Марко Миловановић
Марко Марун Миловановић је рођен 7. септембра 1988. године у Сребреници, Босна и Херцеговина гдје је завршио основну школу и гимназију.
Дипломирао на Економском факултету на Универзитету Источно Сарајево. Природа, музика и поезија су му хранљиве спознаје. Објављивао је у часопису BlackSheep и Креативном Магазину.
Добитник треће награде на 3. међународном фестивалу поезије и кратке приче “Михајло Ковач“ у категорији до 30 година (Нови Сад, 2014.), као и треће награде на 8. међународном фестивалу поезије и кратке приче “Душко Трифуновић“ у категорији до 30 година (Нови Сад, 2014.).
Живи у Сребреници.
ЈАСНО ЈЕ
Јасан је пут с` правилом скретања,
полет у ноћи с` правилом слијетања.
Миран је ток невјере са сметњама,
мирис аплауза неспретног узлијетања.
Радостан је узвик руци рађања,
са длановима на цртама, грађама.
Немирни вјетар западног пружања
амбијентује непожељна струјања.
Стишана тоном унутрашња буђења,
подталсна дужина под фреквенцијом слуђења.
Болни су трагови дијагнозе жигисања,
умјерена цијена сопственог битисања.
Зашто да патим кад` желим да схватим?
Поглед ка теби умањује страх.
Зашто да сањам кад` желим да спавам?
Поглед ка небу јасан је знак.
Зашто да роним кад` желим да пловим?
Поглед кроз воду обећава спас.
НЕЗНАТНОСТ
Моја осјећања
су радост кружног тока.
Доживљено је узвољно,
а проживљено довољно,
за изазове незнатно.
Са исходишта стања
бука вреба с’ бока,
а спокој плочи
правац мирног ока.
Моја сазнања
су раскршћа незнања.
Хладимо се пљусковима,
ведримо развратима,
а очекивање је смилосно.
Филтрирање ума
је само предах од испирања.
Капацитет без реакције
је под акцијом окивања.
СУСРЕТ
Заустави ме
покретни оток
обраслог мозга,
са дуборезним притиском
позајмљене главе.
Чело му проговара
у капљицама зноја,
а језик му зарастао
у задебљалу тишину
након успјешног курса
селективног ћутања.
Мишићи му вјешала
за хранљиве реакције
од нервних импулса,
уз десерте од порива
често обновљиве команде
дресираних акција
забрањеног прохода.
Скелет му чивилук
за обликовану масу
пресађеног ткива,
да и подвојена личност
прираштају пријети.
Очи му озвучише
привезане уши,
да сваки трептај
затрепери слухом
позајмљене главе.
