Поезија Аљеса Бадака савременог белоруског књижевника
Аљеса Бадак
У издању Удружења поетских стваралаца 2020. изашла је збирка поезије белоруског савременог књижевника Аљеса Бадака „Крај света“. Предговор и препоруку збирке написао је актуелни министар информисања Р. Белорусије Аљес Карљукевич, а збирку је са белоруског језика превела Дајана Лазаревић.
„У Аљесовој поезији јавља се мноштво симбола. Сакралност његових песама, поема, чак и сакралност његових прича о савременом животу – уопште није препричавање митолошких погледа на свет око њега. Симболи и слике за откривање или чак означавање, које уводи у своја дела Аљес Бадак, сакрални су већ сами по себи. Стрела, камен или камење, киша, земља, вода… Они живе у свести Песника са великим словом, а како живе, присутни су у нашем свакодневном животу и сачињавају сам живот”, објашњава Аљес Карљукевич.
Бадак је у Белорусији један од најпознатијих савремених књижевника. Аутор је збирки поезије Будзень (Будни дан, 1989), За ценем самотнага сонца (Иза сенке усамљеног сунца, 1995), Маланкавы посах (Штап муње, 2004), Развітанне з вечнасцю (Растанак са вечношћу, 2019). Аутор је и збирке прозе Адзінокі васьмікласнік хоча пазнаёміцца (Усамљени осмак жели да се упознате, 2014) и, такође, бројних зборника поезије и прозе за децу. У 2014. години изашао је том изабраних превода поезије и прозе на руски језик Побег на край дождя (Бекство у кишни крај). Добитник је бројних високих књижевних награда не сумњамо да ће се његова поезија свидети српском читаоцу.
Поезија
МИ НИКАДА НЕЋЕМО ПОСТАТИ БЛИСКИ
Ми никада нећемо постати блиски,
И, на жалост, то знамо и сами.
И завршиће се много раније,
Него што се чини,
Међу нама све.
Сусрећемо се сасвим ретко,
А још више растајемо се са тобом.
Наша срећа је наранџасти дим,
Тихи пут међу самоћом и болом.
И ходајући у време јутарње
Путем неиздрживо дугим,
Као у црквици белу икону,
Ја те тако пажљиво љубим.
РЕЦИ, ГДЕ ЖИВИ ЧАРОБЊАК
Кћерки Наташи
Реци, где живи чаробњак,
Где расту, као цветови, јабуке.
Од чуда сам одавно одвикао
А сад бих му опет пружио руке.
Дај ми руку, заједно ћемо
Ићи близу, далеко – како кажеш.
Покажи, где спавају твоји сни
И русалкину кућу да ми покажеш.
Нека не верују, нека се смеју.
Ти се, кћери, ведрога лица
Не хвали чаробним пером,
Које ти дарује Жар-птица.
ОЧИ МОЈЕ – НОЋИ ТВОЈЕ
Очи моје – ноћи твоје,
Не виде ништа више већ.
Само – да ти бол не да сна,
Само – како тихо плачеш.
Колико ћеш ћутати? Пожали,
Једном ми бар реци нешто.
Свеједно те нећу оставити,
Само не дај да ме ослепи то.
