Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Poezija

26. Aprila 2021.

Zorica Tijanić: Julija, ti moraš doći u Sarajevo!

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

Zorica Tijanić

 

Julija, ti moraš doći u Sarajevo!

 

Znaš Julija, ja svako jutro kad otvorim prozore,

ne gledam u avliju nasred kojepeščanik samuje,

već ih zatvorim pa čujem žamor na pijaci

na koju se spremaju trgovcišarenih oblutaka;

Pa se radujem što me bude mirisi svežeg hleba i peciva,

a pogledom milujem crvene crepove na zelenim krovovima;

I onda doručkujem svu tu lepotu,

jer ovde se i muškatle pozdravljaju osmesima.

Moraš doći jednog dana u Sarajevo,

ali izaberi ono vreme u kojem sam jatamo bila…

Da prošetamo Baščaršijom,

da ti kupim marame… svilene.

One iste što ih je moja baka

ređala na levoj strani zelenog kredenca,

a kasnije i moja majka…

Sada ih i ja pokušavam poravnati,

samo što nemam ni levuni desnu stranu

već ih slažem onako,jednu povrh druge

pa se svilene jedna drugoj izmaknu

k`o što se on meni izmicao dok me s drugom menjao….

Znaš Julija…

Taj pogled sa mojih starih drvenih pendžera

ne bih menjala za bilo kakve druge;

Ni za one koji ne puštaju kišu i sneg,

jer od života sad imam samo ono što

od moje zbilje kradu …

Pa se tim istim rečima nahranim…

Stavim ih podno srcada mi ublaže tugu,

kada te ne mogu pronaći na gardoškim stepenicama

gde mi se duša odmara…

Nedeljom…

Znaš Julija, ti moraš doći u Sarajevo,

jer ja ne znam ni jednog drugog grada

koji ume tako da grli, da zanese…

Da te uhvati za ruke i zavrti i vrti u krug,

a ruke se ne daju svakome.

Veruj mi da to znam, jer sam ih pružala mnogima…

Eh… Ljudi… neljudi… Sa svojim malim životima…

Najgori su oni što misle da su veliki,

pa gaze one male što su veći od njih…

Zato moraš doći u Sarajevo…

Tamo me baš briga za takve…

Miriše kafa u fildžanima… Mirišu kocke šećera…

A ona, koju mi on napravi još i više miriše…

Tamo je negde i njegov korak zaustavljen,

jer od njega nemam samo onošto mi prećutkuje…

Pa se u sebi grize što izmišlja,

da bila bih mu jedina…

Dok se ne zakune,a ja ga volim baš takvog,

Ludog i nesavršenog…

Pa što bih ga onda i nekoj drugoj tamo uskratila…

Jer zaklinjali smo se samo dok smo bili mali

sa onim smešnim plavim titovkama…

To su one kape sa plastičnom crvenom petokrakom na vrhu.

Znaš Julija,  priznaću ti da ne volim uvek život…

Obično ga krivim za nešto za šta nije kriv…

Pa onda opet krivim njega… pa sebe…

Naposletku opet njega.

Samo ponekad, kad otvorim prozoremirisnom cveću

i kad mi se muškatle nasmeše… osetim kao da se smeju

ludi koja veruje u ono što joj govore….

Zato, Julija znaš, ti moraš doći u Sarajevo, jednostavno moraš…

Da se zajedno radujemo mirisu kafe i nasmejanim muškatlama…

Da potrčimo u susret proleću i crvenim makovima… da im salutiramo.

Da pronađemo šarene oblutke i kupimo po osmeh u prodavnici lutaka…

Šarenu vunu i plastične naočare…

I zvončiće za Vrbicu našim dečacima iako su prebrzo porasli…

Valja se… Veruj, vredeće nam za neke sive novembarske dane…

a njih bih rado, ako je moguće, rado da zaboravim…



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Poezija Irene Kovačević

Irena Kovačević rođena je 1998. u Sarajevu. Tokom školovanja je uvijek pokazivala zainteresiranost za pisanu riječ i bila je član literarnih i dramskih sekcija, u kojima je ostvarivala mnoge rezultate. Spona između vanjs...
by Redakcija
0

 
 

Poezija Aleksandre Đorđević

Aleksandra Đorđević     SAN . Usnila sam čudan san, draži od sunca, lepši od pesme. O, sanjala sam, a bio je dan (himere oživljavaju kad je čovek sam) da sve daleko opet je blizu… A ti, majko, na krilima...
by Redakcija
0

 
 

Senadin Pupović: Sreća

Senadin Pupović    SREĆA   Umjesto ruža, orhideja i ljiljana Moja majka gaji djetelinu i to onu divlju Što samoniklo raste u vrtu Pazi je i čuva da je ljetnje sunce ne oprži   Šta je to što je baš privlači...
by Redakcija
0

 

 

Igor Divković: U mome (k)raju

Igor Divković     U MOME (K)RAJU     U mome (k)raju i bukve znaju kako Portugezi kažu – volim te, kako Englezi kažu – ljubim te, kako Česi – ljubavi, gdje si?   U mome (k)raju i hrastovi znaju...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

Amela Mustafić: Ruke

Amela Mustafić   RUKE   Ruke se peru u mutnim vodama onim koje su rastvorile kamen i došle do tvojih prstiju.   Ruke se peru solju, onom koja ostane kada presahnu suze jednog djeteta.   Ruke se peru blatom...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange