Sunčica Vuković
AKO UMREM MLADA
Ako umrem mlada, ne sklanjajte moje slike
iz očiju mojih sinova.
Neka i dalje krase naš dom, dom u kome smo se voleli…
Neka me gledaju, neka me se večno sećaju.
Pričajte im o meni,
da ne zaborave moju nesebičnu ljubav,
da se sećaju mog osmeha i nežnosti.
Pokažite im moj Dnevnik.
Neka vide koliko su mi njihove sitnice značile.
Koliko divnih reči su mi tako mali uputili
i tako me učinili najsrećnijom,
a da to možda nisu ni znali.
Recite im da vam ispričaju kako sam ih golicala,
mazila, tešila, životu učila…
Neka vam ispričaju, koliko smo se samo smejali naglas!
Pričajte im o našim šetnjama,
najlepšim rečima koje sam im govorila
i nezaboravnom maženju pred san.
Pričajte im o meni, kako bih i dalje živela
na najlepšem mestu na svetu,
u srcu mojih sinova.
