Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Poezija

10. Juna 2018.
 

Proza i poezija Nade Matović

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Nada Matović

 

 

 

Mladosti krala mi daj

 

Svako od nas ima neki nedosanjani san koji želi dostići, ali to nije ali nije to lako, ali u mladosti moramo raditi na njima i razvijati u što većoj mjeri, stvorati dobru sliku o svom snu.

U mladosti moramo gledati da što više iskoristimo sebe, bez obzira na prepreke koje nam se naizlile na putu, jer u starosti puno toga više nećemo moći, kao kad smo mladi, a ni motivi i želje više nisu isti.

Sreća je nešto što ne dolazi samo od sebe, za sreću ne treba mnogo, mi smo zaboravili biti srećni, iskoristi sve što nam život da, život nam daje često više nego što mi mislimo, ali na nama je kako ćemo to iskoristiti.

Nije lako doći do ni jednog sna, put jeste trnovit, ali svjetla budućnost postoji za svakog od nas.

A mnogi od nas misle da će vječno biti mladi, pa se previše opustimo ne tragamo dovoljno ka želama, pa smo poslije frustrirani zbog neuspjeha.

A neuspjeh samo dolazi zbog našeg nedovoljnog rada na cilju.

Na primjer ja, pored pisanja pjesama u budućnosti se želim posvetiti pravu, a možda i književnosti, pravu zbog toga što sam u društvu doživljela veliku nepravdu, a sa druge strane što sam to odavno voljela i gajila posebne osjećaje prema tom obrazovnom profilu, a književnost jer sam je zavoljela, pa negdje od drugog razreda srednje škole, zbog jedne profesorke koja je tako divno predavala, pa je u meni probudila ljubav prema njoj.

Tako da ja smatram  da se sve može postići jakom želim i čvrstim umom i vjerovanjem u to.

Mladost prezire posljedice, i u tome je njezina snaga.

.

 

Nada Matović ima 22 godine, voli književost. Uprkos bolesti poezija je ono što je ispunjava. Pisanje joj oslobađa um i dušu od svega što je negativno. Kroz peziju leti u nebeske visove. Piše još od drugog razreda srednje škole, i do danas se njeno pisanje nadograđivalo i rađala sve veća ljubav prema pisanju. Talenat prema pisanju je spoznala uz pomoć divne profesorke Latinke Kljaić, koja je sve više usmjeravala i izrađivala samouvjernost u njoj. Uz pomoć divnih ljudi iz Fondacije ”Podrži Berane” koji su imali sluha za Nadine želje objavila je prvu zbirku poezije ”Oda mojoj radosti”, koja govori o njenim snovima i željama.

 

FARSA

 

Oj živote, zašto neki misle

da od tebe ništa nema samo farsa,

a ne znaju da uspjeh ne dolazi sa marsa,

ili sa neba

za uspjeh debelog truda treba.

Od svega osim ljubavi i Boga

treba nam distanca stroga.

Ništa ljepše nema kad  se za ljubav

borimo i protiv opake i surove farse od života

i borimo za snove svoje.

Većina nas misli da od života ništa nema,

samo otrcana farsa,

ali uspeh ne dolazi sa marsa.

Ali kada imaš san, nači ćeš i cilj

i način da životu pronađeš smisao i začin i put ka cilju.

Ali  do ostvarenja, put je dugačak,

ali trebaš biti veliki lav, a ne nevini i mali mačak,

što se  plaši svega, pa onda sam sebi od života pravi farsu,

i nada se da im nešto padne sa marsa.

E, ne neće moći jer uspjeh se ne postiže preko noći,

Ništa neće samo od sebe doći.

Sunce postoji svuda,

a na nama je hoćemo li naići tuda,

poslije borbe duge,

nestaju kiše, a dolaze duge.

Kao i smijeh poslije tuge.

Zlato je lako sniti,

ali treba zlato neći i dobiti.

A ljubav, zdravlje

i vjera u pravoslavlje,

to su bogastva najveća,

ali u životu se mora pronaći sreća,

jer bez toga život je najveća farsa,

jer sreća ne pada sa neba niti sa marsa,

a za sreću je potrebno malo.

Na život neću gledati kao na farsu.

I neću gledati u jednu mračnu i mrtvu tačku

u životu vidim svijetlu značku,

ne gledam ko mi se nailazi na putu.

Jer vidim svetlost žutu.

I neću da se osvrćem na prepreke

koje mi se nalize na putu,

jer  zbog obične farse,

ne silazim sa svoje trase.

.

ŠKOLSKO ZVONO

.

Da još jednom zazvoni kao prije.

Da na vratima uđe ona, profesorica Latinka Kljajić

koja je više od profesora, njeni časovi su kao bajka,

gleda na učenike kao drugarica ili majka

bješe to kratko, ali slatko,

najljepših godinu dana u mome životu

pokušavam na papiru prenijeti tu divotu.

Kako je vrijeme odmicalo

sve sam se više vezala za nju

za ženu tu posebnu.

