Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Promocije

12. Marta 2021.

Anđelko Zablaćanski: Osvrt na stihozbirku ”Belina sna” Dajane Lazarević

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

У БЕЛИНИ ЈЕ СПАС

 

У ширим књижевним круговима Дајана Лазаревић слови за врсног слависту и преводиоца с руског и белоруског језика, а такође ништа мање успешно и с енглеског на српски језик. Занимљиво је и нетипично да истовремено српску књижевност преводи и на сва три горе поменута језика. Међу њеним преводима је најзаступљенија поезија и ту долазимо до неписаног, мада може се рећи, прецизног правила да поезију најбоље преводе песници. Дакле, долазимо до мање познате чињенице да је Дајана Лазаревић песникиња. Добра песникиња, која не трчи за модерним нити новим. Њена поезија је сва традиционална, писана у десетерцу и катрену од којих врло ретко одступи. И то јој нимало смета да пише песме које се задржавају у ушима, погледу, па преко њих у души читаоца.

Збирка песама Белина сна је састављена од два, по броју песама неједнака циклуса: Песме учитељу, што стоји и у поднаслову збирке, и Белина сна по којем је насловљена ова књига песама Дајане Лазаревић. У тој подели је основна замерка, у бројчаној неуједначности, али кад се песме ишчитају јасно се види да по мотиву свака је тамо где припада. Можда је млада и маштовита песникиња могла од Белине сна могла сањати и снове с друкчијим називом, али није и тај део ћемо оставити читаоцима да сами праве неке своје циклусе снова. Приметно је и похвално да оба циклуса песама имају своје уводе, мали путоказ који нам песникиња оставља да бисмо лакше прошли кроз ову, по обиму, невелику збирку.

Песме учитељу су дубоко личне, али никако само песникињине, јер свако од нас је имао барем једну особу у животу од које смо много научили о свему, од позив којим се бавимо, преко разних друштвених, социолошких или филозофских питања, па у крајњем случају и животних сазнања. Дајана Лазаревић стиховима показује како је нит која веже, с једне станемудрост, а с друге младост жељну сазнања о свему, танана и непокидна. Танана, јер само такве две душе могу се дотаћи чистотом ума и осећања без иједне лоше и крајње намере, а непокидна, јака као бродска ужад да се лађа никад не откине од лучког мола, учитеља чак и кад некад, што је животна неминовност, се раздвоје, да при сваком новом сусрету буду оно што су били – учитељ и ученик.

У свету мрачном, по блату и кроз дим,
Ваш ми је лик, Учитељу, светао,
Да би, једног дана, када се вратим,
Благослов ми дао, а не испљувао

(Учитељу мој)

И други циклус почиње, како рекосмо Дајаниним путоказом за читаоце (Тако је и мене зачарала једна боја пре, већ могу да кажем, много година. Сада је врло тешко рећи, да ли ја припадам белини или белина мени). Та белина провејава кроз скоро све песме, било да је реч о неком недосањаном сну који се претвара у беличасто свитање, или о њеној љубави према једној земљи која у свом имену носи белину, (Бела земљо под крилима белим!/Усадише ми љубав према Теби), симбол чистоте и невиности (Јер Ти си моја Русија Бела,/Поносна, чиста и херојска!). Белом бојом Дајана Лазаревић у стиху боји скоро сва расположења и запажања, па тако у песми Белина сна своја, чини се, тмурна расположења претвара у жељу за белином свега око себе, чак и маглу која симболизује сивилом неке изгубљене путеве она забели (Нешто ме привлачи снегу, киши,/Уској, залеђеној реци до дна./Нешто ме привлачи густој магли –/Душу ми опија белина сна). Читајући Дајанине стихове учини нам се, а можда и јесте тако, да се сви животом закрчени путеви могу отворити белином. У њеним песмама белина (чедност и чистота) су носиоци победе живота над животом, што се најбоље осликава у песми Плес у магли:

Ако се нађеш на реци некад,
Препуној магле јутра јесењег,
Од капљица ситних видећеш склад:
Плави младожења жури на брег.

На крају, треба рећи да је Дајана Лазаревић без обзира на своје године песнички сасвим зрела. Много је вредних песама које у овој краткој рецензији смо неправедно заобишли (Магловити пут, Погажено обећање, Причајте ми о љубави…), али ако бисмо свакој посветили део овог текста, превазишли бисмо оквире пристојности, јер књига Белина сна је пре свега збирка изванредних песама које код читалаца морају бити у првом плану. Требало би, јер вреде и зато их свесрдно предлажемо читаоцима и српској књижевној критици.

