Said Šteta
TRAG U SNIJEGU
Stope u snijegu, koraka što žure
kao srne uplašene
jer se drugih zvijeri boje.
Zavejat će noći bure
il’ ostati zaleđene
u čekanju stope tvoje.
Ti daleka, bezobzirna
na čije se kapke nježne
san k’o veo noću spusti.
Pa si u snu, čedna, mirna
i ne čuješ hladi snježne
niti zov sa mojih usti.
Drijemež hvata, korak teški
oluja mi sanak sprema
da počinka pređem prag.
K’o stolica na vrteški
prazna, niti smisla nema
moj u snijegu biće trag.
