Сања Радовановић
ОЛУЈА У ПАРИЗУ
.
Испао сам велика будала оног лета
када сам те повео са собом на пут око света,
а ти си само заслужила
да целог живота будеш у кавез држана.
Застали смо у Париз,
он ти се нарочито допао
јер си тамо могла
да ме љубиш слободно.
На његовим кривудавим, поплочаним улицама
сви се увек смеју и љубе;
видели смо тако веселе људе
да сам мислио да у Граду светлости
никада и нема туге…
Уживали смо уз шампањац и кросане,
шетали Јелисејским пољима,
крстарења Сеном да и не помињем;
сликари су радили свој посао,
све је било прелепо
и ја сам те запросио!
Не знам зашто сам морао још
да те одведем и у ресторан Жил Верн
на 125 метара од тла,
ваљда сам хтео да ти покажем
Град љубави из свих углова…
Када се конобар саплео
мене је гурнуо, а ти си пала
па, забога, зар на
француског конобара!
Чекао сам и надао ти се до јесени,
али ти ме ниси удостојила ни једне једине речи,
само си ме упорно гледала
иако си добро знала
да нисам разумео никада
ни један од твојих размажених погледа.
Удала си се у белој венчаници
на Монтмартру,
где си прво са мном шетала
и у цркви Сакр-Кер,
где си се за мене молила…
Лажљивице, не поричи сада!
Увек си нешто порицала!
Видео сам те,
стајао сам испред и гледао све!
Сломила си ми срце на хиљаду комада
и ја сам плакао као балавац тада!
Ево ме, признајем свима,
киша ми је низ лице тог дана лила,
али као и увек била је гужва
пред црквом Сакр-Кер
и ти то ниси видела!
пуцали су громови у громобран
Ајфелове куле,
прелепе и велике…
Била си тако лепа, драга,
у белој венчаници,
сва насмејана у престоници светлости
и сви су те желели за себе,
а када сам те ја запросио на тргу Трокадеро,
ти си, љубави моја, одабрала само мене!
Сасвим случајно
неки радознали фоторепортер
се ту затекао и снимио те
иначе нико не би знао да си пристала,
увек си то порицала!
Ја бих те чекао и годинама,
али ти си се већ те јесени удала
за једног обичног и неспретног
француског конобара…
Много је степеница до сквера Пигала,
а ти си се њима трчећи спуштала, драга,
не требаш ми сада таква,
сачувај кораке за свог трапавка.
Сања Радовановић
Сања Радовановић, рођена 2. августа 1983. године у Књажевцу (Србија), песникиња, глумица, водитељка и шампионка Србије у бенч-пресс-у. Ауторка је књига ,,Кад су цветали кестени” 2012. и ,,Више од љубави” 2013. Председник је и оснивач књижевног клуба ”Златно перо” из Књажевца. Пише лирску, хаику и дечију поезију на српском, енглеском и шпанском језику, а њене песме су превођене на руски, немачки и италијански језик.
