezde su deo neba,
a ja –
samo žena.
Ljudi su zavidni,
a ja zavidim
samo zvezdama, samo bih
s njima
mesto da promenim!
ČEŽNJA
Utkaj sebe u moja svitanja
da te odremam
u mojim noćima,
i da te u sneg pretvorim,
pa da mi padaš na kosu,
na usne isušene od žeđi…
Upleti prste u moje magle
da te ko cvet nosim
u zenama,
da ti točim pesmu
iz duše – za proleće,
da te skrijem u zbirku
mojih čekanja…
Ne daj da glađu
proždirem vreme
i uzalud zvezdu tražim
u sreći nepostojećoj…
Znam, sve je igra, i
sve je čežnja
koja nikad ne počinje
i nikad ne prestaje.
RAĐANJE SUTRAŠNJICE
Novo srce u grudima,
nove oči na prostorima,
vasiona se sa treskom ruši,
atomi besne,
pećinski kristali
sa životom se poistovećuju;
danas se rađa sutrašnji svet,
i novo srce za iste ljude,
oči za istu svetlost,
svemir za našu staru planetu,
atomi za snagu budućnosti,
kristali za život srećan;
danas se rađa sutrašnji svet.
MASKEMBAL
Sastavite razrušene
kamenčiće
iz mozajka života,
pomozite da ne budem
ponovo magla
u jednom gradu,
u jednom srcu;
da ne budem
zvezdani prah
na mokrom
pločniku života,
izgaženom hiljadama
nogu…
Zašto me tako gledate?
Ja još živim
i ako su moje oči
samo duplje
ispunjene tugom
iz točionice života,
a svetlosti
u nadnjima nema.
Otvara se bezdan.
Cere se karnevalske maske.
VRELA
Pozdravljam
tvoja bistra vrela što su
prošumela kraj mene.
Pozdravljam
i ako skrenu…
Šta mi to nudiš?
Šta li to odnosiš?
Liči mi na vino,
jer šta bi moglo ruke
tako da mi zbuni?
Čuj,
sedi pokraj mene
da napunim moje krčage
do vrha,
one od smeška, od poverenja.
Istina,
grozdova ovih dana nema
za tiho slavlje,
al je zaostalo malo
februarskog sunca
na lozi dana.
Danas ću da ćutim.
Ništa neću reči protiv sebe
što mnogo sanjam,
i zato pozdravljam
tvoja bistra vrela što su
prošumela kraj mene…
Pozdravljam
i ako skrenu…
BEZIMENA PESMA
.
Ispred mene, ništa,
jer poleglog niko ne vidi
niti čuje.
Uzalud tražim šum
bistre vode.
Izvor ljubavi.
A da li je uopšte tražim?
Želim li je naći?
Kako da znam kad
u ovom paklu
ne mogu da se snađem?
Pakao, vreo asfalt,
pakao, kafe mali u koji svraćam,
pakao u tonu glasa kojim se
drugom obraćamo,
laž posta sveopšta istina,
sve je na prodaju,
posebnost je kažnjena…
Krajnje vreme prolazi,
prolaze minuti, sati,
i večito negde žurimo…
Kao da do zadnjeg daha
nećemo stati.
A kad saznamo
da smo počeli mreti,
možemo li onda
kazaljke vratiti i od života
bar jedan deo uzeti?
Uzeti za neostvarene
ideale,
za nesaznata saznanja,
za malo tople ljubavi
među nama?
Ne,
nestajemo do svog nestanka,
i čak ni traga ne osta da i mi
nekad, deo pakla bismo!
