Zehnija Bulić
Zehnija Bulić rođen je 1970. godine u Paljevu kod Tutina. Diplomirao je srpskohrvatski jezik i jugoslavenske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini. Objavio je zbirke poezije: Dah vremena, 1994, Splavari ponornice 2000, Topola ni do pola 2005; romane Intimna groteska 2002, i Udica 2008. Član je redakcije književnog časopisa Sent. Živi i radi u Novom Pazaru. Učesnik je mnogih književnih priredbi i simpozija. Zastupljen u više antologija, kao i u školskom programu za predmet Bosanski jezik.
C2H5OH
Vino se uliva kroz ušće
mojeg i njegovog usnog lučenja
moždane ćelije plima plavi
uvirem, izvirem – godine tri
.preronim za pola pijanstva.
Tamnujem noć na šankerici
Lovim linije i boje privida.
Žagor ponire u muziku,
Delta sam jedne pjesme,
Svirala sam između svjetova.
Palim prekidač, žensko lice cakli
piljim u sofre za odojčad.
Žmurim, hoću da izbrišem
poređenje sisa sa memama.
Podižem branu, nagon preliva
Lubimo cigare, šibica u očima
Otpuhujem prve kolutiće dima
Kolone ooo na njenim ustima.
VAGA
Stavih na klackalicu vojnika
Onog najobičnijeg,
U rovu, bez duše.
Na drugu stranu stavih
Pozive, pravde i komande.
Deblo se lomi na pola
I ne znadoh šta bi teže
Fišek ili obarač.
NA BRVNU
Dva suncokreta kruže
Oko dvije ruže.
Ona, sva u rosi,
Neomirisana,
Tuži:
Zašto si se
Na putu k meni
Na tom brvnu sreli!
