Vladimir Zloh
Vladimir Zloh je rođen u predgrađu Beograda. Poeziju, pripovetke i pesme, počinje da piše, još u ranoj mladosti. Osnovnu i srednju školu, završio je u Sremu. Vojni rok odslužio na Jadranu. Po odsluženju vojnog roka, odlazi u Nemačku, gde i danas živi. Radi kao novinar i prevodilac. U Hamburgu pohađao autorsku školu. Piše poeziju, pripovedke i pesme na srpskom, hrvatskom, slovačkom, češkom i namačkom jeziku. Član je književnih klubova u zemlji i inostranstvu. Svoje radove izdaje u Antologijama već pomenutih zemalja. Svoje pesme prevodi u već spomenute jezike. Priprema svoju prvu knjigu poezije.
NA JADRANSKOJ OBALI
.
Na pučini mora,
pjevam svoju ariju,
uzalud anđeo moj.
Avantura moje bajke,
bludnica što donosi bol.
Čamac plovi i prati ga čaplja,
dok me nosi na moru bura,
njiše se bor.
A ja kao čudak,
mislim na Tebe,
boginju ljubavi i sreće,
balade svoje, kao pčela roj.
Često čeznem, za prošlim letom,
što me prisjeća, na poljubac tvoj.
Uzburkane misli, more,
visoki vali, galebe moj.
.
PROLETEO ŽIVOT
.
Pitam se,
dali je to bilo sve,
šta mi život dao,
šta sam imao,
za čega sam stajao.
Još nisam imao,
ljubav pravu
a život preleteo,
kao u danu.
Bilo je to detinstvo,
mladost kao juče.
Odletelo vreme,
kao meteor sa neba,
taj život mi dade,
samo parče s hleba.
I dalje talasa se more,
život teče dalje,
polako kad svršava era,
vatra dogoreva.
.
| Tamo gde more, s valom šumi, |
| tamo gde ptice, pevaju u rimi, |
| slikati ću gole, neobične žene, |
| čitati svoje, ne spisane sjene. |
| Dugo ću žaliti, dugo u životu, |
| plakat ću, bez ljubavi maja, |
| čeznuti za mirisom daljine, |
| u kamenu, vajat tvoje telo, |
.
| Njih treba razumjeti i shvatati. |
| vatra i plamen, što ne gasi. |
| Bogati su oni, što decu imaju, |
| deca se kros život igraju, |
| Deca trebaju, budućnost lepu, |
| deca su sve, na ovome svetu.
.
| Dolazi jesen, opada lišće |
| a ja spominjem, na tebe sve više. |
| sa mora si, u jesen dolazila, |
| igrala se, sa ljubavlju mila. |
| Bila su to, lepa vremena, |
| jesenji radovi, na poljima. |
| Pored reke, smo se sastajali |
| a pod mostom, ljubav darivali. |
| Volela si, te jesenje bašte |
| a ja, toplog sunca žar, i tvoje mašte. |
| Oboje smo, jesen milovali, |
| oboje do danas, rane zalivali. |
| Lepa je jesen, kao ti u hramu, |
| Jeseni su divne, u milinu, žalimo, |
| kad odlaze ptice, u tuđinu. |
| I tako prolaze, godine i leta |
| a sa njima, memorije sveta. |
|
