Милан Громовић
ПЛУТАЈУЋИ ПЛУТАНИ
Плутајућем Објекту
Плутајући плутани
Местимично облачни
Поплавом
Летимично свучених
Цитата
Невремују
Слово
Векујући Век
Одсутним капљицама
Муцкају
Коцкају
Куцкају
Лупкају
Лупом излупљену
Чудом начуђену
Сном исањану
Лепотицу
Величанствену
Затопљену
Реч
ШЕЋЕРИ БУДУЋЕГ
Тежина дубини
На пресољен крај почетка
Слути укусе
Будућег
Шећерног кекса.
Једном кекс
Себичлук дечака
И до краја кајање
Преживотарење
И Кингстон флеш.
РАТГОВОРни ТОНОВИ
Говоре Прашини
Говаркају често
Уговоре циљ
Тишини
Угоркају пепео
Горкога говора
Наговорно
Г-мол Дами?
Говорки Говорканој
Данас
У улици
Говора Доле
12/44
99000 Прашине
Милан ГРОМовић рођен је у Чачку 17. 12. 1988. године. После завршене Машинско-саобраћајне школе, уписује студије српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду. Прву збирку поезије Бистре очи (2008), објавио је у коауторству са Небојшом Младеновићем. За промоцију песникове прве књиге заслужан је чачански књижевни клуб „Драгослав Грбић“, чији је Милан активни члан. 2012. године завршио је мастер студије српске књижевности и језика. Дипломирао је на теми Византија у делу Ивана В. Лалића. Ради као професор српског језика и књижевности у Чачку.
Пише поезију, прозу, есеје и приказе. Кратке приче и песме објављује на књижевним сајтовима и блоговима.[1] Поезија Милана ГРОМовића заступљена је у сомборском књижевном часопису Авангард; у зборнику Поетско ћоше; у зборнику Завештања 2012, који објављује друштво српских писаца у Швајцарској; у часопису Људи говоре у Торонту и у многим другим.
Есеје Критичке интерпретације поезије Ивана В. Лалића и Традиционално и модерно у стваралаштву Радоја Домановића објавио је у врбашком часопису Траг. Есеј Матерња мелодија Момчила Настасијевића објавио је у годишњаку Слово Ћирилово, који објављује Градска народна библиотека „Браћа Настасијевић“ у Горњем Милановцу. Добитник је прве награде за поезију на шестом међународном фестивалу поезије и кратке приче „Душко Трифуновић“ у Новом Саду (2012). За есеј Поезија и поетика Војислава Деспотова освојио је трећу награду, на конкурсу књижевног часописа Улазница и Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину (2012). На фестивалу поезије и кратке приче „Станислав Препрек“ у Новом Саду додељена му је прва награда за поезију (2012). Есеј Футуризам у делу Рада Драинца објавио је у часопису Ток, који од 1966. године објављује књижевно друштво „Раде Драинац“ из Прокупља. Есеј Портрет Војислава Илића у књижевноисторијским промишљањима Милорада Павића укључен је у зборник Црте и резе у Свилајнцу (2013). Кратком причом Потрошачке јасле узео је учешће на фестивалу „Реч у простору“ у Београду.
