Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme
Advertisement



Promocije

12. Oktobra 2020.

HELIKS: Roman Juhana Hašte “Darla”

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

DARLA – 172 SATA NA MESECU

Juhan Hašta

Prevod s norveškog: Radoš Kosović

Heliks, 2020.

Darla –172 sata na Mesecu je roman norveškog pisca Juhana Hašte koji se čita u jednom dahu. Jezoviti osećaj koji će vas obuzeti kada se uhvatite u koštac sa Haštovom imaginacijom neće vas napustiti dok ne okrenete poslednju stranicu ovog romana. Neće vas napustiti čak ni tada, jer sugestivnost kojom je napisan roman Darla ostavlja snažan pečat na svakog čitaoca. Iako je sam tvrdio da nikada ne bi mogao napisati SF ili horor roman, posebno ne onaj koji bi pripadao i tzv. žanru Young Adult (omladinskoj književnosti), ovaj Norvežanin je upravo u njemu briljirao.

Roman upečatljivo nosi sve karakteristike žanra; govori o prijateljstvu, prvim ljubavima, pronalaženju sopstvenog identiteta, odrastanju. Međutim, mesto zbivanja radnje je za „nijansu“ pomereno. “Darla” je roman o mladima i njihovim sukobima sa svetom koji ih okružuje – o ljubavnim patnjama Francuza Antoana, o želji mlade Japanke Midori da pobegne iz konzervativnog Japana u liberalniji Njujork, o buntovnom hard-rok bendu i njegovim potencijalima Norvežanke Mie. Ono što “Darlu” čini posebnim romanom i ono u čemu leži njegova vrhunska imaginativnost, jeste činjenica da ovo troje mladih od sebe i svojih problema beže pravo na Mesec.

NASA je nakon skoro 50 godina odlučila da ponovo pošalje ekspediciju na Mesec, ali kako bi se obezbedila medijska pažnja, a time svakako i dodatne finansije i sponzorstva, odlučeno je da se uz profesionalne astronaute na Mesec pošalje i troje mladih ljudi koji će biti izabrani lutrijom. Autor vrlo postepeno i sugestivno nagoveštava stvarni razlog ponovne ekspedicije na Mesec, paralelno upoznajući čitaoce sa karakterima ovo troje mladih „srećnika“. Kroz određene skrivene simbole i nekoliko neobjašnjivih i jezivih događaja uoči ovog „životnog putovanja“, čitalac polako počinje da biva napeto zaintrigiran, a fantastičnost i horor atmosfera zapleta postaje sve očigledniji. Kako radnja odmiče, a putnici bivaju sve bliže iskrcavanju na Mesečevu površinu, tako se narativ stilski kondenzuje i svaka stranica je napetija od prethodne. Negde do polovine romana, autor sa lakoćom i poletnim entuzijazmom opisuje ushićenje i lakomislenost glavih junaka. Međutim, kada Midori ispriča priču o ukletoj japanskoj lepotici kojoj je ljubomorni suprug rasekao usne do ušiju, te je njen duh uhodio muškarce pitavši „Da li sam lepa?“ i potom ih ubijao, atmosfera romana počinje da se drastično menja – od poletne i buntovne ka jezovitoj i morbidnoj.

Ono što su astronauti sumnjali da je istina, a mladi putnici ni u nagoveštajima pretpostavljali, ispostaviće se kao mračna istina – Mesec nije nimalo gostoljubiva sredina. Lunarna baza u kojoj je trebalo da se putnici zadrže nedelju dana problematična je od samog početka – kvar glavnog energetskog napajanja, kvar na vratima letelice kojom su doputovali, „nesrećan“ splet okolnosti u kojem dvojicainženjera,jedini koji bi mogli da poprave kvarove,bivaju zarobljeni u bunkeru sa izvorom napajanja, jer je „neko ili nešto“ zaključalo vrata spolja. Veoma brzo u narativu počinje da se oseća panični strah junaka. „Na Mesecu niko neće čuti tvoje vriske“, misli su jedne od junakinja. Kako postepeno neobjašnjivo nestaju jedan po jedan član posade, tako se čitaocima nagoveštava osnovna okosnica horora koji se razvija. Na Mesecu nestane ljudsko biće, a pojavljuje se njegov identičan dvojnik…

Jedina nada da se preživeli vrate na Zemlju je letelica za slučaj nužde koja se pak nalazi u bazi napravljenoj jako davno. Jedna od mladih junakinja uspeće do nje da stigne. Hoće li uspeti i da se vrati na Zemlju, pitanje je koje dobija konačno razrešenje na poslednjim stranicama ovog uzbudljivog štiva.

Roman Darla je, kako sam autor navodi na kraju knjige, inspirisan mnogim uticajima, što muzičkim, što literarnim. Interesantno je to što ih on sve taksativno nabraja, možda baš strateški, kako bi mlade naveo da se upoznaju sa muzikom i literaturom jednog prošlog vremena.

Juhan Hašta je vrhunski romanopisac, majstor napetosti, virtuoz u stvaranju atmosfere. Njegovo delo, iako namenjeno prevashodno omladinskoj publici, zasigurno će pronaći čitaoce u svim ljubiteljima kvalitetne SF ili horor literature.



About the Author

Redakcija
Redakcija





Konkursi regiona
 
 

 

Nejra Džananović: Roditelji kao prvi dječiji uzori

Nejra Džananović Roditelji kao prvi dječiji uzori Kako odgojiti dobro dijete; koji je recept za uspješno roditeljstvo; gdje griješim u odgoju djeteta  su pitanja koja svaki roditelj, koji teži da bude što bolji otac/maj...
by Redakcija
0

 
 

Osvrt na zbirku poezije ”Bogumilske” Miraša Martinovića

OSVRT NA ZBIRKU POEZIJE „BOGUMILSKE“ MIRAŠA MARTINOVIĆA   Piše: Božidar Proročić, književnik i publicista   U izdanju „Lena graphics design“ iz Prištine ovih dana je izašla iz štampe nova zbirka poez...
by Redakcija
0

 
 

Predstavljamo: Alija Redžematović

ALIJA REDŽEMATOVIĆ KULTURNI POSLENIK PLAVA   Piše: Božidar Proročić, književnik i publicista   Alija Redžematović profesor, bibliotekar, poslenik kulture, i vješti hroničar svih plavskih književnih, kultur...
by Redakcija
0

 

 

Predstavljamo: Vanja Rakonjac

VANJA RAKONJAC MEDIJSKI SIMBOL BIJELOG POLJA   Piše: Božidar Proročić   Postoje oni skromni, tihi, poslenici medija koji otvore vrata mnogima. Pripremajući priloge, pišući reportaže, snimajući okom kamere ant...
by Redakcija
0

 
Konkursi regiona
 

NAGRADA „TIPAR“ NINUSU NESTOROVIĆ

34. Dani humora i satire “Vuko Bezarević”         NAGRADA „TIPAR“ NINUSU NESTOROVIĆU Nagradu „Tipar“ za 2020. godinu dobio je Ninus Nestorović za knjigu „Bože, uprosti nam“ (Prometej, 2020)       Nagr...
by Redakcija
0

 




Konkursi regiona

0 Comments


Be the first to comment!


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *


Konkursi regiona