Vladimir Milojković je rođen u Subotici ’78 godine gde živi i stvara. Piše i slika. Apsolvent na Pedagoškom fakultetu u Somboru na katedri za umetničke predmete. Učesnik nekoliko zajedničkih izložbi slika i fotografija, kao i mnogobrojnih likovnih konkursa. Pored slikarstva, piše kratke priče i pesme. Nastupa na književnim večerima, nastupa i učestvuje u performansima, objavljuje u časopisima i zbornicima. Višestruko nagrađivan…
.
.
ĆUTI I KOPAJ
Ostalo je memorisano ‘ćuti i kopaj’
Ali na plus trideset i nešto
Dok crkavam
Hladna tečnost već ispijena
Topim se
I razmišljam kako što pre
Zauvek napustiti kontejner
VEZIVANJE
Dok emocije leže mrtve na tanjiru
zlatan rub poslužavnika sija,
odajući utisak krupnog zalogaja.
Jedući polako utrobu što vapi,
potražujući mir i spokoj individue;
ali gluva je reč koja poruku prenosi.
Tako nestaje sva lepota unikata
rođenih na pragu sličnog osećanja,
do potpune redukcije u crevnim sokovima.
Ti više nije Ti, ni Ja više nije Ja;
nastala je jedna jabuka trula
u oznaci nedefinisanog značenja Mi.
Da li i ti želiš postati saučesnik
uništenja atoma međuželjnog prostora
u kojem i tvoja osobenost zauvek nestaje?
JEDNOM PSU LUTALICI
(ili leš na pločniku)
Dok telo truli na pločniku smrskano
očiju krvavih od straha i bola
u samoći dok nestaje nevinost bića
kojem nikada ljubav nije bila sloboda
Ostavljeno samo da leži i atrofira
u sopstvenoj krvi i razbacanoj utrobi
dok pogledi sažaljenja nezainteresovano prolaze
ostavljajući saučesništvo u tragu udara
Za tebe zaista nikoga nema
jer ti si samo izgladnela životinja
koja tumara prazninom prostora
tražeći utehu u tuđim očima
Sada ležiš tamo u podnožju zgrade
na putu limenih skalamerija
dok truliš smrskan na pločniku
u sopstvenoj krvi i razbacanoj utrobi
Istaknuta slika: http://www.besplatne-slike.net/studijske-fotografije/slides/pelepe-latice-crvenog-cveta-crna-pozadina.html
