Ани Стаjкова – Иванова
ОГЊИШТЕ БАБЕ И ДЕДЕ
Уредно старо огњиште насред куће.
Баба послује а деда дрва носи.
Традиционални корени древни.
На кукуи – котлић са чорбом стоји.
Сву ноћ их жеравица греје.
Дух народни породицу уједињује.
Жеравица им даје чудну моћ
за хлеб да се боре, за земљу тврду.
На њивама раде и отац и стриц.
Жене месе а потом – хлеб у пећ.
Како је сладак мириc породичне погаће
покривена вршником и жаром.
На троношцима од жилавог прућа
вечери сваке сви за софром седе.
Невиним осмехом окружују ме деца.
Празником – песма, весеље, коло…
Данас модеран штедњак стоји.
Огњиште у складиште претворено.
Хлеб без љубави стварно је горак
а живот немилосрдан, тежак…
Из успомене уредно огњиште исплива
и духовно ме уздиже, надахњује.
Традиционални древни корени…
Баба и деда у заборав утонули нису!
ОГНИЩЕТО НА БАБА И ДЯДО
В къща стара спретнато огнище.
Баба шета, дядо носеше дърва.
В традициите древно коренище.
На куката – котлето със чорба.
Жаравата ги топли цяла нощ.
Семейства в дух народностен сплотява.
Жаравата им дава чудна мощ,
за хляба да се борят със земя корава.
По нивите работят чичо, татко.
Жените месят хляб, а после – във пещта.
В подницата питката ухае сладко,
покрита с връшника и със жарта.
Вечер всички сядат край софрата
върху трикраки столчета от жилаво дърво.
С детските усмивки наобикалят ги децата.
По празниците – песни и хоро.
Сега модерна печка наоколо стои.
Огнището – превъртано във склад.
Хлябът без любов наистина горчи
в живота тежък, безмилостен, нерад.
Но в спомена изплува спретнато огнище
и духовно ме въздига, вдъхновява.
На традициите древно коренище.
Баба, дядо не са потънали в забрава.
Ани Стаjкова – Иванова jе рођена на 1955. године у Свежену краj Пловдива, Бугарска. Библиотекар магистар. Пише поезиjу и кратке приче од 2002. годинe, а хаику од 2010. године. Члан jе Савеза независних бугарских писаца као и неколико књижевних клубова. Члан jе Удружења српских књижевника у отаџбину и расеjању. Обjавила jе збирке песама: ”Твоj поглед jе довољан мени”, ”Остварени сан”, ”Кафа и самоћа”, ”Небески вулкан”, ”Лаворикe и трње”, ”Море љубави”.
Сарађуjе са часописима. Добитник jе значаjних награда и признања на књижевним конкурсима у Бугарскоj, Србиjи, Босне и Херцеговине и у Црноj Гори. Своjим књижевним радом и свеукупном делатношћу активно доприноси развоjу и афирмациjи културних веза између Бугарске и Србиjе. Живи и ствара у Пловдиву, Република Бугарска.
Од почетка 2007. године има 313 публикациja у новинама, часописима, алманасима, зборницима у Бугарскоj и у иностранству. Њене песме су улазили у више од 100 зборника у Србиjи и у некoлико зборника у Хрватскоj, Босни и Хеpцеговини, Црноj Гори, Немачкоj, Аустриjи, Кипру, Румуниjу, Jапану.
E-mail: ani_staykova_ivanova(ЕТ)abv.bg
Истакнута слика: ФОТО: Дамир Скареп
