Marina Jevsejčik (bel. Марына Яўсейчык) je savremena književnica i novinarka iz Minska, rođena pored reke Braginke. Objavila je zbirku priča „Priče močvarnih jela“. Dobitnica je više književnih nagrada, od kojih su najvažnije Nagrada književnog konkursa izdavačke kuće „Zvezda“ (za 2005, 2012. i 2013. godinu), „Zlatni apostrof“ (koji dodeljuje časopis „Glagoli“ za najbolju publikaciju u nominaciji „Debi“ za 2012. godinu.
JA ĆU POČETI, A TI ĆEŠ NASTAVITI
Daj da ja počnem, a ti ćeš nastaviti. Čitaj. Dobro jutro. Sunce plašljivo, nežno sunce greje, ljubi u nos. Žmurke naše ljubavi daju nebesima svoj nalet. Snažno smo se, snažno voleli. Tako smo voleli život! Međutim, život je prestao da voli nas. Naše uspomene, ideali. Naše marame i džemperi, čarape, cipele i haljine. Život nije ormar – trpeti i ćutati neće, dok čovek svojom rukom u njega pakuje odeću. Posle zgušnjava. I natrpava. Ormar puca. Ćutke. Život prosto odlazi od zemlje k suncu. Da bi bockavi zraci sunca otvorili tvoje oči. Moje oči. To nismo mi. Odlazimo od života. Žurimo nazad. Život nas odbacuje. Različiti su putevi. Ali ormar je jedan. Celom čovečanstvu. Sabiramo. Punimo ga do vrha, i samo što nije pukla. Ne želim da verujem u to, da ti ne veruješ meni. Daj da ja počnem, a ti ćeš nastaviti da iskazuješ naglas misli u snu.
- oktobar 2011. u Minsku
PLANINSKI VENAC BAHČISARAJA
Planinski venci se podigli nakon zalivanje sa neba. Raširili svoja ramena planinskih venaca. Planinski vrh je udahnuo. Postalo im je lakše. Odbacili su sa sebe teret toplote. Svežina se podigla na noge usred neba i kaže planinama: “U rukama držite svete kapi vode. Biće među vama prorok onih koji ne strahuju od težine ovih planina na svojim grudima.”
- avgust 2013., gostionica “Meraba”
Bahčisaraj, Krim
DOGODILA SE NATMURENOST
Desila se natpmurenost, koja je htela sebe da ovekoveči. Sa psovkom je zgrabila sunčeve zrake i zviždeći, pojela ih. A ispljunula je planine. Oni su pali dole kao kamenje. Blokirali su lokalne grebene, otkinuvši slabašnom drveću cvast. Rime se menjaju na jasnoću. Ovde niko ne biva poštovan. A gde je ovde smrt? Samo sfinge svojom privlačnom planinom mame, navodno na lov: ko je tu? Gde, kuda i odakle plivaju na oblacima, odseli na granama drveća? Ovde postoji gubitak, ali ne i smrt. Ona je disanjem vatrenim sagorela. I diše nerazumljivo, sve dok zahlađenje ne izgubi strpenje i ne kaže: “Dosta!” Do tada je prošlo dosta vremena. Zato ona odlazi. Sa porazom. Odjednom bacivši pod noge kišu. Da bi se ohladili svi zajedno.
- avgusta 2013., gostionica “Meraba”
Bahčisaraj, Krim
______________________
Prevela sa beloruskog: Dajana Lazarević