Iako me mnogi gledaju čudno

jer ne hodam, i misle da je moje školovanje uzaludno,

ona takva nije

u njenom predavanju

posebnost se vidi  i osjeti.

Tako da vrijeme brzo proleti

samo da još jednom

dođe ono vrijeme

da sve bude kao prije.

Da zazvoni ono školsko zvono

da na času bude ona,

da šala dominira

da  književnost svima bude mila,

jer je ne predaje obična profesorica,

već moćna vila.

Hvala Vam što  ste u za mene uvjek bili,

sigurnim putem uvijek me nasmijali,

sada ovaj rastanak pada jako teško,

da li znate koliko?

Ah, da li znate koliko je to sada

na svoj način i teško i milo,

kod Vas na času je uvijek najljepše bilo.

.

U ZAČARANOM KRUGU

.

NEKO VIDI BUDUĆNOST DUGU

NEKO UŽIVA PONIŽAVATI DRUGE

KAO DA BOLUJU OD KUGE

NEKO SE SA TIME HRANI DA

DRUGOME KAŽE DA NE UMIJE DA PIŠE

I DA ĆE MU U ŽIVOTU UVIJEK LITI KIŠE

U ZAČARNOM KRUGU

NIKADA NEĆEŠ VIDJETI NI SUNCE NI DUGU

PROMIJENI SE PRUŽI MI RUKU

JER JA NE DAM DA ME TVOJA

IZBJEGAVANJA DOTUKU

ŽAŠTO ME TAKO ČUDNO GLEDAŠ

TAKO ČUDNO

ZAŠTO MISLIŠ DA SVE ŠTO RADIM

RADIM UZALUDNO

NE NISAM JA ZVEZDA NEKA

A NI ČUDO SAMO ŽELIM

DA ME NORMALNO GLEDAŠ

A NE DA MOJU PSIHU SPUŠTAŠ

NA NIVO MALOGA DJETETA

PRILIKU MI DAJ

MALO ME BOLJE UPOZNAJ

IZAĐI IZ ZAĆARANOG KRUGA

JER NA TOJ STRANI NIKADA NEĆE

SIJATI DUGA

PITAJ ZA MIŠLJENJE MENE

I SVE ĆE BITI BOLJE

ŽAŠTO TAKO PRUČAVAŠ MOJU PSIHU

DAJ MI SAMO JEDNU PRILIKU.

.

Море за прогнане

.

Сама чекам не премену света,

а у мору туге за прогнане нема лета,

а ја летим без обзира што сам као птица сломљених крила.

у мени се увек јавља једна чаробна вила

која ме прати

и увек ме у живот врати.

Говори ми тако нежно да не гледам

У мрачно небо нити у облаке

што прекривају сунчеве зраке!

Што овом земљом ходе.

Да за прогнанике има слободе,

да уз љубав срећа цвате свима.

Мисао ме та води.

Да ће љубав ка свима ходи.

Богу се захвалити морам, што ми шаље те сигнале,

што овом свету за прогнане фале

Желим да на овом свету буде мање туге,

да овај свет буде

сигурно место за све људе.

Да љубав светом влада

јер у мору за прогнане не види се нада!



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

PREDSTAVLJENA KNJIGA “NOMAD NA ŠTIKLAMA” SANJE RADULOVIĆ

Knjiga “Nomad na štiklama” autorice Sanje Radulović iz Doboja promovisana je u Narodnoj biblioteci “Branko Radičević” u Derventi – pišu Posavskenovosti.com Radulovićeva je rekla da je djelo p...
by Redakcija
0

 
 

8. konkurs časopisa ”Avlija” za najbolju kratku priču i pjesmu za 2018. godinu

Redakcija časopisa za kulturu, književnost i društvene teme AVLIJA iz Rožaja raspisala je 8. međunarodni konkurs/natječaj za najbolju neobjavljenu kratku priču i pjesmu u regionu za 2018. godinu. Konkurs je otvoren od 1...
by Redakcija
 

 
 

Jovanka Božić: Antifašistički spomenici u Valjevu (FOTO)

Fotografije snimila profesor sociologije Jovanka Božić (1953) Valjevo. Bavi se poezijom, prozom, slikarstvom. Dobitnica nagrada za književno stvaralaštvo. Zastupljena u antologijama, zbornicima. Objavljuje u listovima i ča...
by Redakcija
0

 

 

Zlatno pero: Međunarodni konkurs za ljubavnu prozu i poeziju

Naš i vaš književni klub “Zlatno pero” Knjaževac raspisuje još jedan, VI Međunarodni književni konkurs, a tema je slobodna. Konkurs je otvoren do 31. decembra 2018. godine do kada su i uplate za knjige. Štam...
by Redakcija
 

 
 

Mersiha Džafić: Isprati me

Mersiha Džafić   Isprati me   Isprati me Po nestanku ezana, nebu usta vezana. Kome li bašluci smorni Sklope krila Duž oteđalenog leakrila?   Isprati me Užitkom r’ječi zasebne Brokate stižu spaljene....
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona