NEZGODAN KORAK
Kad god pogrešim koračajući za stopama tvojim,
bol osetim,
neodoljiv si, pa te pratim,
sama sebi šamar bih da opalim.
Grešim koračajući za tragom tvojim,
nezgodan korak tad učinim,
boli, znam da boli, idem i ja se ne bojim,
unapred znam da grešim.
Sve se odjednom okrenulo,
i ovo, traganje za tobom,
sada sam jača, to se promenilo,
znam da vladam bolom.
U tvoje stope ne gledam,
one ne vode u dobro,
ne, neću da se predam,
patnja, nije ono što mi potrebno.
Nek’ vetar obriše svaki korak tvoj,
nek’ kiša opere taj trag,
sada kada idem svojim putem,
osećam spokoj,
nećeš mi više preći prag.
Vrati se odakle si došao,
okreni mi leđa,
put pod noge natrag.
SUMNJA
Buđenje uzdaha proganja,
nit sreće sva tanja.
Crv sumnje postoji,
ništa se više u bojama duge ne boji.
Instinkt nikada ne vara,
besmisleno sve što greške krije,
daleko, čak iznad svemira,
sve se skriveno otkrije.
I dok još možeš sve to razreši,
laži k’o trnje bodu,
sumnja k’o živa raste,
k’o munja odsjaj ima,
ljubavlju nemir smiri
u ovim teškim vremenima.
PRAŠTAJ
Praštaj i biće ti lakše.
Nastavljaj s’ osmehom na licu.
Ne poteži za vinom iz flaše.
Opijanjem ne brišeš krivicu.
Zaboravićeš na sve što te muči
dok traje alkohol u venama,
kasnije, bićeš u bolovima.
Oprosti,
za bolje danas, sutra,
nije teško,
imaćeš mirne noći i jutra.
Sve se može prevazići kada teret sa srca skineš,
misli oslobodi da mirno plove,
praštaj, tako otvaraš puteve nove.
Pusti da ti reči same iz duše izađu,
tražeći pravu reč,
teško je, jer same okolnosti prođu.
Praštaj, neka ti to bude cilj,
jer mnogi će te povređivati na tvom životnom putu,
ne pružaj im zadovoljstvo da te vide potištenu, ljutu.
