Danijela Stanković
ŽIG
.
Danas
pred Tebe
izlazim smelo
pokazujem zube
zadižem suknju
na koži mi žig odbeglog roba
jaka, gola, gorka sloboda
tankom žicom
vezana mi za grlo
.
Možda se i dobro prodam
uz krdo nemirnih konja
uz vreće čaja
uz lažna obećanja
.
Karavani prolaze
kroz pustinje
od kamenih srca
kroz planine
od teških očekivanja
kroz pljuskove
sazdane od prezira i inata
.
Gledam tvoje dlanove
besramno pitam:
Koliko nas si već prodao?!
Tvrdog, zabrinutog pogleda
pitaš:
Koliko puta si već pobegla?!
… pokazujem zube
zadižem suknju
na koži mi žig odbeglog roba
jaka, gola, gorka sloboda…
.
PESMA VEČNOSTI
.
Čak i kada ne budemo Mi
biće nas
.
Svetlo u tebi
u meni svanjava
drhtaj u tebi
već je lavina u meni
.
Daj mi da ti se radujem
sa svakim jutrom
da na zalasku mom
duša mi i dalje bude puna Tebe
.
Ne teraj me od sebe
pogledom od hiljadu večnosti
ionako te nemam
.
Zagrli me pogledom
od hiljadu kapi rose
okrepi me svojim osmehom
sakupi sve suze mojih nadanja
.
Neka posvedoče dlanovi
Tvoji
sve ukradene noći
sve sakrivene strasti
neka svedoče usne Tvoje
o jednom danu
o jednom dahu
nestvarnom poput samog života
tajnovitom i sakrivenom
od nas samih
.
O jednom putu
jer tamo gde prestajem ja
počinješ Ti
i tamo gde prestaješ Ti
počinjem ja
i tanka nit što nas drži
je sam ovaj tren
ovaj dah
ovaj drhtaj
i ovim stiskom naša dva dlana
počinje istina da
čak i kada ne budemo Mi
ponovo bice nas…
.
RANI MRAZ
Mart 29
.
Ljubavi
kakav je ovaj dan
kada krije trag
osmehneš se
i opčinjeno pohrlim
kroz otvoren prozor
i pravo stanem
u mraz…
i Sunca ponekad obmanjuju
naročito kada tvrde da je proleće
.
Da li znaš da osećam da starim
al starim nekako na kvarno
nema ni jednog znaka da prolazi vreme
Živim li?
Udahni u mene
da ozelenim
da izgnam potmulu zensku ćud
.
Na sebi imam plavi ogrtač
ćutke ti poturam
golo parče svoje kože
uzmi ga
grizi do krvi!
.
Klonim se tvojih ozbiljnih pogleda
podsećaju me na sneg
lakše mi je da ti otopim ljutnju
toplim dlanovima
.
Pritaji se
niko te neće traziti
tamo gde stari vukovi plešu
