Avlija
Portal za kulturu, književnost i društvene teme



Promocije

11. Oktobra 2016.
 

HILJADU TONA LJUBAVI

More articles by »
Written by: Redakcija
Oznake: ,

„Ljubav je najjača snaga koju sebi svet može predstaviti, a istovremeno i najskromnija“

                                                         Mahatma Gandi                                                                                                       

 

 

Sudbina pesnika je da VOLI! Ljubav pesnika je opšte dobro, u slavu pesnika, a u čast i veru u ljubav i ljude. Ljubav se iz stihova valja kao snežna lavina ili odron kamenja niz liticu, koji zaustavlja automobile, vozove pa i vojske, ako zatreba! Hiljade tona, a, u slavu ljubavi, jer, sve što ljubav nije, treba zaustaviti. Staviti veliki znak STOP! Čelična volja i odlučnost pesnikinje da svoju ljubav razastra pred noge onima, kojima ta reč nije samo reč i ništa više, zasniva se na pojmovima zapisanim u svim religijama sveta u kome živimo. U jevanđelju po Mateji kaže se „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“!

Violeta Aleksić je svoju nepodeljenu ljubav prosula, kao iskidanu nisku bisera, najbližima, deci Vanji i Danielu, sestri Jasni, majci Dinki i ocu Dušanu! Prijateljima, skrivenim i neskrivenim ljubavima, drugaricama i drugovima!

Iznad svega, ovo je zbir stihovanih zahvalnosti ljudima koji su deo Violetinog života ili koji su kroz njen život prošli i zaslužili onu fiokicu u sećanju koja se s radošću pokatkad otvori i sen nostalgije probudi. A zahvalnost je izraz duše i Violeta se nije zadržala na mislima da opravda svoj duhovni mir kao obični smrtnici. Naprotiv, kroz ove stihove, ovu knjigu, prekoračila je granice koje mnogi od nas nisu i pustila da se duša izrazi! A to je tako hrabro, i neveštom srcu nezamislivo. Njoj nije bilo, njeno srce odiše veštinom koja se zove LJUBAV!

Obračajući se ocu Dušanu za života, snažno je prodrmala sve one koji se nikad svojim roditeljima nisu zahvalili za sve ono što su za njih uradili. A mislili smo, a hteli smo, a nismo imali kad. I zakasnili smo! Pa majci, i sestri!

Violeta, ovom knjigom, je mislila i učinila, htela i ostvarila, i najvažnije, imala vremena! A deci, svojim „pilićima“, kojima je podarila svoju podanost, koju samo majka zna i ume, ostavila u amanet, za života, da je zahvalnost dar a ne potreba. Zahvalnost je izraz čistote duše i što je neko zahvalniji on je i plemenitiji i mudriji!

Kažu da se ljubavlju i zahvalnošću mogu preobraziti neke duše!

Možda?

 

Zato i ne čudi da se ova knjiga zove NISI TI MENI BILO KO! 

 

Još manje čudi da je, o gle, doživela peto izdanje.

No ova knjiga je izuzetak koji ne potvrđuje pravilo. Teška vremena koja su se odlikovala izuzetnom književnošću netragom su nestala. Nekvalifikovani izdavači i amateri  „pesnici“ zasuli su nas brojnim naslovima sa „astronomskim“ tiražima od 20 do 100 primeraka. Postalo je važno „izdati“ knjigu, pa time mantraju svi koji iole poznaju slova i tipkaju po tastaturi računara. Objavljuje se sve i svašta, bez imalo želje da to što se objavi ostane u pamćenju čitalaca, da se multiplicira.

Knjiga koju ćete čitati nije u prvi mah trebala da bude knjiga već poster-knjiga, no, kao što je poznato, na prvi pogled nije sve kao što se čini, Violeta je sa svojim izdavačkim timom napravila knjigu i to ne običnu. Nije to bio ni jednostavan ni lak proces, ali ako nešto želite potrebno je puno truda da se uloži. Njena rešenost i energija koju ulaže u sve što započne dovela je da ova knjiga doživi peto, a doživeće i još izdanja. Videćete!

I ne samo izdanja, sa ovom će knjigom Violeta još dugo krstariti drumovima Srbije i Evrope a možda i sveta na promocijama koje uz njenu svestranost sve više liče na male multimedijalne performanse.

 

Uživajte u čitanju.

 

Stevan Krstec Starčinski

 



About the Author

Redakcija
Redakcija




Konkursi regiona
 
 

 

Refik Bulić: Začarana rijeka

Jednom davno, tako davno da se i Beranov djed jedva sjeća toga vremena, tiho je tekla rijeka Toplica i pokretala desetak vodenica raspoređenih na nekoliko kilometara riječnog toka. Beranov djed se malo sjeća toga vremena, k...
by Redakcija
 

 
 

Mešino bockanje – aforizmi Mehmeda Meše Delića

*Puno studenata pada na ispitima. Proklete plave koverte… *Ko će kome nego svoj svome da dođe do – DIPLOME! *Omladina je naše najveće bogatstvo. Već nekoliko godina imamo dobar izvoz! *Odem na Zapad – sve mi paš...
by Redakcija
 

 
 

Denis Kožljan: ”Kino Bosna” Zlatka Lukićića

Kako odavno nisam čitala neki dobar i pametan prozni uradak, predstavljen na Digitalnim knjigama, a nešto malo bolje poznavajući autora Zlatka Lukića, odlučih da to ovog puta, bude roman, jedan iz njegove trilogije, naslov...
by Redakcija
 

 

 

Said Šteta: Odraz u očima

Već dugo imam potrebu da ovo  napišem. Nemam ja pravo misli držati u ropstvu. Jok! Ta  ja sam dovoljno rob. Neka! Znam kome robujem i nije mi teško. Samo Uzvišenom Gospodaru. Ahh, i te misli! Đahkad su na gomili složen...
by Redakcija
 

 
 

Ahmet Ademagić: Priča o prezimenu Bošnjak u Rožajama

Ahmet Ademagić   PRIČA O PREZIMENU BOŠNJAK U ROŽAJAMA   Život piše romane. Ljudske su sudbine nepredvidljive. Ovo je priča  jednoj takvoj ljudskoj sudbini. Ovo je priča o majčinom djedu a mome pradjedu. U Gl...
by Redakcija
 

 




Konkursi regiona