Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

20. Februara 2014.
 

Vesna Laudanović: Ko sad da ig vidim

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Vesna Laudanović, rođena u Beogradu 1957. Živi u Kragujevcu gde je 1987. diplomirala na ekonomskom fakultetu. Piše poeziju, priče, pripovetrke i dramske tekstove. Sarađuje sa književnim časopisima. Nagrađivana.
Njene priče uvrštene su u više zbornika: „Najkraće priče 2009“, „Najkraće priče 2011.“, zbornik „O malim i velikim stvarima“ (2012.), zbornik „Najkraće priče 2012“, kao i u zbornik „Hilandar“ (2013.) – svi IK „Alma“ iz Beograda. Zatim u zbornik Vršačko pero 2013“ KK iz Vršca, u zbornik književnog časopisa „Scena Crnjanski“ („58 majski susreti“ 2013.) istoimenog KK pri „Đuro Salaj“ AD, Beograd, u almanah za 2013. „Večiti ram“ umetničkog udruženja „Milutin Alempijević“ iz Frankfurta na Majni.
Njene pesme uvrštene su u sledeće zbornike poezije: „Novi mostovi“, 2012, časopisa “Avlija“ iz Rožaja (1. nagrada na međunarodnom konkursu), „Sinđelićeve čegarske vatre“ 2013. udruženja pisaca „Glas korena“ iz Niša, „Jutro nad Ozrenom“ (2013) Knjževnog kluba „Sokolovo pero“ iz Soko Banje, „Šumadijske metafore“ 2013, Mladenovac, „Među 10 najboljih“ na književnom konkursu opštine Ljig- The Best of Trava, „Garavi sokak 2013“ KK „Miroslav Mika Antić“ iz Inđije, „Izvornik“ 2013, književnog kluba „21“ iz Smederevske Palanke, povelja književnog kluba „Rujno“ iz Užica, za najlepšu ljubavnu pesmu u 2013, zbornik „Magija“ i „Vrata Ponišavlja“ 2013, KUD-a „Mladost“ iz Niša i td.

 

K’O SAD DA IG VIDIM…

.

Kad su Olgu rodili,
dal’ bi deves’to dvades druge,
Milivoje je prokle sa samrtne postelje:
Bacite to dijete u Đetinju,
šta će kome tuđa sirotinja brez oca!
Još žensko.
A ti se Cmiljo vrati u rod svoj,
neću još dugo, ženo.
Traži sebi drugu sreću.

I u ljeto umrije Milivoje mlad,
nije Olga ni četres dana napunila.

Al majka Vinka mu se sažali
na prokletinju.
Sažali se i ne zažali.
Sebi privi siroticu Olgu,
od sina pošljetak,
a snaju Cmilju vrati u rod njen.

Tako je to negda moralo biti.

I Cmilja ostavi Olgu babi Vinki
da joj ona bude majka.
I preudade se,
još joj se čo’ek oladio nije.
Osta Olga kod babe Vinke
da joj bude uteha za sinom.

I bi uteha.
Olga bi vesela i blagorodna,
beše vredna.
Mnogi ju je momak pogledo.

Al poleće mlada da se uda,
zelena,
te se udade i rodi sina
od nekoga besnog Tomića
što ga rat proguta negde na nekoj granici.
Mnogi vojak pogibe
u tom ratu na nekoj karauli
i mnoge mladice ostaše udovice
pa i jadna naša Olga š njima.

Osta Olga sa malim Tomićem
i s babom Vinkom mesto majke.
Šta će?
Al udade se opet, najposle.
Ku’ će?
I ode za nekim Sinišom u svet
što se pravio da je gospodin
i obećav’o da će malom Tomiću biti k’o otac,
a slag’o.
I Olga morade da malog Tomića ostavi
da Vinka i njemu bude majka
k’o što je i njozi bila.
I ode za svojijem čo’ekom te i njemu izrodi dva sina,
neđe tamo oko Kruševca,
braću Tomićevu, Branka i Milana.

Osta grotinja, mali Tomić,
kod prababe Vinke
da i njemu bude majka
k’o što je bila majka i majci njegovoj.

I Vinka bi majka svijema
do trećega koljena:
Svome sinu Milivoju,
njegovoj šćeri Olgi,
i njezinom sinu Tomiću.
I sve podgaji dobro i podiže,
k’o svaka majka.

Dade joj Bog dug život
radi čeljadi.
Al umre u sto trećoj,
‘nako sitna ko kokica.

Izdžigljo je mali Tomić k’o iz vode.
Bio visok i mršav, al stidljiv i drhtav,
k’o ’tić kad ispan’e iz gnezda.
Ne bi srećan Tomić sam od sebe.

Niti je se ženio, niti je počinjo.
Voljela ga neka Vlajka s brda,
al je nije uzo.

Kad mu umrije majka Vinka,
osta sam na svetu
u staroj kući na brdu kod Užica,
sirotan.
I propi se, vran gavran,
i obolje na plućima.
Terali ga da se leči,
nije ‘teo.

U jesen obolje,
u proljeće umrije.

Ugasi se k’o svijeća, sam.

Nemade mu ko ni groba oplakati,
ne ostade niko za njim u žalosti.
Samo ja.

Ja mu dođem tetka,
kukavcu sinjem iza gore.
Evo, iznijela sam ovi koji kolačić,
valja se d’ uzme s groba.
Na današnji je dan ošo majci svojoj pod krila,
Vinki…

….K’o sad da ig vidim,
sede na ‘rastovoj klupi pod kućom.
Mali Tomić,
‘nako mu crne one oči njegove krupne
i one mu noge mršave i čvorne.
A Vinka,
‘nako sitna k’o kokica,
miluje ga rukom po glavi
i pravi mu razdeljak.

K’o ljeto je…
K’o greje sunce i stigla ranka,
plava,
prerodila…
Dovatila do verande…



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Una Mugoša: Kako je biti sam

Una Mugoša KAKO JE BITI SAM   Koračaš ulicom, samo sa svojom sjenkom, i u stopu te prati, i samo što je ne zgrabiš za gušu, i počneš da je daviš, i moliš je da te vrati.   Moliš je da se vrati, sa tobom, ba...
by Redakcija
0

 
 

Savez slijepih Crne Gore: AUDIO BASNE

AUDIO BASNE Savez slijepih Crne Gore je u aprilu 2020, na Dan knjige, pokrenuo aktivnost pod nazivom: Audio poezija. Riječ je o prilagođavanju poezije u audio formatu, koja je prvenstveno namijenjena osobama oštećenog vida,...
by Redakcija
0

 
 

Anja Žujović: Cirkus

Ana Žujović     Cirkus     Dobro došli u cirkus! Karta je vaša. Koliko košta, Nebitno je sada!   Za tren, Za dva, Pojam o vremenu, Postaće san. I takav biće Vaš svaki dan! Dok kokice lete, A ža...
by Redakcija
0

 

 

Poezija Đukice Đurovića

Đukica Đurović   OGLEDALO   Videla laž sebe u ogledalu. I kad je videla sebe u ogledalu videla je Istinu. Razbila je ogledalo i pobegla. Ostalo je pitanje vere.   IMA SE(-)OBA   Ima tih ljudi Što kad iz...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Poezija Martine Rimbaldo

Martina Rimbaldo   Živi i radi u Hrvatskoj, piše poeziju na Hrvatskom i Engleskom jeziku. Njeni poetski radovi objavljeni su u nekim inozemnim časopisima poput Nightingale & Sparrow, Oddball Magazine, The sage cigar...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange