Здравка Бабић
СВЕТОМ САВИ
У бљеску мојих мисли
звјездокласја рана
очију твојих љубоплавних,
док послије спокојне ноћи
литурђијском – јутарњом росом
умиваш напаћену долину сунца,
кадиш испосничку земљу Хумску,
крепиш достојанственом молитвом.
Српски принче!
Зашто су ти зјене уздасима окићене,
кад ти груди монашке сунце додирују,
док братимиш обале стрмих брегова
да вјенчаш јутра са свитањем
у земљи Tвојих вукова?
Жубори ли нада у повојима љубопоја
док ја, у походу на нова свитања,
оплакујем свијеће
у мојим стидним рукама?
Трипут ми… Амин
на исушеним уснама!
У ватри Tвог исцјелитељског лика
огледам своје родитељско лице.
Откуд нам подари вјечност, Свече,
кад не знамо чувати несанице?!
А Ти…. Свети Саво!
Из неговора Хиландара,
загрлио зоришта вјечности:
Сопоћане и Милешеву.
Низ голети неба, кроз освите,
прегрштима тишине,
из костију испуцалих,
љубопојем васкрслим
из напаћеног сазвјежђа
напајаш ме Небеским капима,
Бесмртне Твоје арије!
ЉУБЉЕНЕ У ИСКОНУ НЕ ПЛАЧУ
(Габријели Братић, супрузи Радослава Братића,
Херцеговачког прозаисте у Xристу овјенчаном)
Тишине откинула,
Соколица Херцеговачка,
Долином јоргована ко Јелена Анжујска.
Епиком… митом… мирисом тинте вођена!
Кренула вољеном у завичај!
Ко вучица, ко хајдучица!
”Зима у Херцeговини”
А ”На тргу соли”
Мјесец се уселио у суву дреновину.
Огњиште коровом затрпано,
медвјеђе шапе и гуштера траг.
У Јастуку од магле
мирис мајчине цицваре.
Фењер угашен,
свијећа се распукла,
На зиду ”Слика без оца”
На каменим плочама ликови предака.
Земља заћутала у узвишеним горама.
Сретох је.
У први сумрак
пред колибом од сламе
од бола блиједа
уздахом круни бол.
По угашеном пепелу
удовичке сузе,
љепотом завјештане,
умивене мирисом тамјана.
Растерују маглу по Брестицама.
У души јој врело исконске тишине
полаже вјечност небесима у њедра!
Љубљене у искону никад не плачу!
Тишине откинула,
Соколица Херцеговачка,
Долином јоргована ко Јелена Анжујска.
Епиком… митом, мирисом тинте вођена!
Кренула вољеном у завичај!
ЗДРАВКА БАБИЋ је рођена у Билећи (Босна и Херцеговина), гдје и сада живи, ради и љубопојне стиховезје нити. До сада је објавила збирке пјесама Разгледнице из Билеће и Мјесец је вајао жену (два издања). Здравкине пјесме су заступљене у више од тридест зборника и антологија, како у земљи тако и у иностранству. Стручна критика се врло похвално изражава о Здравкиној поезији. Здравкине пјесме су овјенчане бројним наградама и побједник је многих домаћих и међународних пјесничких конкурса. Издвајамо: Прва награда ”Владан Максић” Књижевни клуб ”Момчило Настасијевић” Горњи Милановац, ”Рудничка Врела” 2013, ДУЧИЋЕВА ЛИРА – Добој, Пјесничко прољеће Чукарица 2016, прва награда за најљепшу љубавну пјесму у Мркоњић Граду, дијели прву награду у Андрићграду – поетски клуб ”Знакови”, Сребрни печат ЋИРИЛИЦА ОГЛЕДАЛО СРПСКЕ ДУШЕ Велики Поповац…
Похвале: Књижевни клуб ”Запис” Горњи Милановац, Удружење ”Поета” Београд, ”Клуб умјетничких душа” Мркоњић Град…
Пише есеје и приказе.
Збирка пјесама ОН МЕ ВОЛИ ЋИРИЛИЦОМ је треће самостално пјесмотворје Здравке Бабић.
