Knjiga pesama “Venac” Maksima Bogdanoviča koju je prevela Dajana Lazarević sa beloruskog na srpski jezik predstavljena je istaknutim gostima Ambasade Belorusije u Beogradu. Pokrovitelji izdavanja knjige su Ambasada Belorusije i Pero Tomić, direktor firme ”Premar Services Ag”
.
ЧУЈЕШ ХУК?
.
Чујеш хук? – То Шумњак тужни, суморни
Почиње тихо песму ову.
Под рукама његовим, бол разорни.
Попут хиљаде чврстих струна орних,
Борова стабла танка зову.
И треба ли рећи зашто је утихла река,
Зашто шуштања класја поља не носе,
Шта шапућу гласови ветрића мека,
Шта сјаји и дрхти на лишћу врбака:
Капи суза, или хладне росе?
1910.
Почиње тихо песму ову.
Под рукама његовим, бол разорни.
Попут хиљаде чврстих струна орних,
Борова стабла танка зову.
И треба ли рећи зашто је утихла река,
Зашто шуштања класја поља не носе,
Шта шапућу гласови ветрића мека,
Шта сјаји и дрхти на лишћу врбака:
Капи суза, или хладне росе?
1910.
.
ЈЕЗЕРО
.
Беше некад овде стари бор,
И живео је Шумњак у бору том.
Посекли бор – Шумњак погинуо.
И ево његовог трага од трена тог:
Своје огледало је напустио.
Зар је у други свет прозор
Лежати, спокојно, а оно,
Нека живот тече сам собом.
И све што је погинуло давно,
Лежи равно у глибу мутном.
И живео је Шумњак у бору том.
Посекли бор – Шумњак погинуо.
И ево његовог трага од трена тог:
Своје огледало је напустио.
Зар је у други свет прозор
Лежати, спокојно, а оно,
Нека живот тече сам собом.
И све што је погинуло давно,
Лежи равно у глибу мутном.
.
НАД ЈЕЗЕРОМ
.
Сунце се тихо с горе повукло,
Месес бели, заплакани сија,
Трепераве звезде надгледа мукло,
Повлачи из језера сребрне мреже.
У њима су русалке замрсиле косе, –
Кидају и заплићу сребрне вреже
Ноћ плови над земљом, сеје росе,
Ноћ шапуће русалкама: „засните“.
Месес бели, заплакани сија,
Трепераве звезде надгледа мукло,
Повлачи из језера сребрне мреже.
У њима су русалке замрсиле косе, –
Кидају и заплићу сребрне вреже
Ноћ плови над земљом, сеје росе,
Ноћ шапуће русалкама: „засните“.