 

Анђелко Заблаћански

 

 

УЗОР

 

Са књигом у руци седи човек,

Замишљен, озбиљан, нешто чита.

Упорно понављам: он није прек –

И скупљам снагу нешто да питам.

 

Пођем к њему, па се вратим назад.

Дрхте ноге, као малој деци.

Он остави књигу, погледа тад

И прозбори кратко: „Хајде, реци.“

 

Очи су му благе, топле, мирне

И лице се светлошћу отвара.

Мене та благост збуни и дирне,

Чудну пометњу у срцу ствара,

 

Па почнем тихо: „Учитељу, ја,

Већ годинама, дивим се Вама.

Свака реч, коју сам од Вас чула,

Царује над школским лекцијама.

 

Ваше знање и скромну смиреност

Нисам видела да има човек.

Зато поклањам искрену спремност

Да следим Вас и да слушам увек.“

 

Учитељ устаје, и полако

Оставља књигу у меком хладу.

Размишља. Хода спретно и лако,

Додирује глатку, белу браду.

 

„Разумем која је твоја жеља,

Како дрхти жаром испод коже.

Знај, ученик бира учитеља.

Ја нисам против. О, спаси Боже!“

 

БЕЛА ЗЕМЉА

 

Белорусији

 

Толико сам слушала о Теби,

Вољена Белорусијо!

Бела земљо под крилима белим!

Усадише ми љубав према Теби

Песници славни речима нежним,

И учинише да Те пожелим,

 

Иако Те никад видела нисам,

Ни чула песму са Твога срца

Јутарњих птица распеваних;

Иако си мени далека,

И румену зору под прозором

Никад ми сјајну ниси исплела;

Ни јабуку од Тебе пробала нисам,

А као да те одувек знам –

Толико сам Те заволела.

 

Блиска си мени.

Како – не знам.

Има нешто, што ме за Тебе веже.

Ја силно волим земљу своју,

А Твоје очи на срцу ми леже.

 

Ти си моја Русија Бела,

Поносна, чиста и херојска!

За Тебе се молим, о Теби маштам

И причам свима о Твојој лепоти

И даровитим песницима

Који Те воле и поштују,

Уздижу и у звезде кују,

Који Те Мајком називају.

 

И док чекам да Те упознам,

Ја Те сваке ноћи сањам.

 

 



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Književnici Zorici Tijanić književna nagrada „Nadži Naman“

Književnici Zorici Tijanić književna nagrada „Nadži Naman“ Zorica Tijanić, književnica i novinarka iz Beograda, jedna je od dobitnica književne nagrade „Nadži Naman“ (Naji Naaman) za 2021. godinu, koju dodeljuje...
by Redakcija
0

 
 

O knjizi Melihe Miljević ”Čiji je grijeh?”

Milijan Despotović OŽILJCI POVERENI KNJIZI Meliha Miljević: „Čiji je greh“     Nikad život ne prolazi olako, kako mi to mislimo, on stvara romane i ne propušta ni jedan detalj da u njega unese. Takvi roman...
by Redakcija
0

 
 

Kratke priče Milije Pajkovića ”Besanica”

Кратке приче Милије Пајковића из живота о животу   ( ,,Бесаница“, 2021. , 203. стр.,  ИГП ,,Пегаз“)     Живот је једна неиспричана ...
by Redakcija
0

 

 

Amra Đečević: Duša iz kofera Reufa Fekovića

Amra Đečević: Duša iz kofera Reufa Fekovića Postoji predanje, po kome kad čovjek umre, jedino što ponese sa sobom to je duša. Kada se čovjek odluči da zauvijek napusti varoš, on onda svoju dušu spakuje u kofer i mje...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

O knjizi ”Zavođenje demokratije” Peka Laličića

RECENZIJE KNJIGE AFORIZAMA, EPIGRAMA I SATIRIČNIH PESAMA ”ZAVOĐENJE DEMOKRATIJE’’ PEKA LALIČIĆA   Izdavač: IK SVEN Niš, 2021. Recenzenti: književnici Milijan Despotović i Vasil Tolevski Korice: Dejana Jov...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona
 
Secured By miniOrange