Ranko Mićanović
.
OTAC
Već se polako kruni
Minulih dana cvijet
Petak je suton juni
Ko li će sljedeći mrijet?
Besjedi otac dok šeta
Kroz mladih trava med
Pjeva u duši sjeta
Kad li je na njega red.
Oblaci jaganjci jave
Preko čaira ornica
Kroz dalji nebeske plave
A on ko trava upornica.
U vrtu nade i volje
U sunčevoj sobi u cvijeću
Sanjari dane bolje
U nekom budućem proljeću.
Za brdom na kraju priče
Suše se prvi otkosi
Daleko veče nariče
To otac na nebu kosi.
.
OPROŠTAJ
Pada noć i dan cijeli
U san odlazi draga osoba
Dalekim brdima snijeg bijeli
Bijel ko’ bolnička soba.
Bože sačuvaj sjećanje bar
Na njenu beskrajnu dobrotu
Od nje su čovjek i svaka stvar
Imali milost u životu.
Milost i mio pogled sneni
I kuću božijeg dara
A sad su sklopljeni prozori njeni
U knjigu vječnog kalendara.
.
ZDRAVICA PESMI
Plači i pevaj dušo moja lirska
Sa tugom radošću i setom lakom
Treperi srce frulo pastirska
Nasmeši se bela ptico za oblakom.
Pevaj i plači dušo liriko
Lekovita travo ljubavi i slavlja
Pesmo anđela Pikasova sliko
Reko sećanja poezijo zdravlja.
Pevaj pevaj povijaj mladu travu
Povaljaj žita i postelju od pruća
Blaži pesmom tugu nadaj zaboravu
Budi vesnik leta i pesnik svanuća.
Pevaj grlo belo stihova nado
Poju proleća snago reči
Horu kosova slavuja parado
Dušu moju pesmom leči leči.
Pevaj grlo jasno željo devojačka
Uzvišeni dane lepoto lepih reči
Čežnjo dugih noći molitvo momačka
Dušu liriku pesmom leči leči.
.
