Момчило Момо Тубић
Момчило Момо Тубић из Бијељине, рођен 1961. године у Маглају, Босна и Херцеговина.
Члан књижевног клуба ,,Јован Дучић,, из Бијељине. До сада објавио три самосталне збирке поезије.
ВАСКРС
.
Шарена јаја на столу стоје,
дјеца их малим рукама броје.
Очи им сјају, лица весела
ту су њихова вољена јела.
Прво се мора Богу помолит′,
и једно другом срећу зажелит′.
На овај данашњи дан свечани
Треба дасмо ведри и весели.
Када се сједне почиње граја.
Пуцају тада шарена јаја.
Свако са сваким опробат′ мора,
чијег јајета тврђа је кора.
Васкршња јаја баш свако воли,
у сласт се једу са мало соли.
А прво јаје које се боји,
годину дана у кући стоји.
.
ОТАЦ
.
Његове су руке грубе
прекривене жуљевима,
а кошуља ознојена
подерана на плећима.
Поред тога он је ведар
и милује дјецу своју,
из џепова подераних
извади бомбону коју.
Своју дјецу стално штити
главом и животом својим.
Кад сам близу тате свога,
баш се ничег тад не бојим.
Пуно тога што имамо
и са чиме се играмо,
нашем драгом ув′јек драгом
тати свом захваљујемо.
.
МЕЗИМИЦИ
.
Дјевојчице мала,
да ли можеш знати,
колико ти само
значиш своме тати?
Када му се смијеш
и за њега држиш,
и када од њега
нешта ново тражиш.
Он за тебе брине
И за тебе живи,
и по твојој вољи
играчке ти прави.
Ноћу на те пази,
њежно те покрива,
да му не озебе
мезимица мила.
Ако те ко дирне,
уз тебе ће стати,
и за своје чедо
и живот ће дати.
Зато мораш знати,
дјевојчице мала,
да очева љубав
није нека шала.
.
УЧИТЕЉУ МОЈ
.
Учитељу мој,
Ја сам ученик твој,
Који само зна
Колико је један и два.
Слушам те и гледам
Све покрете твоје
И тако богатим
Скромно знање своје.
.
ЈЕДНА СЕКА
.
У сокаку моме
Има једна сека
У рукама њеним
Увијек маца нека.
Само у њу гледа
И са њом се мази
А мене кад види
Одмах језик плази.
