Dušan Dojčinović
EMINA, RUŽA OD SVIH NAJLJEPŠA
Emina je bila ruža od svih najlepša,
I ono malo suza što mi poteklo,
bilo je puno da bi sa mnom ostala…
Raduj se, raduj ružo od svih najlepših,
Na zidu rajskih ptica malo sanjivih
a mene ostavi,da svoju sreću tkam
da krenem korak napred i ne propadam, od tuge…
Emina je bila, ruža, najlepša,
a ja sam od svih krio, bar do sada,
da si se sa mnom jednom prošetala,
došla si samo zbog mene u snovima,
da bi u meni tugu probudila…
EMINA JE BILA RUŽA NAJLEPŠA!
.
ŽIVEĆEMO OD LJUBAVI
Tu gde su laste, savile gnezda
gore pod krovom sakrila zvezda,
I moju dragu Bog negde sakrio
prolećni vetar, dušu mi napio…
Prolećni vetar, dušu mi napio
Nema mi drage, već noćima
nema mi sna, duši, ni očima
nema mi sna, duši, ni očima
Malena moja, ljubav je slepa
u snove mi dođeš onako lepa
srce mi zaigra ko ptici krila
ne bi mi kuća, ta, tužna bila
majka bi s utehom ostarila
duša od sreće tugu zaboravila…
Malena moja još nek poraste
nek dođe s prolećem kad dođu laste,
novaca nemam da nešto radim,
dođi nećemo umreti gladni,
živećemo od ljubavi,
živećemo od ljubavi,
živećemo od ljubavi!
PRVE ŠLJIVE
Ćuo sam da si otišla
konačno stepenicama,
kroz avliju dvorište,
i šta vrede one slatke reči,
kad nisi tu da me lečiš
poljupcima, i šaputanjem.
O, ispiću ti oči kao rane šljive,
teške reči, teške reči,
al nema te tu da me lečiš
poljupcima,i šaputanjem.
O, ispiću ti oči modre
ko more zbog tebe me bole,
predkomore, dobrog srca i dobre duše,
kad snovi nam se polako ruše, oh.
